Током недавне посете председника РС Вучића Чешкој, Председник ове државе Земан се јавно извинио у своје и у име своје државе због незаконитог НАТО бомбардовања СРЈ 1999. г. јер је тада дао сагласност у име своје земље иако таква акција није била одобрена у СБ УН.

Ово је први пут да се неки од највиших политичких и државних представника неке државе чланице НАТО и поврх тога и ЕУ јавно извинио Србији због незаконите агресије на нашу земљу и, колико год то био лични чин, како тврди чешки министар иностраних послова, ипак је то и акт државе Чешке јер њу према иностранству представља њен председник.

Председник Земан, по сопственим речима, ни 1999. г. није подржавао агресију на СРЈ али је дао сагласност за њу јер је Чешка тада тек постала чланица НАТО (марта 1999.) а очекивао је да ће УН легализовати бомбардовање. Земан је истакао и да је Чешка погрешила и што је признала Косово као независну државу те да ће тражити преиспитиванње те одлуке.

Као и у неким другим државама, нарочито оним које имају већинско Словенско становништво, политичка сцена је дубоко подељена око Србије и, нарочито око Косова и Метохије. Наиме, власти у тим државама углавном следе политику сврставања уз Западне силе, док велики део народа и јавности симпатише Србију и њену борбу за истину  и правду. И у самој Чешкој постоји изражена подела по том питању. Влада испуњава захтеве и интересе Брисела и САД, подржава акције супротне интересима Србије, или им се не супротставља, док значајан део интелектуалаца и јавности отворено подржава Србију и њене ставове. Сетимо се само како је пре пар година у Прагу прошла бивши ДС САД Мадлен Олбрајт на промоцији своје књиге, па редовних великих окупљања и протеста широм Чешке са транспарентима „Косово је срце Србије“, документарних филмова који тешко оптужују привремене власти на Косову и Метохији и њихове спонзоре и приказују страдања Срба који су и даље тамо живе, скандирања на утакмицама да је Косово Србија и слично.
Дакле, у многим државама постоји неслагање око политике према Србији и Косову али су снаге које подржавају Србију потиснуте ван политичког живота и сцене, иако јако присутне у народу. Управо због тога је изјава чешког председника Земана важна, јер је подршку Србији по питању српског Косова у Чешкој подигла на виши ниво, изнела је и на политичку сцену и тиме дала подршку оним снагама у Чешкпј које подржавају Србију да буду још гласније. Уједно је дала подстрек и другим земљама да се томе придруже, у првом реду братске и пријатељске, али и све оне које подржавају међународно право и које поштују одлуке међународних организација, институција и форума, а не право силе и непринципијелност.

Истовремено, изјава Милоша Земана се може протумачити и као одраз све веће и све видљивије пукотине у јединству западног блока по питању Косова и Метохије, односно преиспитивања односа са Србијом и сагледавања потребе поштовања и њених интереса. Многи међународни актери све више увиђају да је Западни блок све слабији, све разједињенији и покушавају да траже и да се изборе за неку сопствену политику и интересе, а не да слепо и безпоговорно подржавају интересе водећих држава у организацијама чији су чланови.
Очито је да се питање Косова и Метохије жели што пре разрешити, што није новост, али јесте да расте свест да су се околности у свету и међу традиционалним супротстављним глобалним таборима значајно промениле. Наиме РФ и Кина постају све монолитнији и све утицајнији табор, док се ЕУ бори сама са собом и својим чланицама, САД  пролази дуборку унутрашњу кризу, али и кризу односа са својим партнерима, пре свега са ЕУ. Потврда тога су пролиферација тзв „нон-пејпера“, од којих овај последњи објављен сведочи да Запад покушава да од Србије добије било шта, док још може да тражи, јер у перспективи можда ни то неће моћи. Да је наш политички врх свестан тога сведочи и расправа током недавног скупа „Брдо-Бриони“ између председника Вучића и „председнице“ привремених Приштинских органа Османијеве, у којој су Косовари, као и обично, наступили охоло и бахато, али су овај пут добили као одговор чврст став и изашли из тог сукоба поражени. То потврђује да се и наши ставови радикализују, у складу са промењеним околностима, али и да је у региону већи слух за наше ставове и интересе.

Као и обично, најбоља понуда долази на крају па Србија само треба да сачека да се западни блок, који и даље подржава „независно Косово“, мада све слабије, још више уруши и ослаби како би се за Косово и Метохију могло наћи решење у складу са правом, правдом и историјом, односно у складу са резолуцијом 1244 СБ УН. То би било у интересу и Срба и Шиптара и свих других у покрајини, али и региона у целини. Повратак Косова и Метохије у правни, државни и политички састав Србије, не само де јуре већ и де факто, угрожава само терористе и криминалце на КиМ и оне у међународној заједници који су из тога извлачили корист, на штету свих поштених житеља Косова и Метохије и Србије.

Београд, 20. 05. 2021. г.

Раде Дробац
Амбасадор у пензији
Заменик председника Београдског Форума за свет равноправних