Преузмите документ:
slobodan-petkovic-osiromaseni-uranijum-zastita-zivotne-sredine-i-stanovnistva-nasa-vecna-briga.pdf
(Аутор је Слободан Петковић, генерал у пензији, специјалност:
Атомско-биолошко-хемијска одбрана)

Линк на Гугл документима:
https://docs.google.com/open?id=0B-4gMauZDSIkd2lIdVpTUzBTakdGUWw3U2pTQXVpZw

Јутјуб плејлиста (15 излагања):

Јутјуб плејлиста (15 излагања):
https://www.youtube.com/watch?v=JE6PccdVVi8&;feature=share&list=PL4B614D6D8D3D436B

Поштовани,

Памтимо, Не заборављамо, Не опраштамо...

И данас, на обележавање тринаестогодишњице од почетка Нато бомбардовања Републике Србије памтимо и памтићемо сурову машинерију за убијање живота и свих облика слободе.
 Не заборављамо. Не заборављамо јер смо ми,  на најтрагичнији начин осетили монструозност снаге моћника.
Не опраштамо. Не опраштамо трихиљаде невино страдалих и преко хиљаду несталих Срба на Косову и Метохији.
Не опраштамо независност плаћену људским органима.
Не опраштам им и никада им нећу опростити 25. јун 1999. године, дан када ми отеше брата.

Ову песму  посветила сам њима,  онима које до сада није дотицали брутално кршење људских права над Србима, али  их је  итекако дотицало да учествују у спровођењу политике дуплих стандарда.  За њих,  Нато агресоре, представнике такозваних међународних судова правде, борце за људска права нити је икада, нити данас ишта представља чињеница о хиљадама невино страдалих, отмицама људи, трговини људима и њиховим органима...о погибији трогодишње Милице Ракић која је сведочанство невиног српског страдања.

Нови светски поредак, глобализација и НАТО агресија на СР Југославију (Србију) 1999-те

Ово је комплексна тема. Да би барем делимично схватили ту сурову историјски и људски неправедну, срамну агресију НАТО савеза на СР Југославију, тј. Србију, марта 1999, морамо имати у виду њен историјски контекст. Због ограничености, и времена и простора, да само у назнакама подсетим на тај „контекст“, којим ће се историчари бавити и у садашњости и у будућности. Овакве расправе треба да су, да тако кажем, „трпеза духа“, истине, а њихови резултати (радови) чувари истине, памћења и трајни споменици тој цивилизацијској бруци.

Остаје још увек отворено болно питање зашто је, иако је то време неоколонијализма и неолиберазлизма, бездушно бомбардован један стари европски народ, Српски, који је увек био део европског, светског, слободарског, антифашистичког покрета, и као такав део светске слободарске баштине, чиме је грубо угрожен историјски, етнички, духовни идентитет српског народа, а он се мора увек бранити.

1. И тематиком Косова и Метохије и агресијом НАТО на СРЈ (односно на Србију) Београдски форум бавио се од самог свог оснивања. У току протекле деценије Форум је организовао, много пута, врло садржајне расправе компетентних домаћих и међународних стручњака  –  и о једној и о другој теми, које уствари чине нераскидиву целину.

Објављене су и књиге у којима су садржана излагања учесника у тим  расправама. И о Косову и Метохији, 2007. и 2008. године  две књиге (поводом тзв. „преговора о Ахтисаријевом плану“ и поводом проглашења „независности“ Косова):  „Косово и Метохија – од Србије све зависи“, и „Косово и Метохија – шта даље?“. И о агресији НАТО, три књиге: „Агресија НАТО на Југославију – седам година после“, 2006.године (материјали са пет окуглих столова, одржаваних поводом годишњица агресије од 2000. до 2оо4. године);   „Агресија НАТО – СУМРАК ЗАПАДА“, на српском и енглеском језику, 2010. године (материјали велике међународне конференције, одржане поводом десете годињице агресије, 24. марта 2009.године); и сасвим недавно, крајем  2011. године – „Србија и НАТО“.

И, речено је већ (и објављено у поменутим књигама) – све што се, са становишта науке и етике, може казати о историјском и друштвеном смислу, мотивима, геополитичким и другим последицама прве агресије НАТО на једну европску земљу после другог светског рата (која никога није напала, ниједну његову чланицу); прве „хуманитарне“  војне интервенције изведене у име наводне „заштите људских права“ (у овом случају, наводне „заштите“ побуњених Албанаца на Космету). И о резултату те агресије – насилној сецесији јужне српске покрајине, односно отимању знатног дела територије једне суверене, међународно признате државе, који је био историјска колевка српске нације.
И, указивано је у том контексту –  врло разложно, и начелно и сасвим конкретно – на суштинске националне и државне интересе српског народа; и на одговорности које из тога произилазе за његово вођство.

Поштовани учесници скупа,

Организатори оцењују да је скуп постигао више од могућег. Подсетио је српску јавност на учињени злочин грађанима и држави Србији, учинио комеморацију убијеним за време НАТО агресије 19 најразвијенијих земаља, тзв. демократског света на малу Србију, односно СРЈ, изразили смо наш незаборав и неопростивост према онима који су учинили овај злочин грађанима и држави, изразили смо оправдан страх грађана Србије од уранијумских бомби за своје здравље и здравље потомства, потсетили смо се на порушене мостове, фабрике, зграде, инфра структуру и изразили нашу трајну осуду и згражавање на оно што раде према српском народу на Косову и Метохији у име тзв. демократског света и демократије и понижавању Србије које се непрекидно спроводи.

Мислимо да је скуп кроз свој рад изрази јасно свој однос према овим питањима, и јасно рекао шта мисли о онима који су то учинили и о њиховом делу, свесни да светом и животом влада насиље најмоћнијих сврстаних у НАТО алијансу и да имамо политику Србије коју имамо.

Наше три организације овим скупом изразили су оно што мисле и шта осећају грађани после 13 година од извршене агресије на Србију, односно СРЈ и о онима који су то учинили, јер се непрекидно представљају као наши пријатељи. Народ у Србији каже „Боже спаси нас од таквих пријатеља а од непријатеља ћемо се сами одбранити“.

Војнобезбедносни аспект ситуације на Косову и Метохији

Косово и Метохија представљају дугорочно кризно подручје које је од утицаја на  све државе југосточне Европе. Косово и Метохија не представља једнозначно кризно подручје. Постоји већи број, узјамно испреплетаних, кризних аспеката  на и око Косова и Метохије од којих су најзначајнији политички, економски, бзбедносни и војни.
 
Политички аспект је одређујући за све остале аспекте кризе. Албански фактор, уз подршку западних и исламских центара моћи настоји да формира државу на територији Републике Србије. Ако у томе успе појавиће се на тлу Европе две албанске  државе. Остаје само питање времена уједињења те две државе. Албанци са тим неће бити задовољни. Настојаће да прошире своју државу на територије суседних држава у којима живи албански живаљ. На удару ће се наћи, односно већ су на удару, све суседне државе. На првом месту Македонија, а затим Црна Гора, Србија и Грчка. Недавна изјава Хашима Тачија, да сви Албанци треба да живе у једној држави, недвосмислено указује на даљи развој ситуације.  Питање је да ли ће центри моћи, који заговарају независно Косово,  хтети, а ако буду и хтели да ли ће моћи то да спрече.

Осиромашени уранијум, заштита животне средине и становништва, наша вечита брига

И сада, после 13 година, још увек су болна сећања већине нашег становништва на последице једностране одлуке НАТО-а да бомбардује некадашњу СР Југославију. Много људи је убијено и рањено, много цивилних објеката је порушено. Страшна катастрофа нам је учињена рушењем објеката хемијске инфраструктуре и гађањем појединих циљева муницијом са осиромашеним уранијумом (ОУ). Данас је то непопуларна, чак се може рећи и забрањена тема за разговор са представницима званичних институција власти јер они не желе да се замере својим новим ''савезницима'' и пријатељима који су нам ''помогли'' да се ослободимо ''диктатуре'' и уведемо ''демократију'', не бирајући начин и средства и без обзира на последице које ћемо у том уживању ''демокртије'' осећати због тога. Али народ им то неће и несме никад заборавити, јер последице ових акција и атака на животе и здравље увелико осећа. Оне су у све већем броју канцерозних и других обољења код становништва на овим просторима, која нико неће јавно да коментарише. Оне су у обољењима војника који су боравили на простору КиМ, али за чију заштиту глас све чешће дижу медији и јавност у неким западним земљама. Сазнања о последицама тог чина, нам не дају мира и обавезују нас да се на то стално подсећамо јер ће убитачно дејство ОУ вечно трајати.

Poštovani,

Oprostite što Vam se neću obratiti rečima "poštovani gosti" ili "vaše ekselencije", jer želim da Vam kažem poštovani prijatelji i roditelji -  jer ćete možda lakše prineti srcu naše reči. Stojim pred Vama i obraćam Vam se u ime svih onih ljudi, znanih i neznanih, svih onih porodica koje ne znaju gde su im deca i roditelji već dvanaest ili četrnaest godina. Za većinu Vas rat je samo ružno sećanje ili davno zaboravljena greška prošlosti, ali je nama još uvek najružnija stvarnost i užas saznanja o strahotama koje su doživela naša deca, majke, očevi, sestre i braća. Pomislite samo na trenutak, da ne znate gde Vam je dete?...
Pomislite kako je kad ne znate više od decenije, dok Vas stvarnost suočava sa prikrivenom istinom o tajnim logorima i ilegalnim operacijama vađenja ljudskih organa. I znate da to nije izmišljotina nekog bolesnog uma u 21.veku, u kolevci stare evropske kulture, civilizacije i Vizantije, već znate da je to strašna istina i zločin koji prolazi bez kazne.
Znamo da je teško priznati da su navodne žrtve zapravo krvnici, znamo da je teško okrenuti kormilo međunarodne politike koja valjda još uvek ne zna za strahote Albanije, silovanja, ubistva i proterivanja nealbanaca sa Kosmeta još od 1981.godine. Svet je bio nem, slep i ćutao je, navikli smo da ćuti i da okrenemo i drugi obraz da nas po njemu nemilosrdno udara, ali ne možemo ćutati i dopustiti da se zavet ćutanja nadnese i nad kostima srpske dece, koje su razbacane po planinama i jamama u Albaniji i ko zna gde sve po Svetu. Zato što je neko odlučio da gradi nekakvu svoju imaginarnu slobodu na grobnicama, zločinima, proterivanjima, otmicama i najstrašnijem kriminalu, to ne znači da zločince treba  nagrađivati i milionskim bankovnim računima od prodaje organa kidnapovanih Srba, ako su im već na našoj krvi i spaljenim domovima dali nekakvu državu. Onome ko izgubi dete i roditelje, ko nema više kućni prag i ništa svoje, jer je izgorelo u plamenu besa i krvavog pira, on više nema šta da izgubi i mirne duše može da stane i pred Vas, i pred bilo koje  svetske moćnike i sudove, i da  pita: Dokle više? Zašto ćutite? Šta smo Vam učinili? Gde su nam odveli decu?

НЕОПХОДНА ЈЕ РЕВИЗИЈА СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ

Данас обележавамо 13 година од злочиначке агресије НАТО-а и Америке против СРЈ. Међутим, могли бисмо да обележимо и 23. годишњицу и 16. годишњицу, и 17. годишњицу, јер све њих повезује једна заједничка нит, а то је да су исте те силе, које су потегле оружијем на СРЈ пре 13 година, посегле политички и правно против свих облика државе српског народа који су јој претходили. Сетимо се 1991. године, они су уништили једну чланицу УН и ОЕБС, само зато да би се заштитили од оптужбе да су подржавали сецесију. Тако је СФРЈ избрисана са мапе Европе и поред  лојалности бар половине њеног становништва тој држави.
СРЈ је била оспоравана у УН-у као чланица, да би је после преврата 5. октобра, нова власт убрзо и сама прогласила непостојећом и затражила нови пријем у УН. Међутим, и то није задовољило те такозване нове силе светског поретка. Оне су настојале да и такву, умањену Југославију ( СРЈ) смање, и због тога су је врло брзо, већ после 6 година, претворили у ткз. Државну заједницу и то са утешним роком у трајању од 3 године. Па и то нису хтели да траје и један сат дуже. Веома су лако и брзо издејствовали тзв. меко одлажење Црне Горе из заједничке државе, тако да је Србија остала сама на тапету и није чудо што се напади на њу и данас настављају. Замисли за даље смањивање Србије, за њено претварање у једну желатинску масу, која ће послушно да иде за онима који јој одређују правце и даље се спроводе. После Косова и Метохије долазе на ред и друге области Србије које су у фокусу великих сила Запада. Према томе, у свим овим случајевима, западне силе су имале два циља, један је да заштите себе  од оптужбе да су подржавале сецесију и сепаратизам, а други је да сву кривицу за све што се збило на простору бивше Југославије за ових двадесет и једну или две године, превале на Србију и српски народ, јер ако то постигну, онда они имају чисте руке, не може се упрти прстом на њих да су у ствари прави кривци, да су они извршили злочин против мира, уништавајући прво једну чланицу УН - СФРЈ, а онда и оружаном агресијом и СРЈ.

КО ЈЕ ВОЉАН ДА УМРЕ ЗА ИМПЕРИЈУ?

Не желим да говорим о ономе што је било, то сви знамо, али премда ме неки  оптужују да сам у текстовима превелики песимиста, сада желим да кажем нешто оптимистички. Историја се убрзава и више није могуће правити пројекте који ће бити остваривани по темпу и замисли Стејт дипартмента, Савета за националну безбедност и стратегију НАТО-а, из простог разлога, што једначина има све више варијабли, све више непознатих. Свет је био монополаран између 1991. и руског контраудара на Сакашвилијеву агресију у Јужној Осетији августа 1998. Мислим да тај датум можемо узети као карај монополарности. У току је мултиполаризација света, а та мултиполаризација је неминовна јер не постоји ниједна империја у историји света која је своју доминацију заснивала на обезвређеној валути. Америка има 16000 милијарди долара јавног дуга, и није способна да своје мономанијакално пројектоване такозване обавезе настави да испуњава као што је то до сада чинила, а притом има сулуду стратешку доктрину, која представља глобалну експанзију Брежњевљеве доктрине, уз једну малу разлику: у Брежњевљевој доктрини, „ограничени суверенитет“ је постојао само за чланице лагера и тај свет је престајао на реци Елби, а свет беневолентне глобалне хегемоније, како је зову амерички неоконзервативци, не престаје нигде, нема границе. Њима је подједнако витални и легитимни интерес и оно што се догађа у Јужном Кинеском Мору и на 38. паралели Корејског полуострва, на појасу Газе и Западне обале реке Јордана, на Косову, у Рашкој и у Војводини. Све су то витални интереси САД  „и то је један облик неурозе који сада мора да научи да има своју меру“. Дакле, проблем је сада како Америка да схвати да мора имати меру, а да притом не изазове рат крупних размера. Историја нас, такође, учи да империје у силазној линији вуку хазардне потезе. Када је почео прилив јужноамеричког злата и сребра у шпански трезор, почела је и декаденција Шпаније. Ефекат је био исти као инфлација и у тренутку своје слабости или своје растуће слабости, Шпанија је повукла свој хазардни потез стварањем велике армаде, чији је крах означио и крах Шпаније као велике силе. Аустоугарска у својој силазној путањи почетком 20. века вуче хазардне потезе на Балкану. Врши анексију БиХ, преваривши руског министра спољних послова и хазардно креће у тзв. превентивни рат против Србије. Сада ће бити 100 година томе, након победе у Првом балканском рату, што, поменимо узгред са једном малом пахуљицом, ова држава не планира да обележи нити на било који начин искаже почаст својим жртвама у том рату, да не говоримо о јавним скуповима, научним симпозијумима и књигама. На другој страни, Турска припрема читав програм збивања који ће Отоманску империју приказати као мултиетничку, беневолентну, толеранту, претечу Европске уније, а то што су отимали децу и слали их у јаничаре, то је био еквивалент стипендија за Харвард, Кембриџ или Оксфорд.

Pariz, 24 marta 2012.

Порука учесницима Округлог стола Косово 13 година после, организованог од стране Беофорума 24 марта 2012 у Београду.

Даме и Господо, драги Пријатељи, Браћо и Сестре,
Веома бих желио да могу да учествујем на вашем високом скупу, али како то нисам у стању, шаљем вам моје најсрдачније поздраве и честитам вам на вашој делатности достојној највише хвале, на вашој истрајности да и овим овогодишњим скупом допринесете разобличењу стравичног злочина почињеног  пролећа 1999 годне над српским народом, кад је највећа војна сила свих времена, Нато, на тај народ ратовала с циљем да му отме свештено Косово и, у исти мах, успостави своју коначну доминацију над Балканом.
Међутим, испоставило се током протеклог времена да је апокалиптични рат против Србије, вођен наводно ради заштите људских права и успоставе демократије, конкретно ради спасавања мирних и невиних косовских Албанаца ништа мање него од геноцида од стране злих Срба - био само генерална проба за низ сличних ратова који су уследили против других држава: против Авганистана 2001, против Ирака 2003, против Либије 2011, а већ би Сирија била жртва сличне агресије да није противљења Русије и Кине у Савету безбедности.

Историја тек почиње

Наша земља и народ били су пре 13 година жртве агресије НАТО пакта. Током агресије животе је изгубило више преко 3.500 наших сународника – бораца за одбрану земље, полицајаца, деце, жена и старих особа. Колико је сународника умрло од последица рањавања и употребе оружја с осиромашеним урнијумом, колико их и данас умире, тешко да ће се икада утврдити. И данас се њима клањамо са најдубљим пијететом и заветом да жртве и страдање никада нећемо заборавити.
Оружана агресија 1999. настављена је другим средствима све до данашњих дана.  Она се спроводи политичким, економским, финансијским, пропагандним и другим притисцима, уценама и манипулацијама. Њени циљеви су од разбијања Југославије,  пренети на терен дробљења Србије и српског народа. Водеће силе НАТО-а дробе српски народ насилним исцртавањем нових граница. Ароганција, реваншизам и расизам представника појединих чланица НАТО-а и ЕУ према Србији и српском народу тешко да се могу прикрити. Судећи попонашању и изјавама амбасадора таквих држава у Београду, питање је да ли они, уопште узев, и желе да своју ароганцију прикривају. Владе одређених земаља притежу Србију користећи своју доминацију у Брислу (ЕУ, НАТО),  генерале у Приштини, банкаре у Вашингтону или Франкфурту.
Тринајест година после…