ЗБОГ БУДУЋНОСТИ - Живадин Јовановић
Живадин Јовановић, Реч на Округлом столу „Агресија НАТО – 24 године после“, одржаном 23. марта 2023. године у Дому Војске Србије
Протекло је готово четврт века од агресије НАТО на Србију и Црну Гору (СРЈ). Током агресије погинуло је око 4.000 а рањено двоструко више наших суграђана. Три четвртине страдалих су цивили међу којима је и велики број деце, од мале Милице Ракић, из Батајнице до средњошколке Сање Миленковић, из Варварина, српске шампионке у математици. Колико је жртава закаснелих последица коришћења оружја са осиромашеним уранијумом, хемијских токсичких средстава и нексплодираних касетних бомби, тешко да ћемо икада прецизно утврдити. Због свих њих смо се окупили и окупљамо, како данас и овде Живадин, тако сваке године и широм земље, широм Европе и других континената, гдегод нас има. Њима, палим херојима одбране, свим недужним жртвама, данас се клањамо, њима данас упућујемо наше мисли и молитве. Србија се још увек није опоравила – ни духовно од бола и неправде, ни материјално. У самом језгру Београда и даље пролазимо поред разорених здања чије нас зјапеће руине подсећају на дела наших партнера. Хвалимо њихове донације, још увек не постављамо најављиване па заборављене захтеве за ратну штету. Колико је то израз тежње да будемо конструктивни, реални и поштовани, тешко је рећи. Можда би било добро да се рушевине здања Генералштаба и МУП-а Србије прогласе и заштите као споменици културе, не само зато што то захтева мање средстава, него зато што би то вероватно имало више смисла него реконструкција или изградња нових здања. Био је то злочин против мира и човечности, против земље која није представљала никакву опасност ни за кога, најмање за НАТО, или њене чланице. Није пуко понављање истине када и данас кажемо да је агресија НАТО извршена кршењем основних принципа међународних односа, Повеље УН, Завршног документа ОЕБС из Хелсинкија и Париске Повеље; када кажемо, да је НАТО, пет ипо деценија после краја Другог светског рата, вратио рат на европско тле; да су бомбе и крстареће ракете убијале грађане Србије али да су биле намењене и другима; да су истовремено разарале европску и светску архитектуру безбедности и сарадње; да је то, у суштини, био рат против Европе у коме је и сасма Европа учествовала; да је то био преседан за освајачке ратове и преврате у оквиру прокламоване стратегије ширења на Исток и тзв. демократизације; да је НАТО агресијом на Србију и Црну Гору (СРЈ) своју јубиларну 50. годишњицу обележио преласком из одбрамбеног и регионалног у освајачки савез глобалних хегемонистичких циљева. Када све то понављамо 24 године после, то је најмање због навике, ритуала или робовања прошлости, то је искључиво због садашњости и будућности. Због мира, безбедности и напретка као једнаких и недељивих вредности свих народа и земаља. Чинимо то и зато што нас управо данас ставови из Брисла, Охрида, Вашингтона и других дестинација, опомињу да се агресија на Србију наставља другим средствима али са истим циљем – да се цео српски српски народ на Балкану обесправи и понизи, да се трајно удаљи од традиционалних пријатеља и њихове подршке и да се одрекне свог државног права на покрајину Косово и Метохију. Протекло време и савремена дешавања недвосмислено потврђују да је прави циљ агресије био – отимање Косова и Метохије од Србије, збацивање председника Слободана Милошевића и претварање Балкана, у одскочну базу за поход на Исток. Уверен сам да је, с обзиром на сва досадашња искуства и трендове дубоких промена у глобалним односима, најбољи пут за Србију је реафирмисање независне, неутралне и уравнотежене спољне политике, чување и учвршћивање односа са традиционалним пријатељима и савезницима и отвореност за равноправне односе и сарадњу са свим земљама и интеграцијама које прихватају Србију као равноправног партнера. Праведно, и одрживо решење статуса за покрајину Косово и Метохију могуће је само уз доследну примену Устава Србије, основних принципа међународног права и Резолуције СБ УН 1244 која је трајна и неотклоњива правна обавеза. Једино такво решење може бити у интересу трајног мира, безбедности и сарадње. Сваки други силом, претњама и уценама наметнути статус, без обзира на форму, не може се се претворити у право или компромис, нити може постати прилог миру. Напротив. Дозволите ми да предложим да са овог скупа упутимо три молбе: Прва, да се обнови рад Скупштинске комисије за утврђивање последица употребе оружја са осиромашеним уранијумом током агресије НАТО и Владиног интерресорног тела; Друга, да се до обележавања 25. годишњице агресије НАТО марта идуће године, оконча рад на утврђивању списка свих цивилних жртава агресије; И треће, да се изврши анализа обраде наставне јединице о агресији НАТО у свим уџбеницима свих нивоа образовања и обезбеди очување истине. Надам се да нема потребе да ове предлоге ближе образлажем. Хвала! Бранко Крга, излагање на промоцији књиге М. Чосудовског 21.10.2022.
Поштовани господине професоре Чошудовски, господине председавајући, даме и господо, Појава сваке нове књиге представља радост за аутора, стручну јавност и шири круг читалаца, али је то и допринос науци и култури једне земље.
Лука Кастратовић, излагање на промоцији књиге Мишела Чосудовског 21.10.2022.
Даме и господо
Значај ове књиге је и у томе што је дио текстова написан у току агресије, што је професор Чосудовски од почетка агресије, када смо били усамљени, устао да осуди агресију САД и НАТО. Указао на њен карактер, мотиве, циљеве и последице. Објаснио је реализацију поверљивог америчког Плана разбијања Југославије из 1984. године под називом ''Политика САД према Југославији'' са кога је касније скинута ознака тајности, каду су САД отворено вршиле политичке притиске и на крају, послије одбијања Југославије да им се повније, кренуле у агресију, у рат против СРЈ, против Србије. Детаљно је објаснио активности САД на разбијању националне економије, на подршку етничким и оружаним побунама и посебно агресију и окупацију КиМ. Истакнуте су бруталне акције масовног бомбардовања градова и насељених мјеста, велика разарања и велике људске жртве. Употребу забрањеног оружја и муниције са осиромашеним уранијумом назвао је нуклеарним ратом ниског интензитета. Истакао је ангажовање САД на обучавању припадника ОВК за вођење копнених војних операција. Подсетио је светску јавност да су терористи ОВК били укључени и у убијање Срба у Хрватској у ''Олуји'' августа 1995. године, када су Срби протјерани из Српске Крајине. Нагласио је да је изградња војне базе ''Бонстил'' планирана прије агресије. Међу првима објашњавао је свјетској јавности да је агресија предузета под лажним хуманитарним изговором заштите Албанаца на Ки М, грубо кршећи све међунардне акте као и Међународно право и Повељу ОУН. Пратећи и пишући текстове о злочинима САД и НАТО у току агресије шест година послије агресије написао је поглавље: ''Економски ратни злочини: Разбијање Југославије, реколонизација Б и Х'', гдје је детаљно, са подацима, описао ''уништавање и подјелу Југославије, укључујући и режирани банкрот наметнут од Светске банке који је довео до пропасти производног сектора Југославије крајем 1980-тих годиха'' као и ''шок третман'' који је активирао ММФ 1. јануара 1990. године. Написао је да су ''сецесионистичке тенденције које се хране друштвеним и етничким подјелама добиле на замаху управо у периоду бруталног осиромашења југословенског становништва, а економске реформе изазвале су економску и политичку пустош'' Другим ријечима САД су започеле ''аграсију прије агресије'', као и да су послије неоствареног циља у агресији да окупирају цијелу територију СРЈ наставили агресију другим средствима која траје и данас. У уводу Чосудовски је објаснио: ''Са ове дистанце рат против Југославије био је -генерална проба- за потоње –хуманитарне ратове- под спонзорством САД и НАТО међу којима су били Авганистан (2001), Ирак (2003), Либија (2011) Сирија (2011), Украјина (2014), Јемен (2015) и Венецуела (2019). Мислим да само ових неколико детаља из књиге од десет поглавља пружа јасну слику о узроку, циљевима и последицама агресије САД и НАТО на Југославију. Господине Чосудовски даозволите да Вам се лично захвалим што сте учинили и што чините за Србију и уопште за освјетљавање напора слободољубивог дијела свијета у борби за изградњу слободног свијета и праведних, хуманих међународних односа. Београд 21. 10 2022. Лука Кастртовић „Косово“ : топи се подршка сепаратизму
Током недавне посете председника РС Вучића Чешкој, Председник ове државе Земан се јавно извинио у своје и у име своје државе због незаконитог НАТО бомбардовања СРЈ 1999. г. јер је тада дао сагласност у име своје земље иако таква акција није била одобрена у СБ УН. Ово је први пут да се неки од највиших политичких и државних представника неке државе чланице НАТО и поврх тога и ЕУ јавно извинио Србији због незаконите агресије на нашу земљу и, колико год то био лични чин, како тврди чешки министар иностраних послова, ипак је то и акт државе Чешке јер њу према иностранству представља њен председник. Председник Земан, по сопственим речима, ни 1999. г. није подржавао агресију на СРЈ али је дао сагласност за њу јер је Чешка тада тек постала чланица НАТО (марта 1999.) а очекивао је да ће УН легализовати бомбардовање. Земан је истакао и да је Чешка погрешила и што је признала Косово као независну државу те да ће тражити преиспитиванње те одлуке. Као и у неким другим државама, нарочито оним које имају већинско Словенско становништво, политичка сцена је дубоко подељена око Србије и, нарочито око Косова и Метохије. Наиме, власти у тим државама углавном следе политику сврставања уз Западне силе, док велики део народа и јавности симпатише Србију и њену борбу за истину и правду. И у самој Чешкој постоји изражена подела по том питању. Влада испуњава захтеве и интересе Брисела и САД, подржава акције супротне интересима Србије, или им се не супротставља, док значајан део интелектуалаца и јавности отворено подржава Србију и њене ставове. Сетимо се само како је пре пар година у Прагу прошла бивши ДС САД Мадлен Олбрајт на промоцији своје књиге, па редовних великих окупљања и протеста широм Чешке са транспарентима „Косово је срце Србије“, документарних филмова који тешко оптужују привремене власти на Косову и Метохији и њихове спонзоре и приказују страдања Срба који су и даље тамо живе, скандирања на утакмицама да је Косово Србија и слично. Истовремено, изјава Милоша Земана се може протумачити и као одраз све веће и све видљивије пукотине у јединству западног блока по питању Косова и Метохије, односно преиспитивања односа са Србијом и сагледавања потребе поштовања и њених интереса. Многи међународни актери све више увиђају да је Западни блок све слабији, све разједињенији и покушавају да траже и да се изборе за неку сопствену политику и интересе, а не да слепо и безпоговорно подржавају интересе водећих држава у организацијама чији су чланови. Као и обично, најбоља понуда долази на крају па Србија само треба да сачека да се западни блок, који и даље подржава „независно Косово“, мада све слабије, још више уруши и ослаби како би се за Косово и Метохију могло наћи решење у складу са правом, правдом и историјом, односно у складу са резолуцијом 1244 СБ УН. То би било у интересу и Срба и Шиптара и свих других у покрајини, али и региона у целини. Повратак Косова и Метохије у правни, државни и политички састав Србије, не само де јуре већ и де факто, угрожава само терористе и криминалце на КиМ и оне у међународној заједници који су из тога извлачили корист, на штету свих поштених житеља Косова и Метохије и Србије. Београд, 20. 05. 2021. г. Раде Дробац Приказ књиге професора Мишела Чосудовског “Агресија САД и НАТО на југославију”
Професор Чосудовски је од првих дана агресије устао у осуду тог илегалног напада на нашу земљу и у својим ауторским текстовима анализирао њен карактер, мотиве, геополитичке циљеве и последице. 1. Већина текстова у књизи је написана у време агресије, или непосредно после ње и представљају једну врсту ретроспективне анализе онога што се дешавало на простору бивше Југославије осамдесетих и деведесетих година прошлог века. Ради се о времену када су САД, по оцени аутора, почетком осамдесетих година, у сарадњи са својим западним савезницима, пре свега са Немачком, започеле своје активности на слабљењу, дестабилизацији и каснијем разбијању Југославије. Одлука о томе је, како истиче аутор, донета још у време Реганове администрације, која је разрађена у поверљивом документу из 1984. године, под називом „Политика САД према Југославији“, с којег је 1990. године скинута ознака тајности. Тај документ је био основа за предузимање одређених тајних обавештајних и субверзивних активности на простору бивше Југославије, а у складу са стратешким планом САД да у региону југоисточне Европе обезбеде своје трајно присуство и утицај. Ради се о процесу који се, како истиче аутор, одвијао у три фазе; прво, слабљењем националне економије, која је започета у раним осамдесетим годинама, са наметањем нео-либералних економских реформи: друго, тајном подршком етничким сукобима и оружаним побунама у Босни и Херцеговини, а касније на Косову и у Македонији: треће, агресијом НАТО пакта, отцепљењем и окупацијом Косова и Метохије. 2. У књизи је највећа пажња посвећена анализи агресије НАТО пакта, која је оцењена као најгрубље кршење међународног права, основних принципа Повеље УН, међународних конвенција и уговора. Иако је од стране НАТО-а представљена као „хуманитарна интервенција“, ради заштите етничких Албанаца на Косову, аутор истиче да је данас, са протеком времена, постало јасно да је рат против Југославије поведен искључиво у циљу остваривања раније дефинисаних стратешких интереса САД и НАТО-а у региону и да је наводни „масакр“ у Рачку била намештаљка у режији Вилијама Вокера, шефа Косовске верификационе мисије, који је, како је у књизи оцењено, „користио своју позицију искључиво за задовољење интереса Албанаца“. Утврђено је да су припреме за агресију вршене скоро две гопдине пре њеног почетка. То се, поред осталог, огледа у ангажовању САД и НАТО-а у прикривеној, а касније у отвореној подршци и помоћи у регрутовању, обуци и наоружавању припадника ОВК, а посебно, у предузимању мера за размештај НАТО трупа у Македонији (непосредно уз границу са Косовом) и Албанији. 3. Док је НАТО у почетку, како аутор истиче, порицао употребу оружја са осиромашеним уранијум, касније је то признао, али уз тврдњу да употребљено оружје „има занемарљиву радиоактивност“ и да је скоро безопасно за становништво. Ту оцену су прећутно прихватили УНЕП и Светска здравствена организација, што је у књизи оцењено као пример деградације система УН, који се ставио у функцију заштите НАТО- а и прикривања његових ратних злочина. 4. Након НАТО агресије, истиче аутор, у окупираном Косову је, под руководством ОВК, а под надзором НАТО и Мисије УН, извршен масовни ратни злочин над Србима, Ромима и другим неалбанцима. Констатовано је да су првенствено Срби били жртве великог масакра, насиља, физичке ликвидације и масовног етничког чишћења, а њихове куће и пословни простори конфисковани, опљачкани, или запаљени. 5. Анализирајући политичку ситуацију на Косову након агресије, аутор Констатује да су САД и њихови савезници, док су се на речима декларативно залагали за успостављање демократије и добру владавину, на Косову инсталирали паравојну власт ОВК, која је наставила везе са организованим криминалом. То је довело до потпуне криминализације јавних институција и успостављања на Косову оног што се зове „мафијашка држава“. Умешаност НАТО-а и њсгова подршка тој власти довела је до криминализације КФОР-а и апарата УН на Косову. 6. У прилог оцене да је агресија НАТО пакта на Југославију био амерички пројекат планиран више година унапред, спада, по оцени аутора, и изградња америчке војне базе Бодстил, на окупираном Косову.
BEČ - Zločin NATO ne smemo zaboraviti
Srpsko-austrijski pokret solidarnosti organizovao je u sredu uveče pomen žrtvama NATO agresije na bivšu SRJ uz poruku “Ne smemo nikada zaboraviti”. Povodom 22. godišnjice NATO agresije Srpsko-austrijski pokret pozvao je na okupljanje na trg Štefansplac, u strogom centru Beča, na kojem su protivnici NATO agresije 1999. demonstrirali 78 dana. Pomen žrtvama održavan je svakog 24. marta okupljanjem na Štefansplacu, izuzev prošle godine kada je zbog pandemije korona virusa morao da se održi “virtuelno”. Ove godine je odlučeno da se pomen održi ponovo na trgu, uz poštovanje aktuelnih epidemioloških mera, kao što su distanca, nošenje FFP2 maske i znatno smanjen broj prisutnih. Pomen je, kao i ranijih godina počeo sirenom za uzbunu, koja se mogla čuti širom Srbije 78 dana 1999, a nastavljen je minutom ćutanja za žrtve agresije.
Lazar Bilanović, predsednik Srpsko-austrijskog pokreta solidarnosti, podsetio je da je Srbija, odnosno tadašnja SRJ, napadnuta od strane 19 najmoćnijih zemalja na planeti, od, kako je kazao, imperije koja je jedina posle Adolfa Hitlera zacrtala sebi da će vladati svetom. – Ovaj dan se nikada ne sme zaboraviti – poručio je Bilanović David Štokinger iz mirovnog pokreta “Solidaritetsverksstat” ukazao je da se ove godine zbog pandemije pomen održava sa manjim brojem okupljenih nego ranije, ali da je važno da se održava. On je podsetio na teške posledice NATO agresije, prvenstveno na ljudske žrtve, ali i na zdravlje stanovništva i životnu sredinu, jer su na SRJ bacani projektili sa osiromašenim uranijumom. – U ime žrtava moramo sve da radimo da takve agresije sprečimo u budućnosti – poručio je on. Štokinger je prisutnima pročitao i pesmu o Milici Rakić, trogodišnjoj žrtvi agresije. Jedan od Srba u Beču, koji je od početka prisustvovao protestima, i kasnije pomenu, Dušan Miljević, ističe da je važno sećati se žrtava kako se ovakav zločin ne bi više ponovio. – Kulturna sećanja na žrtve je veoma važna. Istorija je pokazala da se, kad god smo zaboravili na svoje žrtve, zločin ponavljao. Tako je bilo i sa Srbima u Hrvatskoj – naglasio je on za “Vesti”. I Radmila Pena, koja je od prvog dana agresije na SRJ protestovala ulicama Beča, kaže da je kultura sećanja na žrtve veoma važna.
– Moramo se stalno sećati žrtava i opominjati. Ovde smo se okupljali 1999. godine. Bila sam svake večeri dok je trajalo bombardovanje, i svojim pesmama, koje su bile jedino moje oružje, borila sam se da istina o zločinu ispliva na videlo – kazala je Radmila za “Vesti”. Saša Božinović iz SKC “Stevan Mokranjac” ističe da se žrtve i zločin ne smeju zaboraviti, kao i da je važno da se ovakvim skupovima opominje da se tako nešto više nikada nigde ne sme dogoditi. Ratomir Milosavljević naglašava da je bitno da se stalno podseća na istinu o zločinu NATO. – Ako to više niko ne bude pominjao, zločin će pokušati da prikažu, kao što već pokušavaju, kao opravdanu “humanitarnu akciju” – rekao je Milosavljević. Inače, pomenu je prisustvovao i ambasador Srbije u Austriji Nebojša Rodić.
– Želimo da podsetimo šta se dogodilo tada, odnosno na krah mirnog sveta. Mi smo za miran svet, protiv smo agresivnog načina vladanja NATO i EU. Mi želimo povratak neutralnosti i miru sa državama Zapadnog Balkana, ali i Rusijom. Mir sa Rusijom je velika pouka Drugog svetskog rata”, naglasio je Langtaler. Pomen je protekao mirno, ali uz manji incident na kraju, koji je izazvala policija. Naime, čuvari reda oduzeli su jedan transparent na kojem se nalaze znak NATO i Hitlerova svastika. Ocenili su da se radi o kršenju zakona o zabrani simbola, koji predviđa zabranu veličanja Trećeg rajha. Ni pokušaji objašnjenja da nije reč o veličanju nacizma, već poređenju NATO sa Hitlerovom Nemačkom, nisu urodili plodom. Čuvari reda su najavili podnošenje prijave protiv organizatora skupa i osobe koja je stajala uz transparent. Najpre su dva policajca došla da legitimišu organizatora i osobu koja je stajala pored transparenta, a onda su doveli pojačanje kada su odlučili da zaplene transparent.
Lazar Bilanović je za “Vesti” rekao da ne razume ponašanje policije, jer se radi o transparentu koji se ističe na protestima i pomenu od 1999. – Do sada niko nikada ništa nije rekao za ovaj transparent, a sada su odjednom odlučili da ga oduzmu. Uzeli su plakat kojim smo ukazali da je NATO agresija bila isto što je Hitler uradio 1940. nije im smetalo 22 godine i sada im smeta – kazao je Bilanović, dodajući da će za slučaj, kako su mu rekli u policiji, biti nadležna ustanova za zaštitu ustavnosti i borbu protiv terorizma. Pomen je protekao mirno, ali uz manji incident na kraju, koji je izazvala policija. Naime, čuvari reda oduzeli su jedan transparent na kojem se nalaze znak NATO i Hitlerova svastika. Ocenili su da se radi o kršenju zakona o zabrani simbola, koji predviđa zabranu veličanja Trećeg rajha. Ni pokušaji objašnjenja da nije reč o veličanju nacizma, već poređenju NATO sa Hitlerovom Nemačkom, nisu urodili plodom. Čuvari reda su najavili podnošenje prijave protiv organizatora skupa i osobe koja je stajala uz transparent. Najpre su dva policajca došla da legitimišu organizatora i osobu koja je stajala pored transparenta, a onda su doveli pojačanje kada su odlučili da zaplene transparent. Lazar Bilanović je za “Vesti” rekao da ne razume ponašanje policije, jer se radi o transparentu koji se ističe na protestima i pomenu od 1999. – Do sada niko nikada ništa nije rekao za ovaj transparent, a sada su odjednom odlučili da ga oduzmu. Uzeli su plakat kojim smo ukazali da je NATO agresija bila isto što je Hitler uradio 1940. nije im smetalo 22 godine i sada im smeta – kazao je Bilanović, dodajući da će za slučaj, kako su mu rekli u policiji, biti nadležna ustanova za zaštitu ustavnosti i borbu protiv terorizma.
https://www.vesti-online.com/zlocin-nato-ne-smemozaboraviti/ НАРОД КОЈИ СЕ БОРИ ЗА СЛОБОДУ НЕ МОЖЕ БИТИ ПОКОРЕН
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! Поводом 22. годишњице агресије НАТО на Србију (СРЈ) венце и цвеће код Споменика деци жртвама агресије НАТО 1999. у Ташмајданском парку и код Споменика „Вечна ватра“ у Парку пријатељства на Новом Београду, венце и цвеће положио је већи број друштвених организација, политичких странака, локалне самоуправе, српске дијаспоре, студентских и омладинских организација и појединаца. У односу на досадашње, овогодишње комеморације су показале ширу заступљеност омладине и политичких странака, укључујући и странке на власти.
У њихово име венце су данас положили Живадин Јовановић, председник Београдског форума, Генерал – поптуковник Миломир Миладиновић, председник Скупштине Клуба генерала и адмирала, проф. Др Миладин Шеварлић председник Извршног одбора Друштва српских домаћина. Почаст жртвама агресије уједно су одали амбасадор Белорусије г. Валериј Бриљов, са сарадницима, директор Руског дома Јевгениј Александрович Баранов, са сарадницима. Делегацију СПС-а је предводио Никола Шаиновић, Покрета Социјалиста Владимир Илић, председник градског одбора, општине Нови Београда потпредседник Скупштине Срђан Минић, СУБНОР-а Драган Стевић потпредседник ОО, Савеза извиђача Жељко Валковић члан Републичког руководства, Удружења Стара Бежанија књижевник Ранко Спалевић. «Током агресије НАТО убијено је намјање 89–оро деце што сведочи о њеном злочиначком карактеру», подсетио је присутне Драгутин Брчин, директор Београдског форума. Код споменика Вечна ватра присутнима се, у име орагнизатора, обратио генерал Лука Кастратовић, председник Извршног одбора Клуба генерала и адмирала, који је истакао да народ који се бори за слободу и достојанство не може бити поражен. Дужни смо да се стално боримо и изборима за истину о НАТО агресији, као противправном акту и злочину против мира и човечности који се никада и нигде не сме поновити, истако је генерал Кастратовић. Београд, 24. 03. 2021. 22 ГОДИНЕ ОД АГРЕСИЈЕ НАТО
Београдски форум за свет равноправних и Клуб адмирала и генерала Србије, одржали су састанак поводом 22. годишњице од почетка оружане агресије НАТО на Србију (СРЈ). Излагања су поднели: Живадин Јовановић, председник Београдског форума, Генерал Миломир Миладиновић, предсдник Скупштине Клуба генерала и адмирала Србије, Млађен Цицовић, директор Представништва Републике Српске у Србији, Проф. Слободан Рељић, Раде Дробац, амбасадор у пензији, потпредседник Београдског форума. Репродукована је специјална аудио-видео порука Јевегнија Максимовича Примакова Мл., руководиоца Россотрудичества РФ. Одата је пошта цивлним, војним и полицијским жртвама агресије НАТО и теророризма тзв. ОВК, као и свим грађаним преминулим од последица тешких рањавања, неексплодираних касетних бомби, пројектила са осиромашеним уранијумом и отровних гасова насталих услед разарања рафинерија и других хемијских постројења. Изражено је дубоко признање свим пријатељским земљама на принципијелној подршци суверенитету и територијалном интегритету Србије, а посебно Руској Федерацији и НР Кини, као стратешким партенерима и сталним чланицама Савета безбедности УН на њиховој подршци, разумевању и јасном ставу да се питање будућег статуса српске покрајине Косово и Метохија може успешно решавати само уз пуно поштовање принципа међународног права, Повеље УН, Устава Србије и Резолуције СБ УН 1244. Није прихватљиво да се решење везује за рокове или да се притисцима и уценама намеће по мери билочијих геополитичких интереса. Затражено је да надлежни органи приведу крају поступак поименичног утврђивања цивлиних жртава агресије, како би престала јавна спорења око тачног броја. Завршавање овог поступка представља прворазредну одговорност садашњих државних и органа локалне самоуправе. Изражено је очекивање да се без одлагања настави рад Комисије Народне скупштине и интерресорног тела Владе Србије за утврђивање последица коришћења пројектила са осиромашеним уранијумом, како би јавност Србије што пре била упозната са званичним резултатима о питањима која се тичу здравља нације. Поздрављена је делимична реконструкција Споменика жртвама агресије НАТО на Ушћу, у Парку пријатељства и изражено очекивање да се радови комплетирају паљењем Вечне ватре и формалним легализовањем споменика који је постао део споменичке мреже и културе у Србији. Затражена је подршка иницијативи Београдског форума, за оснивање истраживачког центра у Београду о агресији НАТО, њеним правим узроцима, циљевима и последицама на систем мира, безбедности и сарадње у Европи и у свету. Центар би на једном месту имао многобројна дела домаћих и страних аутора и анализе о агресији НАТО, као и документа која имају научно истраживачку вредност. Омогућио би рад младим истраживачима из земље и света о агресији НАТО као тачки прелома у глобалним односима – од униполарности ка полицентричности глобалних односа. Имао би важну улогу у чување и промовисању истине и попунио празнину која се очитује када је реч о присутности легитимних српских интереса, ставова и оцена. Обновљена је иницијатива да се тема о агресији НАТО на Србију уврсти у образовни процес, као посебна наставна јединица за ученике основних и средњих школа и студенте одговарајућих усмерења. Организатори скупа су изразили спремност да пруже стучну помоћ у дефинисању садржаја ове наставне јединице, уколико надлежни органи оцене да је та помоћ потребна. Учесници састанка су сагласни да европски и глобални односи пролазе фазу најдубљих промена, да печат тим променама дају свестрани успон Кине, обнова и напредак Русије као незаобилазних актера голаблних односа, носилаца мултипооларног светског поретка те одрживог решавања светске економске, безбедносне и здравствене кризе, као и других криза и жаришта сукоба на планети. ЗАШТО ОБЕЛЕЖАВАМО 24 МАРТ - Живадин Јовановић
Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних «БРАНИОЦИ» ОД БАЛТИКА ДО ПАЦИФИКА Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије и низ других независних, нестраначких, непрофитних организација обележавају 24.март дан почетка агресије НАТО сваке године, почев од 2000. до данас. Чине то комеморативним свечаностима, домаћим и међународним конференцијама, полагањем цвећа на спомен обележја жртава агресије, прилозима у медијима, подсећањем пријатеља у земљи и иностранству да учествују у томе. То је препознатљиви део комеморативних активности српског друштва, а у новије време и државе Србије. Чинимо то, пре свега, из осећања моралне дужности према људским жртвама, како војним и полицијским, тако и цивилним јер су сви они недужне жртве пале на тлу сопствене земље од оружја агресора. Током саме агресије страдало је од 3.500 до 4.000 људи, од чега преко 1.100 војника и полицајаца, други су цивили, жене, деца, радници, професионалци у радио-телевизији, путници у возовима, људи из колона расељених. Колико је људи изгубило животе по окончању оружане агресије међу око 10.000 рањених, колико од заосталих касетних бомби и нарочито, од последица коришћења пројектила са осиромашеним уранијумом и од тровања отровним гасовима насталим бомбардовањем рафинерија и хемијских постројења, тек треба утврдити. Свих њих се и данас сећамо одајући им најдубље поштовање. Верујемо да ће млади данас, као и све будуће генерације, памтити ове жртве свесни да је то морални дуг нације, услов очувања достојанства и будућности у миру. НЕ ЗАБОРАВИ" - Изложба фотографија о агресији НАТО
У оквиру комеморативних активности, поводом 20-то годишњице агресије НАТО на Србију (СРЈ), Клуб генерала и адмирала Србије, Београдски форум за свет равноправних, СУБНОР Србије и Друштво српских домаћина, организовали су изложбу фотографија и докумената о агресији НАТО-а на Србију. Видео излагања са Конференције Дa се не заборави, 18 година од НАТО агресије
Конференција "Агресија НАТО 18 година после- где смо сада?" одржана је 23. априла 2017. године у Свечаној сали Дома војске у Београду. Конференција је окупила преко 250 учесника из Србије ( укључујући АП Косово и Метохију), Републике Српске, Црне Горе и српског расејања, као и велики број дипломата страних земаља у Србији. Скуп је започео минутом ћутања, чиме је одата почаст свим невино страдалим жртвама агресије. У наставку су излагања учесника. "Постскриптум" с Алексеем Пушковым (26.03.2016) © ТВ Центр
"Постскриптум с Алексеем Пушковым" - одна из ведущих аналитических программ российского телевидения. P.S. посвящен важнейшим событиям в стране и за ее пределами. В программе неоднократно принимали участие видные российские и зарубежные политики: Евгений Примаков, Сергей Степашин, Геннадий Селезнев, Игорь Иванов, Григорий Явлинский, Юрий Лужков, Патриарх Московский и всея Руси Алексий II, Кондолиза Райс, Генри Киссинджер, Джордж Робертсон, Зоран Джинджич и другие. Программа пользуется популярностью и авторитетом среди влиятельной политической и бизнес-элиты России и СНГ. Каждую субботу несколько десятков миллионов телезрителей, а это наиболее активная часть населения страны, отдают свое предпочтение Постскриптуму и ее автору и ведущему Алексею Пушкову. др Лука Кастратовић - 17 година од НАТО агресије на Југославију
др Лука Кастратовић, генерал у пензији, члан Управе Клуба генерала и адмирала Србије. В.Максим Миско - 17 година од НАТО агресије на Југославију
В.Максим Миско, председник Белорусог Фонда за мир, председник Управе Белоруског Фонда за мир. проф. др Александар Растовић - 17 година од НАТО агресије на Југославију
проф. др Александар Растовић, члан УО Форума. др Станислав Стојановић - 17 година од НАТО агресије на Југославију
др Станислав Стојановић, члан УО Форума. проф. др Радован Радиновић - 17 година од НАТО агресије на Југославију
проф. др Радован Радиновић, генерал у пензији, члан УО Форума. Председник Живадин Јовановић - 17 година од НАТО агресије на Југославију
Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних. Проф. др Захарије Захариев - 17 година од НАТО агресије на Југославију
проф. др Захарије Захариев, председник Фондације "Славјани", Бугарска. НАТО АГРЕСИЈА – 17 ГОДИНА ПОСЛЕ
ПРЕДЛОГ: СВАКОГ 24. МАРТА ДРЖАВНЕ ЗАСТАВЕ НА ПОЛА КОПЉА
У Београду је 23. марта 2016. године, одржана трибина посвећена сећању на жртве агресије НАТО против Србије (СРЈ) започете пре 17 година. Организатори трибине били су: Београдски форум за свет равнопрваних, Клуб генерала и адмирала Србије, СУБНОР Србије и Друштво српских домаћина.. Трибини су присуствовали представници студената, српског расејања, Владимир Чушев, амбасадор Белорусије, дипломатски представници Руске Федерације, Народне Републике Кине, Републике Анголе, Швајцарске и других пријатељских земаља. Минутом ћутања учесници трибине одали су пошту 1008 погинулим браниоцима - војницима и полицајцима и окјо 2500 убијених цивила, међу којима је и 80 деце од неколико месеци до пунолетства. Учесницима Трибине обратили су се Максим Миско, председник Фонда за мир Белорусије и Захарије Захаријев, председник Фондације „Славјани“ из Бугарске. Под слоганом „ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ“ о последицама НАТО агресије и глобализацији интервенционозма говорили су: Живадин Јовановић, председник Београдског форума, др Радован Радиновић, генерал у пензији, др Станислав Стојановић, дипломата, генерал у пензији др Лука Кастратовић и историчар проф.др. Александар Растовић. Запажене су оцене учесника да је агресија НАТО пре 17 година била тачка преокрета у глобалним односима ка неограниченом војном интервенционизму САД и НАТО, одлучујући корак у спровођењу стратегије ширења НАТО на Исток, ка руским границама, милитаризацију Европе и међународних односа уопште, руинирање система УН и правног поретка успостављеног на резултатима Другог светског рата и произвођења хаоса зарад лакшег остваривања егоистичних економских и геополитичких интереса. Констатовано је да време доминације униполарног поретка завршено, да су светски односи ушли у период тектонских промена и да се велики сукоби могу избећи само прихватањем Русије и Кине као равноправних партнера и незаобилазних фактора у решавању иоле озбиљнијих међународних проблема. Указано је да се међународни тероризам убрзано прелива са Средњег и Блиског Истока и Северне Африке на тло Европе и да ће се такав тренд наставити обухватајући и друге земље и континенте. Да би се то зауставило, неопходно је да Запад, а пре свега САД, напусте политику двоструких стандарда, поделу на терористичких организација на «ослободилачке» и «терористичке», на «умерене» и «екстремистичке». Ако 90-тих година није било политичке воље да се поштују одлуке Савета безбедности о прекидању финансирања, обучавања и наоружавања терористичке ОВК на Косову и Метохији, ако није схватано упозорење да Запад (НАТО) својом подршком сецесионизму на делу државне територије Србије припрема одскочну даску за тероризам и организовани криминал као централној и Западној Европи, крајње је време да схвати да је био заслепљени егоистичним интересима, нереалним геополитичким циљевима, русофобијом и србофобијом. Упозорено је да ће се преливање тероризма ка Западу убрзати уколико се хитно не пресеку канали финансирања, обуке наоружавања ИСИС-а што, превасходно зависи од политичке воље најмоћније силе Запада. Предложено је да се ихтно сазове Светска копнференција о тероризму под окриљем УН која би дала зелено светло за припрему Међународне конвенције о борби против тероризма. Учесници трибине су најоштрије осудили терористичке нападе у Белгији и претходно у Француској изражавајући саоучешће породицама невино страдалих људи. Око 200 присутних представника нестраначких, неависних удружења прихватили су иницијативу да се Влади Републике Србије предложи да сваког 24. марта државне заставе на званичним институцијама буду спуштене на пола копља у знак сећања и поштовања људских жртава агресије НАТО.
Хајка на немачке политичаре који захтевају другачију политику према Русији
Карл-Јирген Милер, члан редакције листа „Zeit Fragen“, Цирих Једном ранијем немачком диктатору било је потребно 18 месеци да се од рејхсканцелара, окруженог светом све од самог угледа и части, који је требало да га спречи у науму, претвори у јединог господара Немачкe. А онда је све у Немачкој понело предзнак ”без алтернативе”. Колико ли је само времена себи дала госпођа Меркел? У сваком случају имамо чињеницу да су данас мобингу и политичкој екскомуникацији изложени сви они који, као немачки политичари, имају о Русији другачије мишљење од госпође Меркел и владе САД, која је усмерава. Жестока полемика се одмах повела против бивших канцелара Хелмута Шмита, Хелмута Кола и Герхарда Шредера. Сада су на удару личности које годинама покушавају да са својих званичних положаја очувају нит дијалога између Немачке и Русије, да је ојачају и не допусте да се прекине. Једна таква личност је Матиас Плацек, председник ”Немачко-руског форума”. Матиас Плацек је био преко десет година председник владе покрајине Бранденбург и кратко време председник Социјалдемократске партије Немачке. Од марта 2014. председава Форумом који је основан 1992. У статуту Форума наведени су његови циљеви: ”Циљ Удружење је да у Русији унапреди разумевање Немачке, а исто тако разумевање Русије у Немачкој и тиме допринесе немачко-руским односима; Удружење тежи ка овом циљу, користећи средства која се му примерена; Удружење ће се нарочито бавити успостављањем личних сусрета Немаца и Руса у привредним, политичким и културним центрима у обе државе и подржаваће научну размену; бавиће се одговарајућим публикацијама; формирањем студијских група, организовањем конференција, семинара, радионица и кружока и сличних манифестација унапређиваће међудржавну сарадњу и подржаваће приврженост и сарадњу ранијих учесника и институција; сарађиваће пријатељски са личностима и институцијама које следе сличне циљеве и остварују задатке који ће, од случаја до случаја, следити из ове сарадње.” Жртве агресије
Агресија на Србију (СРЈ) произвела је многобројне жртве и готово трајне последице на животну околину, чиме се жртве мултипликују до неслућених размера, а дејство штетних материја продужава до 2000 година. |