Србија „у раљама Русије“
У новинама |
Чланак објављен у дневном листу „Политика“ 05. 08. 2020.
Првих дана протеста у Београду и Србији међу демонстрантима је ухапшено и неколико странаца - Израелаца, Руса, Тунижана и слично. Вест је одмах добила прворазредан значај и експресно је страни фактор окривљен да стоји иза протеста а одмах након тога, као по команди, велики део медија је почео да оптужује Руску федерацију (РФ) да да је она та која стоји иза покушаја страних фактора да руше власт у Србији Пар дана се само о томе дебатовало у медијима и још није сасвим престало.
Хајка на Русију је кренула одједном, као на нечији знак, и у њој су учествовали и они медији за које се сматра да су блиски власти. Крајње необично имајући у виду да би управно они требали истицати чињенице које иду у прилог власти, а не против ње. Неспорно је да су односи између Србије и РФ изузетно добри, да РФ најснажније и најотвореније подржава Србију, нарочито око КиМ, али и у многим другим питањима. На пример у одбрани од покушаја осуде Србије као геноцидне државе. Познато је и да Русија не само да испод тржишне цене Србији продаје софистицирано оружје, него јој га и поклања. Такође, РФ одлучно и упорно не дозвољава тзв „Косову“ да постане члан најзначајнијих међунродних организација (МО), одлучујуће утиче на један број земаља да повуку признање дато лажној држави „Косово“, више пута је значајно помогла Србији приликом елементарних непогода, па и недавно у борби против Короне, и много што шта друго. Како је онда могуће да претходно изнето угледни и тиражни (гледани) медији не узимају у обзир већ „наседају“ на јефтину НАТО пропаганду. Одговор је да страног фактора има, али не у смислу подстицања протеста од стране РФ, већ у утицају „Запада“ на наше медије у смислу организованог и усмераваног пристрасног и лажног извештавања о томе ко стоји иза протеста. Подсетимо да РФ у Србији има само агенцију Спутњик, а САД и ЕУ имају безброј медија на које утичу. Пошто ова диверзија на РФ очито није успела, одједном се почело причати да иза овог покушаја медијског и политичког компромитовања РФ стоји до сада мало помињана „дубока држава Србије“. која, према тим наводима, ради супротно политици власти.
Напад на РФ је био још један у низу промашених потеза лобија НАТО и „Запада“ са циљем да се унесе раздор у односе Србије и Русије. Прави циљ овог покушаја је намера „Запада“ (САД и ЕУ) да Србију изолује од њеног најважнијег савезника и тако лакше оствари своје циљеве у односу на Србију, а то је у овом моменту да „прогура“ независност „Косова“ и његово чланство у УН. „Запад“ жели да „на брзину“ доврши питање „Косова“, по рецепту примењеном према Македонији. Међутим, ако Срби више икоме иоле верују, то је Русији и Путину, а ако икоме не верују, то је „Западу“, па је то јалов посао, без изгледа на успех. Наиме, није довољно делити комплименте руководству Србије, правити филмове о значају Србије и њених великана за свет, обећавати Србији чланство овде и онде - једног дана - наравно ако се испуне увек неки нови критеријуми, плаћати гомилу невладиних организација и спонзорисати бројне медије у Србији да лепо говоре и пишу о вама. Треба учинити и нешто конкретно, суштински, у интересу Србије, а то „Запад“ не чини, нити ће, јер Србији подилази само да би је преварио и отео јој, за почетак Косово и Метохију, а онда можда лакше и друге територије. Јер, о територијама је реч, не о демократији, правима, суживоту, принципима. Не треба се заваравати, питања која чекају у реду да их „Запад“ интернационализује кад се питање КиМ реши по њиховом рецепту су Прешевска долина, ако већ не буде део неког од пакета који „Запад“ планира у оквиру актуелних преговора, Рашка (Санџак) и Војводина. Након тога или истовремено се може очекивати и урушавање Републике српске (РС) у унитарну муслиманску БиХ а, након свега, форсираће се и чланство Србије и „Независног Косова“ у НАТО. Поред тога, КиМ располаже богатствима која леже у косовском тлу и има непроцењив геостратешки значај за „Запад“ због могућности војне контроле Европе, Блиског истока, РФ и држава некадашњег Источног блока, Јадранског мора и шире.
Напоменимо и то да је подстицање побуна у другим државама ексклузивни специјалитет „Запада“, а не Русије. Поред тога, сведоци смо да је одмах након избора у Србији „Запад“ (и САД и ЕУ), кренуо у велику офанзиву на Србију, пре свега око питања КиМ. Такође, у Конгресу је покренута процедура да се донесе декларација о Сребреници која би, као и до сада, Србију и Србе окарактерисала као геноцидан народ, што би био увод у нови покушај урушавања РС. Истовремено, САД је одвојила значајна средства за НВО у Србији са циљем да приближе вредности САД нашој земљи. И много шта друго је покренуто према Србији, и то управо у време вакума власти, када нису конституисани ни Народна скупштина ни Влада. Поштовање принципа владавине права, на шта се тај исти „Запад“ непрекидно позива, налагало би да се сви преговори обуставе до конституисања власти у Србији.
Зар онда није очигледно ко руши Србију споља, без обзира ко је у њеној власти.
Београд, 19. 07. 2020. г
Раде Дробац
Амбасадор у пензији,
заменик Председника Београдског за свет равноправних
< Претходна | Следећа > |
---|