Карл-Јирген Милер, члан редакције листа „Zeit Fragen“, Цирих

Једном ранијем немачком диктатору било је потребно 18 месеци да се од рејхсканцелара, окруженог светом све од самог угледа и части, који је требало да га спречи у науму, претвори у јединог господара Немачкe. А онда је све у Немачкој понело предзнак ”без алтернативе”. Колико ли је само времена себи дала госпођа Меркел?

У сваком случају имамо чињеницу да су данас мобингу и политичкој екскомуникацији изложени сви они који, као немачки политичари, имају о Русији другачије мишљење од госпође Меркел и владе САД, која је усмерава. Жестока полемика се одмах повела против бивших канцелара Хелмута Шмита, Хелмута Кола и Герхарда Шредера. Сада су на удару личности које годинама покушавају да са својих званичних положаја очувају нит дијалога између Немачке и Русије, да је ојачају и не допусте да се прекине.

Једна таква личност је Матиас Плацек, председник ”Немачко-руског форума”. Матиас Плацек је био преко десет година председник владе покрајине Бранденбург и кратко време председник Социјалдемократске партије Немачке. Од марта 2014. председава Форумом који је основан 1992. У статуту Форума наведени су његови циљеви:

”Циљ Удружење је да у Русији унапреди разумевање Немачке, а исто тако разумевање Русије у Немачкој и тиме допринесе немачко-руским односима; Удружење тежи ка овом циљу, користећи средства која се му примерена; Удружење ће се нарочито бавити успостављањем личних сусрета Немаца и Руса у привредним, политичким и културним центрима у обе државе и подржаваће научну размену; бавиће се одговарајућим публикацијама; формирањем студијских група, организовањем конференција, семинара, радионица и кружока и сличних манифестација унапређиваће међудржавну сарадњу и подржаваће приврженост и сарадњу ранијих учесника и институција; сарађиваће пријатељски са личностима и институцијама које следе сличне циљеве и остварују задатке који ће, од случаја до случаја, следити из ове сарадње.”

Матиас Плацек је у интервјуима поводом актуелних догађаја (Deutschlandfunk od 17. новембра, Passauer Neue Presse од 18. новембра) кртиковао тренутну немачку политику према Русији, жалећи због дубоког пада угледа Немачке у Русији (и то не само код тамошње владе), изневши своја размишљања о томе како би могао да се поправи однос према Русији и дајући предлоге како да се реше конфликти са Русијом. Његови предлози су одступали од линије Ангеле Меркел и владе САД. То му је донело најоштрија оспоравања, да би сада а политичари и медији удруженим снагама захтевали и његову смену.

Није боље прошао ни Лотар де Мезијер. Лотар де Мезијер је члан Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) и био је последњи премијер Немачке Демократске Републике, премијер оне владе која је изабрана на првим слободним изборима у Источној Немачкој у пролеће 1990. г. Он је данас председник Управног комитета и портпарол ”Петербуршког дијалога” који су основали тадашњи немачки канцелар Герхард Шредер и руски председник Владимир Путин. На сајту ”Петербуршког дијалога” читамо:

”Петербуршки дијалог” је основан 2001. г. као форум за отворени дијалог са циљем да се унапреди међусобно разумевање друштава обе земље. Он ће бити под покровитељством актуелних немачких канцелара и актуелних руских председника и одржаваће се по правилу једном годишње и то наизменично у Немачкој и Русији. Петербуршки дијалог је конципиран као билатерални сусрет који ће се бавити савременим проблемима друштва и питањима немачко-руских односа.Учесници ће бити експерти и мултипликатори из свих области друштава Немачке и Русије. Дијалог себе не схвата само као платфому која редовно заседа да би само дискутовала, већ која ће деловати и као предлагач идеја за конкретне пројекте. Укључивањем централних институција и невладиних организација које се баве немачко-руским дијалогом јачаће постојеће мреже и развијаће се нови концепти.”

Лотар де Мезијер је 21. новембра у интервјуу који је дао листу Frankfurter Allgemeinen Zeitung пледирао за дипломатско решење конфликта са Русијом, одступивши својим одговором на питање о санкцијама од линије немачке владе: ”Не сматрам да су санкције добар потез. Оне слабе Русију што и јесте њихов циљ. Наш циљ, међутим, мора да буде стабилна Русија. Економске санкције слабе и Украјину и европску привреду. Питам се у чијем су оне интересу.” На даље питање шта мисли у чијем одговорио је:
”Имам утисак да су санкције у интересу Америке, а не Европе.”

Колико 22. новембра један чланак у Frankfurter Allgemeine Zeitung носио је наслов: ”Савез за промене на врху Петербуршког дијалога.” Дан касније у листу Zeit-Online осванула је информација : ”Према медијским извештајима канцеларка Меркел жели да реформише Петербуршки дијалог. Требало би смањити утицај Матиаса Плацека и Лотара де Мезијера.” А још један дан касније наслов једног чланка у листу Welt гласи: ”Ко верује Русији тај треба да се пенѕионише.”

Сви аутори ”Документа о основама” промена ”Петербуршког дијалога” и ”Немачко-руског форума” најгласнији су противници руске владе и руске политике: Андреас Шокенхоф (ЦДУ), Марилуизе Бек (Савез 90/Зелени), Фондација Конрад Аденауер (фондација странке ЦДУ) и Фондација Хајнрих Бел (фондација странке Савеза 90/Зелених). ” Они су срочили тзв. Смернице за радикалну промену немачко-руских форума. Кључне тачке Смерница су захтев да се смене досадашњи представници оба форума, да се оконча досадашња сарадња између ”Петербуршког дијалога” и ”Немачко-руског форума” и да се убудуће, као представници Русије, позивају пре свега противници руске владе и руске политике. Информисани кругови знају да Андреас Шокендорф, Марилуизе Бек и Фолкер Каудер, председник ЦДУ/ЦСУ фракције, усаглашавају своје ставове и да пут од Фолкера Каудера води директно до канцеларке.

Pro memoriam: Никога не изненађује податак да Андреас Шокенхоф има веома добре везе у САД. Међутим, мање је познато оно што је на стр. 135 своје књиге ”Рат, атом, беда. Зелени: О чему они причају, шта они раде” која је објављена 2011. г. документовала Јута Дитфурт: Врх пратије Зелених одржава тесне везе са САД и америчким неоконзервативним think tank организацијама.