Децу не могу да праштам.
Б.Ђорђевић

Данас је дан сећања. Данас је дан незаборава.

Сабрали смо се, као и протеклих година и деценија да одамо пошту жртвама злочиначке НАТО агресије.
 
У наредних 78 дана широм Србије, припадници војске, полиције, родбина, пријатељи, грађани, окупиће се код споменика и спомен обележја у Ваљеву и Власотинцу, Нишу и Београду, Новом Саду и Звечану, Варварину и Рашкој, Бујановцу и Прешеву, Алексинцу и Краљеву, Бору, Шиду, Чачку, Сремској Митровици, Грачаници и Косовској Митровици, Пожаревцу, Крагујевцу, Прокупљу, Сомбору, Горњем Милановцу, Лесковцу, Куршумлији, Рашкој и многим другим градовима да положе цвеће и венце и одају почаст жртвама агресије, као што ми то чинимо овде, код Споменика деци-жртвама агресије.

И овај непотпуни списак показује да нема града у Србији који током 11 недеља није био мета НАТО агресора.

Споменици чувају трагична сећања на НАТО агресију и његове жртве. Споменици нас подсећају и опомињу да жртве нису колатерална штета. Они су жртве ратног злочина, злочина против мира и злочина против човечности. Агресија је припремана дуго и темељно, педантно и плански, свестрано, више месеци, па и година. Зато је тај злочин још већи и још стравичнији.
 
Нелегална агресија била је усмерена на оне који нису могли да се бране: на децу, обичне грађане, болнице, школе, мостове, пијаце, стамбене и јавне зграде, телевизијске станице, амбасаде, топлане, трафо-станице, рафинерије. Јасна је намера и она се данас боље види него пре 23 године: да се разори Србија и уништи српски народ.

НАТО је током агресије извршио 2.300 ваздушних удара, ангажовано је 1.150 авиона. Лансирано је 420 000 пројектила укупне масе од 22 милиона килограма, укључујући ту и муницију са осиромашеним уранијумом, касетне бомбе и друга међународним конвенцијама строго забрањена оружја и муницију.

Страдало је око 4000 људи, од тога око 3000 цивила и 1031 припадник војске и полиције. Убијено је 89 деце. Теже и лакше је рањено више од 12.000 лица, од чега око 6.000 цивила, 2.700 деце и 5.173 војника и полицајаца.

И данас са овог места, прилика је да поручимо да је обавеза државе да именом и презименом утврди и попише све цивилне жртве агресије. На многим споменицима уклесана су њихова имена. Да смо сваки дан бележили по једно име, давно би ту моралну обавезу испунили. Држава то може. Србија то мора да уради!

Са многих скупова у Србији, Европи и свету, заједно са Светским саветом за мир  и бројним мировним организацијама и покретима упућивали смо поруку да НАТО као злочиначку, агресивну, војну организацију, одговорну за бројне ратове и милионе жртава у Европи и свету, треба укинути. Тај захтев и данас стоји. Али НАТО се шири и постаје највећа претња миру у свету. Пре 23 године имао је 19 чланова, а данас готово 30. Такође, и данас поручујемо, Србија неће и не сме бити члан НАТО пакта. Жртви није место међу џелатима! На то нас обавезују и хероји одбране: и они са Кошара и хиљаду њих који су дали своје животе.
 
Агресија се наставља и траје свих ових година. Чак се и појачава. Њено трајање и последице нису временски ограничене. Осиромашени уранијум свих ових година односи животе чак и најмлађих. Четврт милиона прогнаника не може да се врати у своје домове на Косову и Метохији. Неки традиционални српски савезници и осведочени српски непријатељи су се ујединили у жестоким притисцима на Србију зарад својих интереса и циљева.

Милица би данас имала 26 година а убијена је у породичној кући Ракића у Батајници. Марко Симић би данас имао 25 година и он је најмлађа жртва агресије. Убијен је у стамбеној згради у Новом Пазару где је живео са својим родитељима.
Али уз нас су многобројни пријатељи. Добили смо бројне поруке подршке и солидарности од мировних организација, покрета, појединаца, глобалних акција, из Рима, Болоње, Цириха, Лондона, Ирске, Кине. Порука је јединствена: „МИ СМО УВЕК СА ВАМА.“

И ове године није изостала снажна подршка српске дијаспоре.

Заборав и праштање нису пут ка срећној будућности и вишем животном стандарду.

НИКО НИЈЕ ЗАБОРАВЉЕН.
НИШТА НИЈЕ ЗАБОРАВЉНО.

Нема заборава. Нема праштања. Децу не можемо да опростимо. Злочинци ће кад-тад бити приведени правди, јер ратни злочини не застаревају. Долазе генерације које ће злочинце привести правди.

Нека је вечна слава деци жртвама агресије!

Драгутин Брчин,
Директор Београдског форума