На Новом гробљу у Београду је сахрањен потпредседник Покрета за Србију др Ђорђе Благојевић, „отац српске ракетне технике“, редовни професор Машинског факултета у Београду.

Велики српски конструктор ракета светског гласа, рођен је 1950. у Београду, где је завршио 12. гимназију и дипломирао на Машинском факултету. Докторирао је у Центру војнотехничких школа у Загребу. Његова решења су била кључна за реализацију великог броја стратешки важних пројеката који су унапредили наоружање Југославије, Србије и низа земаља у развоју. Био је члан Америчког института за аеронаутику и астронаутику. Преминуо је 4. јуна 2012. у Београду.

Комеморација поводом смрти професора Благојевића одржаће се у четвртак, 21. јуна 2012. у 11 часова на Машинском факултету у Београду.

На данашњем испраћају, после опела, пред породицом, неколико стотина родољуба, поштовалаца личности и дела професора Благојевића и његових студената, последње слово опроштаја од истакнутог научног и јавног радника изрекли су декан Машинског факултета проф. др Милорад Милованчевић и председник Покрета за Србију Владимир Кршљанин.

Декан Милованчевић је нагласио да „Србија не зна кога је изгубила“ и да прерани одлазак проф. Благојевића показује да је „и живети данас у Србији – чудо“, а да је његова смрт ненадокнадив губитак јер се радило о најистакнутијем српском стручњаку и зналцу из области ракетне технике, великом хуманисти и патриоти, иза кога је остало изузетно вредно дело, али од кога су се очекивали нови значајни пројекти, од велике користи за земљу и њен индустријски развој.

Владимир Кршљанин на испраћају професора Благојевића је, поред осталог, рекао:

„Испраћамо на последњи пут хероја.
Био је неуморан до последњег дана. И као што војника који незадрживо надире, може да заустави метак, њега је, здравог и пуног енергије и идеја, покосила тешка болест, која му је, у буквално неколико недеља, прекинула живот.

Испраћамо правог, великог и скоро невероватног човека. Био је, наш Ђорђе, човек који задрхти од негодовања пред сваком неправдом која се дешава на свету, то негодовање покаже и против неправде крене у бој. И увек је испољавао огромну доброту и помагао – другу, саборцу, човеку у невољи, подухвату или пројекту за опште добро. И освајао је највећа знања, решавао најтеже задатке, осмишљавао и остваривао најсложеније пројекте - увек са истом, бескрајном и дивном, дечачком занесеношћу и упорношћу. И радовао се успесима, без имало гордости, икад. Био је оличење најбољег српског и заиста Светог Духа.

Био је човек који је стварао будућност. Свим својим бићем и свом својом великом енергијом. Конструисао је најопасније, ракетно оружје, али не за убијање, него за одвраћање непријатеља и за технолошки и економски развој своје земље. Осим српског, његовим знањем и достигнућима наоружавали су се и други народи који бране своју слободу.
Пред крај НАТО агресије 1999. непријатељске летелице обаране су и двостепеном ракетом коју су дух Ђорђа и колега створили од постојећих ракета земља-ваздух и ваздух-ваздух.

Ђорђе је био велики педагог, најбољи. Не само као професор према домаћим и страним студентима, већ као човек којем је дух био вечито млад и који је подучавао својим примером, својим животом. На бројним демонстрацијама и протестима био је организатор и у првим редовима заједно са најборбенијим младим родољубима, који су и данас дошли да га испрате.

Заједно смо били на протестима против НАТО агресије, окупације Косова и Метохије, агресије на Либију, учествовали на заседању Православног политичког савета у Москви, на међународним конференцијама које су организовали Покрет за Србију и Београдски форум, у којем је био члан управног одбора, са Михајлом Марковићем, Владиславом и Живадином Јовановићем и другима.   

Драги Ђорђе,
Много си нас обавезао и срећни смо због тога. Ми твоји другови осећамо твоју светлост и нећемо се зауставити. И не брини за своју Весну и свог Ђорђа и сву српску децу – уградио си се у темељ наше будућности и она је зато сигурна.

На крају, рећи ћу твоје речи које си записао после смрти Слободана Милошевића, како си рекао „председника државе у којој смо рођени, и коју су нам продане душе нелегално укинуле, а да нас нико није питао“:
„Остао си човек до краја. Погинуо си на бранику отаџбине, (...) у борби за опстанак народа и државе.
Али погинуо си као победник а не као поражен.“
Драги Ђорђе, волимо те, нека ти је вечна слава и хвала!“