« Ce qu’on a jamais mis en question n’a point  été prouvé. » - Denis Diderot

Мисао великог француског философа епохе Просветитељства, Денија Дидероа, „Оно што никада није било доведено у питање, уопште није ни доказано,“ у потпуности је применљива на контроверзно питање Сребренице. Ако би се руководили жељама поборника званичног наратива о Сребреници, ми га никада не би доводили у питање. Дозвољена „расправа“ сводила би се на ритуално понављање излизаних мантри о „највећем геноциду у Европи после Другог светског рата“ и о „осам хиљада стрељаних мушкараца и дечака,“ зачињено цитатима из дубиозних „пресуда“ Хашког трибунала. Са тиме би се, по замисли политички коректних кругова, на ово питање коначно и за сва времена ставила тачка, али без критичког претресања иједног доказа и без могућности оспоравања иједне тезе. Те кругове и њихове истомишљенике такав би приступ оргазмички задовољио. Међутим, Просветитеља Дидероа и нас – свакако да не. Дидеро би им једноставно узвратио, а ми би му се придружили: да забраном критичког испитивања Сребренице они постижу само једно, а то је – јавно признају чињеницу да нису способни ништа да докажу.

Страх од суочавања са фактима и аргументима изван удобних оквира њихове званичне конструкције, која се како-тако одржава не сопственом  снагом већ интензивним и све више очајничким напорима да се сва критичка питања забране и да се испољавање свих становишта која се разликују од њихових угуши, представља главну оперативну карактеристику заступника  наметнуте приче, која се све више осипа.

Поред недавно објављене монографије „Сребреница: деконструкција једног виртуелног геноцида,“ студија професора Едварда Хермана и његове експертске групе, „Масакр у Сребреници: докази, контекст, политика,“ коју наша невладина организација „Историјски пројекат Сребреница“ објављује у изврсном преводу Маје Војводић, представља други велики, од скора забијени ексер у мртвачком сандуку дискредитоване верзије сребреничких догађаја.

Значај ове студије тешко је преценити. Пре свега, зато што је она плод вишегодишњег преданог труда, под руководством професора Хермана, групе страних аутора који осим посвећености истини у најчистијем смислу те речи немају апсолутно никакав мотив да ово деликатно питање разматрају из угла који би на било какав начин могао бити користан српској страни. Сви аутори су Англосаксонци или особе које по образовању и културном идентитету припадају том цивилизацијском кругу. Привидни изузетци потврђују правило. Једини аутор чије се презиме завршава на –ић, Џорџ Богданић, рођени је Американац, који не говори буквално ни реч српског. Џорџ Самуели је мађарског порекла. Професор Едвард Херман је Јеврејин. Нико од њих нема неки посебан афинитет према Србима који би био већи од  афинитета према истини.

Али још важнији од тога су њихов озбиљан аналитички приступ и упорност у тражењу убедљивих одговора, за разлику од линије најмањег отпора коју још следи знатан број њихових колега у јавном животу и академском свету. Опортунистичко мирење са званично сакросанктним ставовима о Сребреници у данашњем корумпираном миљеу ни у којем случају не би нашкодило њиховим каријерама и репутацијама, али би било фатално по њихов људски и научни интегритет.

Зато, са поносом и задовољством, представљамо српској читалачкој публици ово изузетно и интелектуално освежавајуће дело. Оно не доводи у питање само крајње сумњиву званичну конструкцију о Сребреници, и то управо на начин који би Дидеро препоручио као прави да би се проверила истинитост неке тезе. Оно сада, такође, на српском језику, представља елоквентан прекор свим бескрупулозним фалсификаторима ових трагичних догађаја. Сви које ова студија немилосрдно раскринкава одмах ће се препознати у њеном огледалу. Тај спектар обухвата  поткупљене, плиткоумне, српске политичаре који мисле да, доношењем кривотворених „декларација,“ на задовољство својих наредбодаваца, могу преокренути стварност и изиграти суд историје. Он се протеже све до локалних „невладиних“ трчкарала, који ругањем властитој земљи свакодневно потврђују лојалност према њеним страним уништитељима.

Разговор о Сребреници на овим просторима више не може бити исти  после појављивања студије „Масакр у Сребреници“ професора Едварда Хермана и његових колега. После објављивања ове разложне књиге за српске следбенике сребреничког култа искључен је изговор ignorantia invincibilis .

Као и прошле године, „Историјски пројекат Сребреница“ биће присутан на Међународном сајму књиге у Београду од 23 до 30 октобра, 2011. у партеру у Хали 4. У петак 28. октобра 2011. у 13 часова после подне, у конференцијској сали Б на Сајму, одржаће се округли сто на тему „Масакра у Сребреници“  и другог, допуњеног издања монографије „Сребреница: деконструкција једног виртуелног геноцида.“

„Историјски пројекат Сребреница“ вас позива да посетите наш штанд на Сајму и да присуствујете округлом столу, где ће узети учешће аутори и неколико угледних званица.

КЊИГУ ПРЕУЗМИТЕ ОВДЕ:

Masakr-u-Srebrenici-SRB [PDF - 4,8 MB]