Проф др Радош Смиљковић, амбасадор СРЈ
Београдски форрум за свет равноправних,
24. март 2022.

Под изговором заштите Албанаца (Шиптара на КиМ), 24. марта 1999. године НАТО  је бомбардовањем почео агресију на Савезну републику Југославију (Србију и Црну гору). У њу се укључила, супротно свом уставу и Савезна република Немачка. Запад је игнорисао међународно право и Повељу ОУН. Пуних 78 дана даноноћно је трајало убијање народа једне од најстаријих европских  држава.

Савет безбедности је донео Резолуцију 1244 којом је потврђен територијални интегритет и суверенитет Србије. Косово и Метохија су остали интеграли део Србије.

Почетак агресије НАТО алијансе рачунамо од 24. марта 1999 године. Одкад су западњаци, предвођени САД-ом почели да бомбардују Србију и Црну гору, односно Савезну републику Југославију. Англосаксонски моћници су одлучили да нестане сваки траг од некада политички врло утицајне државе у светској политици, оснивача Покрета несврстаних. Генерални секретар ОУН  Египћанин, часни Копт, Бутрос Бутрос Гали је својеремено изјавио да је Социјалистичка федеративна република Југославија, иако средње развијена држава, била у светској политици велика сила. Сметала је као таква моћној суперсили  и њеним новим савезницима.
 
Наше некадашње савезништво са САД и Великом  Британијом  је  разбијено у натовском бомбардерском рушењу и убијању српског народа. Српски традиционални савезници и непријатељи у великим ратовима исковали су свој нови савез за будућа освајања. Постало је јасно да и једнима и другима не одговара велика држава на Балкану. Поготову  ако њену кичму чине Словени, особито Срби, за њих мали Руси. Волео бих да нисам у праву али само је мрзитељска рука могла да пише на уранијумским  ракетама циничне  честитке највећег хришћанског празника. Не заборавимо да су такве убиле, међу осталом децом, трогодишњу Милицу Ракић на ноши у Батајници и петнаестогодишњу генијалну математичарку  Сању Миленковић  на мосту Мораве у Варварину.
   
У овом контексту морам рећи о каквој мржњи је реч, јер Србија ни према једној учесници агресије  није гајила мржњу нити учествовала у агресији на неку од њих. То је трострука мржњи: на првој позицији је империјална, на другој националистичко империјска, а на трећој је сателитска. Прву  утемељује самопроглашена нацинална   изузетност. Из ње се извлачи право на подређивање држава и народа на планети. Националистичка мржња произлази из самопроглашеног права на туђе територије  и  на ограничавање суверенитета и интегритета Србије. Сателитска мржња према Србији произлази из еконоомске и политички инфериорне позиције. Наши суседи  у региону  постављају питање зашто и она није са њима у осуди и мржњи Русије. Уместо да себи поставе питање зашто се утркују у подржавању прекоокеанске империје  и онда када је то супротно њиховим интересима.
   
Надам се да смо се убедили у стару истину да су у основи сваке политике само интереси. Све остало је променљиво. Зато бринимо превасходно о себи, о будућности своје деце. То ће бити највећи допринос миру и пријатељству у свету. Не дозволимо увлачење у агресију према било којој држави и народу. Поготову према Русији која је  пружала безрезервну подршку када нам је било најтеже. Руси и Украјинци  су нам блиски народи. Рат међу њима тешко преживљавамо. Нама је јасно да међусобно ратовање ова два братска народа, њихово међусобно убијање није случајно. У питању је стратешки интерес западних империја. Митинг пред спомеником руског цара Николаја у српској престоници  није антиукрајински. Па он је био и украјински цар. Српски народ показује да не заборавља братску помоћ када је била најпотребнија.

• АГРЕСИЈА западњака ЈЕ ЗАПОЧЕЛА ЗНАТНО РАНИЈЕ од бомбардовања ширењем невиђених лажи о српским злоделима. О бесправљу Шиптара, иако су права националних мањинна у Србији изнад норми у већини европских држава.
• Да би  убедили свет у своје „добре“ намере, јер им  Савет безбедности није пружио међународно правну подршку, уведене  су нам санкције. Као амбасадор Југославије у

Аустрији и ОЕБС-у истрпео сам више партнера слушајући приче да су санкције добра ствар. Тадашњи МИП Аустрије приликом првог официјелног  сусрета  у априлу 1999 показао  је разумевање и за бомбардовање крагујевачке индустрије. Наравно, више је било оних који нису одобравали  бомбардовање. За пример је био својим изјавама у штампи о неприхвтљивости  агресије на СРЈ  др Ханс Фишер тадашњи председник парламента, каснији председник републике Аустрије, затим 95-годишњи кардинал Аустрије др Франц Кениг и др. Записао сам то у књизи „Дипломатски записи Београд-Беч 1999-2000. у издању“ Београдског форума за свет равноправних.

О УГЊЕТАВАЊУ ШИПТАРА (АЛБАНАЦА) У ЗАПАДЊАЧКОЈ ШТАМПИ СУ писане НЕВЕРОВАТНЕ ИЗМИШЉОТИНЕ, врхунац су достигле током агресије. У САД—у И НЕМАЧКОЈ су темељно припремали агресију на Србију неретко преко подизања Шиптара на демонстрације као прву фазу борбе за отцепљење. Енглези су знатно раније у том смеру створили кључну сепаратистичку „Призренску лигу“ а  двадесет година после рата поднели предлог резолуције у којој се Срби проглашавају  за геноцидни народ. Спасао нас је у Савету безбедности руски вето. Они љубоморно чувају челну антисрпску позицију.

У Немачкој је формирана пре почетка војне агресије сепаратистичка влада Косова у избеглиштву. Вршене су и припреме стварања тз ослободилачке војске Косова (овк). Наравно, њихово језгро су чинили терористи. Напади на српску полицију а онда и грађане, превасхоодно Србе, убрзо су постали нова косово-метохиска стварност.  Да нема  никаквог угњетавања шиптара-албанаца немачкој влади су стизали обавештајни подаци њених служби на КиМ. Иначе, у то време добродошли како би аргументовано одбијали молбе  за азил.  Драгоцени су били извештаји о стварном стању на Косову и Метохији које је тада послао државни секретар Вили Вимер. Нажалост политика владе  је према Србији, а пре тога СРЈ је била непријатељска. Подсетимо се на активност немачког Канцелара Кола и министра спољних послова Геншера.

Антисрпска пропаганда и санкције нису довели у питање социјалистичку власт на челу са Слободном Милошевићем. Зато Американци 1999. године отварају  специјалан биро за изазивање нереда у Србији који би довели до његовог обарања. У Будимпешту су долазили проамерички опозиционари како на припреме насилног обарања власти тако и узимања новца који је у ту сврху  био на располагању амбасадору Монтгомерију. Остаће у памћењу хумористичка прича политичара Веље Илића на РТС како су у бироу паковали  новац.

Бомбардовање је започело у марту 1999. године јер су Американци са Немцима закључили да другачије не могу да успоставе вазалску  власт која би им омогућила отимање Косова и Метохије и уништавање српске војске и привреде. Подсетимо  се током обележавања 23-годишњице да је НАТО- врхушка своју агресију крстила именом “Милосрдни анђео“. Под  којим су авиони западних држава сејали по Србији и Црној гори уранијумске бомбе. Нешто раније су тако убијали српски корпус у БиХ.
 
Рат против Србије и Црне горе настављен је после оружане агресије.  У  Хаг је основан суд са задатком да буду осуђени они који су се успешно борили за очување  Савезне републике Југославије. Западњачки моћници су извели  на суд сво државно-политичко и војно руководство српсконарода у Србији и БиХ на челу са председником Слободаном Милошевићем. Изведен је и понеко из хрватског, муслиманскоог и шиптарског националног корпуса. Али, само су Срби осуђивани на дуге затвордке казне. Више њих је оставило своје животе у хашким казаматима. Председнику Милошевићу је онемогућено лечечење у Русији.

Судски није било могуће осудити га. Његова историска одбрана Државе Србије и народа српског на суду западњачке правде није остављала такву могућност. Председник Србије и Југославије зато није могао жив изаћи из своје затвореке ћелије. Они који су убијали Југославију и српски народ у њој  нису  имали храбрости да поднесу пораз у Хагу. По свој прилици био им је довољан војни неуспех на КиМ.

Овом приликом смо дужни да нагласимо да наше жртве не смеју да се своде на неколико хиљада изгинулих  и сто милијарди долара за материјалну штету. Последице злочина „Милосрдног анђела“ су  забрињавајуће; оне су временски неомеђене. НАТО агресори, а то су конкретне земље запада на челу са Америма и Немцима оставили огромне рушевине у градовима и селима Србије. Исцрпли су нас економским  санцијама. Земљу су нам затровали: Косоово и Метохија и јужна Србија остаће спомменик уранијумских злодела. Број умрлих и рађање нових генерација са оштећеним органима  досада  није било могуће залечити. У врањском подручју поједини простори су и даље ризични за нормалну пољопривредну производњу и живот. А манипулацијом послератним политтичко-државним врхом Србије злочини  наших агресора су пренебрегавани. О њима се избегавао  разговоор, а поготову истраживање и осуда. Само је Београдски форум као невладина организација доследно вршио истраживања и о њима обавештавао нашу и светску јавност У аранжману Форума организоване су домаће и међународне конференције и симпозијуми на којима су се окупљала најпознатија имена науке, културе и политике. Форум је слао своје најугледније чланове широм света на различите скупове на којима је  изношшена наша истина о злочинима НАТО. Доласком на власт  СНС и СПС  Србија се вратила себи у сваком погледу, потврдивши по ко зна који пут у историји како се утемељују слобода и независност.

Захваљујући томе наша држава је предузела низ мера како би се злочини аргументовано осудили, а наши хероји одбране добили заслужена признања. Написане су и даље се пишу књиге, позоришна дела, снимају се филмови. Говори се јасно и гласно о величини борбе и жртвама нашег народа у одбрани слободе. Не сагиње се више глава пред натовским моћницима и не дочекују се црвеним теписима они западњаци који су су нас задужили злочинима. Поготову они који су нам припремали проглашење за геноцидни народ.

Ми не смемо заборављати злочине западне алијансе, али ни  истину да су за њих одговорне  владе западних држава и делови политичких, културних и еконоских елита. Амбасадорујући у Аустрији и ОЕБС-у имао сам прилике да сретнем више мојих колега, али и других угледника који су осуђивали злочине над српским народом. Имао сам прилике да чујем неке аустриске историчаре који на јавном скупу изјављују да је запад дужан признање Србији за допринис одбрани у вековима надирања верског екстемизма са истока.

Притисак на Србију се наставља и после 23 године од јуначке одбране нашег интегритета и суверенитета. Недавно је у парламенту ЕУ усвојена резолуција у којој се Српској православној цркви упућују политичке опомене  за њен пријатељски однос према Русији. Конкретно: промовише Русију као заштитницу породичних вредности. Тражи се да прекине афирмацију русије и руског народа. Одкад је почео рат између Русије и Украјине свакодневно стижу захтеви из Брисла и Вашингтона влади и председнику Србије да се придружи западу у најдрастичнијим осудама и казненим мерама. Од Србије се тражи да изабере страну: запад, НАТО или исток, Русију. Немачка министарка спољних послова 12 марта стигла у Београд. Да би била убедљивија прво је посетила Приштину  одакле је  у боји албанске заставе изложила  бриселске захтеве. Одговарајући на њих предсеник Вучић је нагласио да Србија нема никакве везе са ратом у Украјини. А што се тиче гажења међународног права - када је бомбардована Србија нико од садашњих критичара Русије није се чуо.

Енглези, Немци и Американци сносе историјску одговорноост за последњи Косовски бој. Не можемо заборавити то што су својом политиком темељно пореметили односе између српског и албанског народа ,превасходно Шиптара и Срба на Ким. Срби су бранили и даље ће бранити оно што је њихово. Поменуте велике државе ће повратити поштовање слбодног света ако нас и Албанце заједно оставе на миру, да сами решавамо у међусобној сарадњи проблеме својих односа. Уместо својих балканских манипулација и тзв. сузбијања руског утицаја нека помогну лечењу земље и народа од последица уранијумских бомби. Немају морално право да нам држе предавање о демократији и међународном праву.