Осиромашени уранијум, заштита животне средине и становништва, наша вечита брига
Линк на Гугл документима: Конференција: Да се не заборави агресија НАТО - Косово и Метохија 13 година после
Јутјуб плејлиста (15 излагања): Јутјуб плејлиста (15 излагања): Милена Парлић, Удружење породица киднапованих и убијених на КиМ - рецитација на конференцији: Да се не заборави агресија НАТО - Косово и Метохија 13 година после
Поштовани, Памтимо, Не заборављамо, Не опраштамо...
Ову песму посветила сам њима, онима које до сада није дотицали брутално кршење људских права над Србима, али их је итекако дотицало да учествују у спровођењу политике дуплих стандарда. За њих, Нато агресоре, представнике такозваних међународних судова правде, борце за људска права нити је икада, нити данас ишта представља чињеница о хиљадама невино страдалих, отмицама људи, трговини људима и њиховим органима...о погибији трогодишње Милице Ракић која је сведочанство невиног српског страдања. Др Мирољуб Васић, историчар из Београда, СУБНОР Србије - Излагање на конференцији: Да се не заборави агресија НАТО - Косово и Метохија 13 година после
Нови светски поредак, глобализација и НАТО агресија на СР Југославију (Србију) 1999-те
Др Станислав Стојановић, амбасадор у пензији - Излагање на конференцији: Да се не заборави агресија НАТО - Косово и Метохија 13 година после
Објављене су и књиге у којима су садржана излагања учесника у тим расправама. И о Косову и Метохији, 2007. и 2008. године две књиге (поводом тзв. „преговора о Ахтисаријевом плану“ и поводом проглашења „независности“ Косова): „Косово и Метохија – од Србије све зависи“, и „Косово и Метохија – шта даље?“. И о агресији НАТО, три књиге: „Агресија НАТО на Југославију – седам година после“, 2006.године (материјали са пет окуглих столова, одржаваних поводом годишњица агресије од 2000. до 2оо4. године); „Агресија НАТО – СУМРАК ЗАПАДА“, на српском и енглеском језику, 2010. године (материјали велике међународне конференције, одржане поводом десете годињице агресије, 24. марта 2009.године); и сасвим недавно, крајем 2011. године – „Србија и НАТО“. И, речено је већ (и објављено у поменутим књигама) – све што се, са становишта науке и етике, може казати о историјском и друштвеном смислу, мотивима, геополитичким и другим последицама прве агресије НАТО на једну европску земљу после другог светског рата (која никога није напала, ниједну његову чланицу); прве „хуманитарне“ војне интервенције изведене у име наводне „заштите људских права“ (у овом случају, наводне „заштите“ побуњених Албанаца на Космету). И о резултату те агресије – насилној сецесији јужне српске покрајине, односно отимању знатног дела територије једне суверене, међународно признате државе, који је био историјска колевка српске нације. Проф. др Миодраг Зечевић, завршна реч, председник СУБНОР-а Србије - Излагање на конференцији: Да се не заборави агресија НАТО - Косово и Метохија 13 година после
Поштовани учесници скупа,
Мислимо да је скуп кроз свој рад изрази јасно свој однос према овим питањима, и јасно рекао шта мисли о онима који су то учинили и о њиховом делу, свесни да светом и животом влада насиље најмоћнијих сврстаних у НАТО алијансу и да имамо политику Србије коју имамо. Наше три организације овим скупом изразили су оно што мисле и шта осећају грађани после 13 година од извршене агресије на Србију, односно СРЈ и о онима који су то учинили, јер се непрекидно представљају као наши пријатељи. Народ у Србији каже „Боже спаси нас од таквих пријатеља а од непријатеља ћемо се сами одбранити“. Златоје Терзић, генерал - потпуковник у пензији, ратни помоћник Начелника штаба Врховне команде ОС СРЈ - Излагање на конференцији: Да се не заборави агресија НАТО - Косово и Метохија 13 година после
Војнобезбедносни аспект ситуације на Косову и Метохији
Слободан Петковић, генерал - мајор у пензији, бивши помоћник Министра одбране СРЈ - Излагање на конференцији: Да се не заборави агресија НАТО - Косово и Метохија 13 година после
Осиромашени уранијум, заштита животне средине и становништва, наша вечита бригаИ сада, после 13 година, још увек су болна сећања већине нашег становништва на последице једностране одлуке НАТО-а да бомбардује некадашњу СР Југославију. Много људи је убијено и рањено, много цивилних објеката је порушено. Страшна катастрофа нам је учињена рушењем објеката хемијске инфраструктуре и гађањем појединих циљева муницијом са осиромашеним уранијумом (ОУ). Данас је то непопуларна, чак се може рећи и забрањена тема за разговор са представницима званичних институција власти јер они не желе да се замере својим новим ''савезницима'' и пријатељима који су нам ''помогли'' да се ослободимо ''диктатуре'' и уведемо ''демократију'', не бирајући начин и средства и без обзира на последице које ћемо у том уживању ''демокртије'' осећати због тога. Али народ им то неће и несме никад заборавити, јер последице ових акција и атака на животе и здравље увелико осећа. Оне су у све већем броју канцерозних и других обољења код становништва на овим просторима, која нико неће јавно да коментарише. Оне су у обољењима војника који су боравили на простору КиМ, али за чију заштиту глас све чешће дижу медији и јавност у неким западним земљама. Сазнања о последицама тог чина, нам не дају мира и обавезују нас да се на то стално подсећамо јер ће убитачно дејство ОУ вечно трајати. Наташа Шћепановић, председница Удружења продица киднапованих и убијених на Косову и Метохији - Излагање на конференцији: Да се не заборави агресија НАТО - Косово и Метохија 13 година после
Poštovani, Владислав Јовановић - Излагање на конференцији: Да се не заборави агресија НАТО - Косово и Метохија 13 година после
НЕОПХОДНА ЈЕ РЕВИЗИЈА СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ
Др Срђа Трифковић - Излагање на конференцији: Да се не заборави агресија НАТО - Косово и Метохија 13 година после
КО ЈЕ ВОЉАН ДА УМРЕ ЗА ИМПЕРИЈУ?Не желим да говорим о ономе што је било, то сви знамо, али премда ме неки оптужују да сам у текстовима превелики песимиста, сада желим да кажем нешто оптимистички. Историја се убрзава и више није могуће правити пројекте који ће бити остваривани по темпу и замисли Стејт дипартмента, Савета за националну безбедност и стратегију НАТО-а, из простог разлога, што једначина има све више варијабли, све више непознатих. Свет је био монополаран између 1991. и руског контраудара на Сакашвилијеву агресију у Јужној Осетији августа 1998. Мислим да тај датум можемо узети као карај монополарности. У току је мултиполаризација света, а та мултиполаризација је неминовна јер не постоји ниједна империја у историји света која је своју доминацију заснивала на обезвређеној валути. Америка има 16000 милијарди долара јавног дуга, и није способна да своје мономанијакално пројектоване такозване обавезе настави да испуњава као што је то до сада чинила, а притом има сулуду стратешку доктрину, која представља глобалну експанзију Брежњевљеве доктрине, уз једну малу разлику: у Брежњевљевој доктрини, „ограничени суверенитет“ је постојао само за чланице лагера и тај свет је престајао на реци Елби, а свет беневолентне глобалне хегемоније, како је зову амерички неоконзервативци, не престаје нигде, нема границе. Њима је подједнако витални и легитимни интерес и оно што се догађа у Јужном Кинеском Мору и на 38. паралели Корејског полуострва, на појасу Газе и Западне обале реке Јордана, на Косову, у Рашкој и у Војводини. Све су то витални интереси САД „и то је један облик неурозе који сада мора да научи да има своју меру“. Дакле, проблем је сада како Америка да схвати да мора имати меру, а да притом не изазове рат крупних размера. Историја нас, такође, учи да империје у силазној линији вуку хазардне потезе. Када је почео прилив јужноамеричког злата и сребра у шпански трезор, почела је и декаденција Шпаније. Ефекат је био исти као инфлација и у тренутку своје слабости или своје растуће слабости, Шпанија је повукла свој хазардни потез стварањем велике армаде, чији је крах означио и крах Шпаније као велике силе. Аустоугарска у својој силазној путањи почетком 20. века вуче хазардне потезе на Балкану. Врши анексију БиХ, преваривши руског министра спољних послова и хазардно креће у тзв. превентивни рат против Србије. Сада ће бити 100 година томе, након победе у Првом балканском рату, што, поменимо узгред са једном малом пахуљицом, ова држава не планира да обележи нити на било који начин искаже почаст својим жртвама у том рату, да не говоримо о јавним скуповима, научним симпозијумима и књигама. На другој страни, Турска припрема читав програм збивања који ће Отоманску империју приказати као мултиетничку, беневолентну, толеранту, претечу Европске уније, а то што су отимали децу и слали их у јаничаре, то је био еквивалент стипендија за Харвард, Кембриџ или Оксфорд. Комнен Бећировић - Да силе зла устукну пред силама добра
Pariz, 24 marta 2012. Порука учесницима Округлог стола Косово 13 година после, организованог од стране Беофорума 24 марта 2012 у Београду.
Даме и Господо, драги Пријатељи, Браћо и Сестре, Живадин Јовановић - Реч на отварању конференције: Косово и Метохија – 13 година после агресије НАТО
Историја тек почиње
|