О раду Београдског форума 2011
Саопштења |
Будућност је у равноправности и партнерству не у хијерархији
Уласком у другу деценију свог постојања, Београдски форум је наставио садржајну и разноврсну активност. Економска криза и нагомилани социјално-економски и политички проблеми у друштву, међународни положај и проблеми у спољној политици Србије, нерешен статус Косова и Метохије опредељивали су теме којима се Форум бавио, а материјално-финансијска ограничења обим издавачке делатности и друге активности Форума. Упркос свим ограничењима, Београдски форум је наставио да делује на јавној друштвеној сцени као независно, нестраначко и непрофитно удружење. Ингтензивирао је повезивање и сарадњу са сличним независном удружењима из Србије, непосредног окружења и на ширем међународном плану.
Прудубљене су активности под окриљем Светског савета за мир (World Peace Council), придруженим чланом ECOSOC-a.
Форум је наставио са праксом јавног изношења ставова о значајнијим питањима унутрашњег развоја и међународних односа. Најчешће се то односило на развој у вези са Косовом и Метохијом али и на друга питања унутрашње и спољне политике Србије и међународних односа. Форум је наставио да указује на опасности од недоследне и поводљиве политике у вези са статусом Косова и Метохије. Скретао је пажњу на штетност сталног одступања државних институција и представника од заштите државних и националних интереса гарантованих резолувцијом СБ УН 1244, посебно на неприхватљивост трговине државном територијом и националним идентитетом зарад кандидатуре за чланство у ЕУ. Власт у Србији сталним снижавањем минимума националних и државних интереса у вези са статусом Косова и Метохије показује да није спремна да се суочи са чињеницом да ЕУ, посебно њене најутицајније чланице, као што су Немачка, Велика Британија и Француска, нису неутрални, још мање конструктивни, фактори у српско-албанском спору. Ти фактори деценијама на многе начине демонстрирају јасну једнострану подршку албанској страни настојећи да апетите Албанаца задовољавају жртвовањем виталних српских државних и националних интереса Србије. Та политика има свој јасан континуитет од наоружавања, обуке и финансирања терористичке ОВК, преко савезништва ОВК и НАТО током оружане агресије против Србије (и ЦГ) 1999. до улоге КФОР-а и ЕУЛЕКС-а као инструмената насилног успостављања тзв. Републике Косово и гушења основних људских и колективних права српског народа у Покрајини. НАТО и Европска Унија су се током протекле две деценије испољили као чиниоци дробљења српске нације и државне територије Србије. Такву, ни мало непристрасну, јасно проалбански оријентисану улогу ЕУ и НАТО настављају све до данашњих дана, без наговештаја да је у ближој будућности напусте. Ова оцена може некоме изгледати и поједностављена и оштра, али се тешко може довести у питање њена заснованост на чињеницама. Њу треба препознати и признати не ради заоштравања односа било са НАТО или ЕУ, још мање са земљама које у тим органиацијама имају кључну улогу, већ једноставно ради дефинисања реалније политике, циљева и временских раздобља за њихово остваривање. Продужено забијање главе у песак, само би продужило илузије и агонију. Србији је потребно више политичке зрелости, стрпљења и доследности у одбрани виталних интереса. Претерано повлачење, претерана „конструктивност“ и претерана „креативност“ у тумачењу јасних уцена и ултиматума, стално померање тзв. црвене линије одбране државних и националних интереса прелази у стање одсуства било какве државне стратегије и политике.
Резолуција СБ УН 1244 је део међународног права трајног значаја. Ако се од Србије недвосмислено захтевало да изврши све своје међународно-правне обавезе и по резолуцији 1244 и по другим документима, зашто Србија одустаје од тога да од других јасно, недвосмислено тражи да и они изврше своје међународно-правне обавезе према Србији? Зашто она аутоматски прихвата да није равноправна чланица међународне заједнице, зашто практично не користи подршку коју јој даје више од две трећине чланица Уједињених нација, укљућујући неке сталне чланице Савета безбедности и тако моћне земље као што су Бразил, Индија и многе друге. Србија јесте и заувек ће бити европска земља, али то није аргуменат да прихвата ултиматуме из било које европске престонице, или да не користи ослонце били уни у Европи, или изван Европпе? Заиста је време да се Србија ослободи комплекса инфериорности и да прошири маргину слободног одлучивања о својој будућности. За то је, заиста, потребан преокрет, не онакав какав адвокатишу лобисти НАТО-а и Империје, већ који очекује већина грађана Србоије. Потребно је такође да државно вођство постане свесно свих ресурса Србије и да их покрене. То свакако јесу ресурси у производњи хране, обновљиве енергије, у саобраћају, укључујући речни (Дунав), индустрији, али понајвише, су то људски, стручни ресурси и наука, иновације.
Србији су потребни нови прилази сопственим ресурсима који ће заменити понижавајуће, готово просјачке, приче колико донација, инвестиција, или „повољних“ кредита може, ако је послушна или ако реши ово или оно, добити из страних фондова, или престоница. Јавност у Србији најпре чује уцене или ултиматуме иѕ Берлина, Лондона, Брисла или Вашингтона, у новије време чак и из Будимпеште, а онда из уста српских државника, да све што чине не чине зато што Берлин и Будимпешта постављају ултиматуме, већ једино из старања да Србији и српском народу буде боље, да се заштите национални и државни интереси! Такав однос према јавности тешко да би се могао окарактерисати другачије него политичко слепило, лицемерје и крајња неодговорност. Оно што мора посебно да забрине то је несхватање да такво понашање убрзано урушава све што је од Србије и у Србији преостало будећи на све стране свакојаке нове апетите. То је заправо, призивање вештица.
Унапређени су односи Форума са српским расејањем, нарочито у Европи, Канади и ЈАР. Томе посебно доприносе чланови Форума из расејања. Већој обавештености српске дијаспоре о раду Форума доприносе информације и ставови које објављују ''Франкфуртске вести'', Српске ТВ и радио станице у САД, Канади и неким другим гласилима. РТС у својим програмима за расејање више пута је током године емитовао информације о раду Форума, што представља позитивну новину.
Све то допринело је порасту угледа и утицаја Београдског форума на унутрашњем и међународном плану.
Србија и НАТО. Међународни округли сто о овој теми организован је поводом 12. годишњице агресије НАТО на Србију (СР Југославију) 1999. Избор теме, упоредо са њеним прворазредним безбедносним значајем, је наметнут чињеницом да је она, у политичкој јавности Србије последњих неколико година, постала једна од најприсутнијих. Иако је велика већина грађана Србије против чланства у НАТО (око 75%), на јавној сцени, у медијима, на стручним скуповима, као и у иступањима одређених страначких и државних функционера, отоворено се лобира за чланство Србије у НАТО.
У раду су учествовали и представници надлежних државних институција, које су задужене за односе државе према НАТО-у (Министарства одбране и Министарства за иностране послове), затим медија и истакнути ствараоци у овој области. Један од подносилаца саопштења био је и Проф. Петер Струтински, председник Савета за мир Немачке.
Округли сто су заједнички организовали Београдски форум, Клуб генерала и адмирала Србије и СУБНОР Србије. У раду скупа је учествовало неколико стотина гостију из земље и иностранства. При томе је истакнуто да је агресија НАТО, окупација Косова и Метохије и каснија једнострана сецесија уз подршку НАТО-а, узрок продужене дестабилизације региона, јачања сепаратистичких тенденција, исламског екстремизма и организованог међународног криминала.
Односи са НАТО-ом треба да се ускладе са стратешком одлуком о неутралности и да неутралност Србије треба унети у Устав приликом првих измена и допуна тог документа.
„Европска безбедност у светлу избора 2012.“ У раду округлог стола, поред чланова и пријатеља Београдског форума, учествовали су парламентарци и јавне личности из 14 земаља Европе и Северне Америке, као и представници Народне скупштине Србије и посланици водећих политичких странака. У размени мишљења преовладавала је оцена да ће се у глобалним односима наставити тренд мултиполаризације који води укидању монопола у решавању међународних проблема и заустављању маргинализације Уједињених нација.
Перспектива су равноправност, реципроцитет и партнерски међународни односи, не хијерархија, ултиматуми и лицемерје. Морална обнова и катарза данас су најпотребнији носиоцима неоколонијалистичких, глобалистичких и других идеологија и контроле и владања Европом и светом.
Појављивање групације БРИКС-а, Групе 20, Шангајске асоцијације, Евро-Азијске интеграције, нових економских, политичких и одбрамбених интеграција у Јужној Америци и другим деловима света, има не мали значај, пре свега, као израз немирења са униполарним уређивањем светских односа и као почетак нових трендова. Глобална економска криза, узрокована унутрашњим проблемима либералног корпоративног капитализма, носи са собом и ризике од ширења интервенционизма, пребацивања терета кризе са најразвијенијих на мање развијене земље богате енергентима и стратешким сировинама. Умножавају се војне интервенције и претње новим агресијама под лажним изговорима. Има већ много елемената који указују да је на сцени свеобухватна борба за прерасподелу природних и економских ресурса на планети. Ако се томе дода и сазнање да енормно расту војни издаци, да се умножавају стране војне базе и да је отпочела нова трка у наоружавању онда је јасно да расту опасности и од ширих и озбиљнијих оружаних сукоба.
Симпозијум – Нирнбершки процес – поуке истоије - организован је 18. јуна 2011. године, у Београду. Скуп су заједнички организовали: Београдски форум, СУБНОР Србије и Клуб генерала и адмирала Србије. Овај значајан научни скуп је одржан поводом 70.-те годишњице почетка борбе за слободу од нацизма и фашизма и 65 година од окончања Нирнбершког процеса, током којег су изречене пресуде одговорнима за агресију, геноцид и друге ратне злочине без преседана у историји цивилизације.
Поред угледних стручњака, научника и историчара из Србије и представника Министарства спољних послова и Тужилаштва за ратне злочине Србије, у раду Симпозијума су учествовали научници, правни практичари и дипломате из Русије (Елена Гускова и Александар Мезјајев), Белорусије, Бугарске (Велко Влканов) и Канаде (Кристофер Блек), као и дипломате више страних држава, акредитованих у Србији.
Неопходно је енергично супротстављање систематским покушајима ревизије, како исхода Нирнбершког процеса, тако и историје и резултата Другог светског рата. Указано је и на то да у неким земљама слободно делују неонацистичке и неофашистичке организације, чак и уз подршку власти.
Сабор подршке српском народу на Косову и Метохији, Овај значајан и масован скуп је одржан у Београду (Сава Центар), 27. септембра 2011. године у сарадњи Београдскиог форума, Друштва српских домаћина, Клуба генерала и адмирала Србије, Покрета за Косово и Метохију, Удружења ћирилица, Удружења жена са КиМ, Удружења породица отетих и несталих Срба на КиМ и других независних удружења.
Сабор је окупио око хиљаду учесника из Београда и других градова Србије.
Посланик Швајцарског парламента, Дик Марти, известилац Парламентарне скупштине Савета Европе о трговини људским органима отетих и убијених Срба на КиМ, упутио је личну поруку учесницима Сабора, изражавајући жељу за успешан рад и резултате.
Учесници Сабора су усвојили Декларацију подршке српском народу на Косову и Метохији, у којој је, поред осталог, најоштрије осуђен оружани напад НАТО војника на цивилно српско становништво, изражена дубока забринутост због погоршања ситуације на КиМ, претњи новим етничким чишћењем тактиком провоцирања и изнуривања преосталог српског и другог неалбанског народа у српској Покрајини Косова и Метохије. Изражена је захвалност пријатељским земљама које дају подршку суверенитету и територијалном интегритету Србије и не прихватају отцепљење Косова и Метохије, као резултат силе и диктата.
Сабор је одлучио да организује прикупљање хуманитарне помоћи српском народу на Косову и Метохији. Извршавајући ту одлуку формиран је Одбор Сабора за хуманитарну помоћ који је протеклих месеци у три наврата испоручио хуманитарну помоћ Србима на КиМ од више тона хране у вредности од преко милион динара.
МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА одвијала се учешћем представника Форума на међународним конференцијама у другим земљама, позивањем представника из иностранства да учествују на скуповима Форума у Србији, дијалогом и билатералним сусретима. Форум је развијао блиску дсарадњу са Грчким покретом за мир и детант (EEDYЕ), Португалским покретом за мир (CCPE), Еврпским Форумом за мир, из Берлина (European Peace Forum), Центром за мир и солидарност Бразила (CEBRAPAZ) и другим.
У току ове године, представници Београдског форума су активно учествовали на 3 важнa међународнa скупa – два у Европи и један у Бразилу.
Састанак мировних покрета Балкана и Блиског истока, на Криту.
У организацији Грчког покрета за мир и детант и уз подршку Светског савета за мир, 19. и 20. марта 2011. године је, у граду Ханија, на Криту, одржан састанак мировних покрета Балкана и Блиског Истока. У име Београдског форума, на састанку је учествовао Драгомира Вучићевића, затим представници мировних покрета: Бугарске, Хрватске, Кипра, Египта, Ирана, Израела, Либана, Палестине, Сирије, Турске, Грчке и Светског савета за мир. Размењена су мишљења о безбедносној ситуацији у региону Балкана и БИ, у светлу најновијих кретања у арапским земљама и нове стратегије НАТО-а, усвојене на самиту Алијансе у Лисабону, 20. новембра 2010. године. Састанак је одржан у тренутку када је развој ситуације у региону Северне Африке и Блиског Истока (''Арапско пролеће''), изазвао велику забринутост, не само припадника мировних покрета, већ и њихових народа.
Конференција европских покрета за мир, у Бриселу. У организацији Португалског савета за мир и Секретаријата Светског савета за мир, у Бриселу је одржана Конференција европских покрета за мир, 17. и 18. октобра 2011. године. У раду Конференције у, име Београдског форума, учествовао је председник, Живадин Јовановић. Конференција је одржана у згради Европског парламента.
Анализирана су актуелна политичка, безбедносна, економска и социјална кретања у свету и њихов утицај на перспективе мира, безбедности и развоја. Оцењено је да политика милитаризације и војног интервенционизма има за циљ да се силом изврши прерасподела природних богатстава, пре свега, енергетских, затим, тржишта и стратешких комуникација.
Конференција потврдила принципијелну осудау илегалне сецесије српске покрајине Косово и Метохија, подржала суверенитет и територијални интегритет Србије и решавање питања статуса у складу са резолуцијом 1244 СБ УН.
Међународни семинар о људским правима, у Бразилу. У организацији Бразилског центра за мир и солидарност (CEBRAPAZ), у Сао Паолу је, 2. и 3. децембра 2011. Године, одржан Међународни семинар о људским правима, на којем је, у име Београдског форума, учествовао Живадин Јовановић. Тиме је пружена још једна изванредна прилика за афирмацију принципијелних ставова Београдског форума о људским правима и питањима мира.
На семинару су учествовали представници 17 земаља, превасходно из Јужне Америке. Од европских земаља учествовали су представници мировних удружења Грчке, Србије и Португала. Међу 9 референата на дводневном семинару, реферат је поднео и Представник Београдског форума, који је говорио о кршењу људских права на примеру Косова и Метохије, под мандатом Уједињених нација. Указао је на најдрастичније случајеве тог кршења, као што су убиства жетеоца на пољу, деце на купању, путника аутобуса, спречавање слободног и безбедног повратка преко 250.000 протераних Срба и других не-Албанаца, трговина људским органима, рушење споменика српске културе и друге. Заложио се за израду студије о кршењу људских права Срба на Косову и Метохији.
ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ. Београдски форум је и ове године наставио своју издавачку делатност, обогаћујући тиме досадашњи фонд штампаних књига. Штампано је две књиге и то:
''Антифашистички покрет у Србији – Друго допуњено издање.'' .Имајући у виду да је Прво издање ове публикације, штампано 2010. године, исцрпљено, Београдски форум је, у сарадњи са СУБНОР-ом Србије и Клубом генерала и адмирала Србије, припремио Друго, допуњено издање.
''Србија и НАТО''. Ова књига садржи реферате и дискусије, који су поднети на Међународном округлом столу на ту тему, одржаном у Београду, 23. марта 2011. године. Књига је управо изашла из штампе и биће представљена 13. децембра 2011. током годишње скупштине Београдског форума у Галерији „Прогреса“, Змај Јовина 6-8, улаз из Кнез Михајлове.
Припремљен је и зборник радова на тему „Нирнбершки процес – поуке историје“, који ће изаћи из штампе почетком 2012. У припреми је зборник јавних иступања пок. Михајла Марковића, светски афирмисаног српског научника-филозофа, једног од оснивача Београдског форума.
САРАДЊА СА ДРУГИМ УДРУЖЕЊИМА Београдски форум је наставио и унапредио досадашњу сарадњу са независним удружењима, посебно са СУБНОР-ом Србије и Клубом генерала и адмирала Србије, Друштвом српских домаћина, Фондом за младе пољопривреднике „Борка Вучић“, Покретом за Косово и Метохију, Удружењем жена са Косова и Метохије, Саветом сабора матице и расејања, Друштвом српско-руског пријатељства, Клубом „Племенито срце“, Покретом за заштиту природе и другима.
ФИНАНСИРАЊЕ ФОРУМА. Једини извори средстава су чланарина и новчана помоћ и донације пријатеља. Мањи део средстава се обезбеђује продајом књига које Форум издаје, али су приходи по том основу врло скромни. И овом приликом истичемо да за остварене резултате Форум дугује најдубљу захвалност и искрено признања пријатељима из Србије и српског расејања који су својим донацијама омогућавали успешан рад и деловање Форума. Уверавамо их да се њихова помоћ користи искључиво за финансирање основних делатности Форума, у првом реду, за издавање књига и публикација. Форум нема плацених запослених лица. За 11 година свог постојања нико од чланова Форума није примио ни награду, ни хонорар, нити накнаду сопствених трошкова учињених за потребе Форума. Београдски форум је јединствено удружење које се у целини темељи на добровољном раду и солидарности.
С обзиром на све те околности, у наредном периоду, биће неопходни далеко већи напори и одговорност свих чланова Форума како би се обезбедила потребна средства за рад Форума. Први корак у том правцу треба да буде редовно плаћање чланарине од стране свих чланова Форума. Други, да се заједничким напорима проширује круг пријатеља који су спремни да финансијски помогну активности Форума, у првом реду, издаваштво. И трећи, бољом организацијом и већим ангажовањем, остварити већи пласман књига у издању Форума у Србији и иностранству. (Текући рачун Београдског форума за свет равноправних: 160-19534-62, Банка Интеза)
ЈАВНОСТ РАДА. Током 2011. године активности Форума биле су присутније у медијима у Србији него у претходној години. Ипак, централни медији и даље су у великој мери затворени за информације о раду и ставовима Форума о најзначајнијим питањима унутрашњих и спољно-политичких питања. Основни узрок томе налази се у недопустиво великом утицају државних структура на медије, које је, у великом броју случајева, прерастао у прикривену, али врло ефикасну цензуру. Уређивачка политика по укусу и вољи власти и најутицајнијих странака остварује се кадровском политиком као најмоћнијом полутом. Реч је о постављању лојалних, подобних уредника, чланова управних одбора и других контролних механизама. Простор за објективно информисање врло је сужен, са тенденцијом даљих ограничења. Слобода медија се тако, у многим случајевима, своди на слободу заступања ставова и интереса владајућих структура, странака и власника крупног домаћег и страног капитала.
Знатно је биље присуство информација о раду Форума у локалним и регионалним медијима, као и у медијима у иностранству, него у централним медијима у Београду.
Значајно је унапређен садржај Website-a Форума (www.beoforum.rs), који се редовно попуњава информацијама о активностима Форума. Са страницама на српском и енглеском језику, сајт је постао огледало рада Форума. Како интересовање расте, сајт Форума треба даље унапређивати у садржинском, графичком и сваком другом погледу. Посебно је потребно проширивати круг аутора текстова који се објављују. (Целовит Извештај о раду Београдског форума биће преѕентиран на Годишњој скупштини која ће се одржати у уторак, 13. децембра 2011. у галерији „Прогреса“, Змај Јовина 6-8, улаз из Кнез Михајлове, Београд).
< Претходна | Следећа > |
---|