Аутор: ЈЕЛЕНА ЈОКАНОВИЋ - АЛО
08.12.2013

Југословенске и српске дипломате имале прилику да се упознају са борцем против апархејда

Југословенски дипломата Павле Јевремовић један је од ретких људи из Србије који су имали прилику да се сретну са легендарним борцем против репресивне политике апартхејда Нелсоном Манделом. Јевремовић у разговору за „Ало!“ открива да је до сусрета дошло 21. марта 1990. године у Виндхуку, када је Југославија као чланица Савета за Намибију позвана да присуствује свечаном проглашењу независности Намибије од Јужноафричке Републике.
Нелсон Мандела | Фото: Реутерс
„Он је већ тада био жива легенда. Човек који је 26 година провео у затвору и одатле ушао право у вртлог светске политике. И тада се видело да је државник великог формата, па иако је то била сасвим службена прилика, нико није отишао без личних импресија“, присећа се Јевремовић првог и последњег сусрета званичника Југославије и Јужноафричке Републике, којем је присуствовао као саветник тадашњег председника Председништва СФРЈ Јанеза Дрновшека.


Живадин Јовановић


Павле Јевремовић

Делегација Југославије је након церемонијалног дела проглашења независности Намибије позвана да у поподневним часовима оде на разговор са Нелсоном Манделом у приватној резиденцији у којој је био смештен. Састанак је трајао читавих 45 минута, али су Јевремовићеве импресије о Мандели биле снажне.

„Био је то пријатан сусрет, он се срдачно захвалио на подршци Југославије у борби против апартхејда и затражио још значајнију подршку јер је било неизвесно какав ће бити крајњи исход борбе. Иако тада још увек није био лидер, било је јасно да ће то несумњиво постати јер је био човек испред свог времена. Знао је да притиске и ратове треба да замене разумевање и толеранција и утро је пут рехабилитацији тог дела континента. Врло ме је погодила његова смрт. Искрен да будем, за сада не видим његовог политичког наследника, али сигуран сам да је његово наслеђе довољно снажно да још дуго потраје и да се поново једног дана појави човек који ће наставити путем који је утро велики човек и борац Нелсон Мандела”, прича Јевремовић.

Јевремовић је, осим Дрновшека, саветовао некадашње председнике Председништва СФРЈ Борисава Јовића, Стјепана Месића, Бранка Костића, али и Војислава Коштуницу. Био је и амбасадор Србије при Уједињеним нацијама.
Тадашњем сусрету југословенске делегације са Манделом присуствовао је и бивши југословенски и српски дипломата Живорад Јовановић, тада шеф Групе 17 несврстаних земаља. За „Ало!“, Јовановић каже да је Мандела и тада, иако није имао званично државно својство, изазвао веће интересовање и поштовање него било који други шеф државе који је тада био у Виндхуку.

„Био је то планетарни догађај, пуштање на слободу симбола борбе против расизма и сегрегације. Тих дана су се одржавали билатерални састанци више од 60 шефова држава, а сам Мандела их је имао највише, иако у то време није био званичник. Провео је године у казамату једне расистичке државе, али није одавао утисак озлојеђеног човека. Имао је особину која одликује велике људе”, закључује Јовановић.

Слева надесно: Тадашњи амбасадор Живадин Јовановић, Јанез Дрновшек, председник Председништва СФРЈ, Мома Стефановић, дописник

Троднедвна посмртна поворка

Посмртна поворка ићи ће улицама Преторије током три узастопна дана. Излагање ковчега биће уприличено у оквиру обележавања сећања на бившег председника, које ће трајати 10 дана. Два дома парламента ће 9. децембра одржати заједничко заседање у част Манделине заоставштине, а наредног дана ће бити одржана комеморација на стадиону у Совету, на којем има места за 90.000 људи.
Мандела ће бити сахрањен 15. децембра у Кунуу, где је одрастао.
Људи широм земље се моле, певају песме против апартхејда и пале свеће, а стотине људи окупиле су се испред Манделине куће у Хотону, северном предграђу Јоханезбурга, где је умро. Упоредо с тим почеле су и припреме за дочек америчког председника Барака Обаме и двојице његових претходника - Џорџа Буша и Била Клинтона, као и других светских лидера који желе да одају пошту Мандели. Обама долази у Јужну Африку следеће недеље, саопштила је Бела кућа. Он ће се придружити великом броју светских лидера на комеморацији 10. децембра, наводи АФП.