Пре годину дана опростили смо се од Момира Бултовића државника, друга, пријатеља,
оснивача и члана Беофорума, човека изузетних људских квалитета. За живота, могао је бити
у Београду, Подгорици, Кучима, Москви или било где у свету, али смо увек имали осећај
да је Момир ту међу нама, да га можемо срести, слушати или читати његове књиге, чланке,
интервјуе или коментаре, увек одмерене а јасне. Сада се суочавамо са великом празнином
која неумољиво опомиње да је отишао бољи део нас самих.

Момир Булатовић је рођен 21. марта 1956. године у Београду у породици официра ЈНА.
Основну школу и гимназију је похађао у Задру. Економски факултет завршио је на
Универзитету у Подгорици, где је магистрирао 1986. године и био асистент из предмета
политичка економија. Докторирао је на Европском универзитету у Београду 2006. године
где је потом изабран за редовног професора. Аутор је више књига које су побудиле велико
интересовање стручне и најшире јавности, међу којима су значајније: Црна Гора - еколошка
држава (Montenegro Ecological State, 1996), Правила ћутања (2004), Укључивање Србије и
Црне Горе у ЕУ (2006), Слободан Милошевић – неизговорена одбрана (2006), Мање од игре
више од живота (2006), Економија и демократија (2011).

За Председника Републике Црне Горе изабран је на првим вишестраначким изборима 1990.
године, а за председника Савезне владе 1998. године. Као Председник Црне Горе и касније
као председник Савезне владе, Момир Бултовић је био пуних 10 година члан Врховног
савета одбране СРЈ.Чланови Савезне владе којом је руководио, његови сарадници у
државним и политичким пословима, колеге из економских наука памтиће Момира
Булатовића као политичара и државника широких демократских погледа у управљању
државом и вођењу политике, као врхунског организатора, као човека благе речи а јаких
аргумената. Био је искрено и дубоко опредељен очувању и афирмацији СР Југославије као
заједничке државе равноправних република Србије и Црне Горе. Био је свестан последица
насилног дробљења српског националног бића и борио се за заштиту и поштовање основних
права делова српског народа на територијама бивших југословенских република. Државне
функције није третирао као привилегију, већ као највећу дужност која често захтева
жртвовање личних интереса у корист државних, националних и људских. И као човека и
као државника красили су га умереност, скромност, одбрана истине и правдољубивост.

Ставовима, методом роковођења и личним понашањем Момир Булатовић је у пракси
показивао да политика, право, истина и морал нису супротстављене вредности већ да је
њихово јединство и потреба које увек треба следити и остваривати у пракси. Био је
политичар који поштује реалности живота и односа како на националном и државном плану
тако и у међународним односима, али који је непоколебљив у ставу да се и према нашој
земљи поштују право и принципи, а не арбитрарност и дупли стандарди.

Свакој дужности и послу приступао је са критеријумом државног и националног интереса
и зато је поступао часно, посвећено и одговорно. То уједно објашњава зашто је Момир
Булатовић био толико поштован не само од сарадника док је био на највишим државним
дужностима, већ једнако ако не и више, од окружења и јавности, након што се повукао из
активне политике. Повлачење из политике за њега није била драма или деградација већ
нормалност и део живота. Као врхунски интелектуалац опредељен за социјални, економски
и културни напредак, за равноправност, истину и правду наставио је да се бори речју,
књигама, предавањима и бриљантним економским и финансијским анализама. Остао је
доследан идејама прогреса и социјалне правде о чему је оставио дубоки траг као политичар
и државник, али и као научник, педагог и друштвени радник. Београдски форум за свет
равноправних остаће му трајно захвалан за велики допринос афирмацији идеја
равноправности, слободе, мира и равноправне сарадње. Своје познате принципијелне
ставове о агресији НАТО као илегалном и злочиначком акту и првом рату на тлу Европе
после краја Другог светског рата, изговорио је и марта 2019. на великој Међународној
конференцији одржаној у Београду поводом 20. годишњице од агресије.

Момира ћемо памтити и по томе што је имао важну улогу у постизању Дејтонског
споразума којим је заустављен грађански рат, постављене основе за мир и утврђено уставно
уређење у Босни и Херцеговини засновано на равноправности два ентитета и три
конститутивна народа. Учесник је договора у Дејтону о решавању питања Превлаке у
складу са виталним интересима Црне Горе и СРЈ који због каснијег одустајања других, није
испоштован. Булатовић је потврдио да су домаћини у Дејтону покушали да у преговоре
уврсте и питање Косова и Метохије, али о тој теми није било ни разговора ни преговора јер
је југословенска делегација заузела принципијелни став да се испоштује договорени дневни
ред – о мирном решавању сукоба у БиХ.
Сви ћемо га памтити као храброг и постојаног државника који се никада није колебао када
је требало одлучно штити националне и државне интересе, а пре свега, суверенитет и
територијални интегритет земље. Текст из Рамбујеа је оценио као неприхватљив ултиматум
чији циљ није био мирно и праведно политичко решење већ оправдање за покретање рата.
Напад НАТО-а Булатовић је већ марта 1999. окарактерисао као илегалну, злочиначку
агресију. Доприносио је пуној усклађености у деловању Савезне Владе и Владе Србије када
је требало бранити државне интересе у вези са Косовом и Метохијом. Под његовим
председавањем, 3. јуна 1999. Савезна влада је одобрила договор Ахтисари-Черномирдин-
Милошевић који представља основ резолуције СБ УН 1244, а потом га је усвојила Народна
скупштина Србије. И онда када је руководство Црне Горе исказивало сепаратистичке
тенденције и када је током агресије НАТО имало другачије ставове, Булатовић је остао
доследно привржен интересима заједничке државе и заједничке одбране јер је знао да је то
најбољи начин за заштиту заједничких интереса и спречавање ширења сепаратизама и
нових прекрајања граница на Балкану.

Булатовић се залагао за мирно политичко решавање свих проблема на Косову и Метохији.
Подржавао је све напоре које су у том правцу предузимали Влада и друге институције
Републике Србије а посебно позиве на безусловни дијалог. Неговао је конструктивни однос
према свим важнијим међународним чиниоцима укључујући чак и оне који су директно
подстицали албански сепаратизам и тероризам. Међутим, када је земља била нападнута уз
лажне изговоре није се колебао – учинио је све да Врховна команда организује, материјално
обезбеди и уједини све сегменте одбране. По окончању агресије, иницирао је усвајање
оперативног плана задатака за целовито спровођење резолуције СБ УН 1244, формирање
Комисије за процену ратне штете, комисија за утврђивање последица коришћења оружја са
осиромашеним уранијумом и других забрањених средстава.

Савезна влада под његовим руководством водила је политику отворености и сарадње са
суседима, ЕУ и свим важнијим факторима међународних односа, али на основама
равноправности и поштовања обостраних интереса. Влада Момира Булатовића је успешно
окончала трговинске преговоре и потписала споразум о бесцаринској трговини са Руском
федерацијом који има стратешки значај за Србију, данас и у будућности. Када је као
Председник Црне Горе својевремено био у посети САД, неко од домаћина је питао
Булатовића да ли би сарађивао у изласку Црне Горе из федерације са Србијом. Булатовић
је дипломатски ставио до знања да је опредељен за очување и јачање СР Југославије. На то
су домаћини реаговали да ће, у том случају, потражити неког другог ко ће у томе
сарађивати. О томе је Булатовић оставио писани траг.

Момир Булатовић ће остати упамћен као доследан и достојанствен борац за истину и правду
чему је несебично посветио целу своју личност и цели живот. Био је сведок одбране у
Хашком трибуналу у случају свог колеге и потпредседника Савезне владе Николе
Шаиновића и других српских и југословенских руководилаца. Дуго и савесно се припремао
и за сведочење Слободану Милошевићу, а његови ставови и многе чињенице остаће на
располагању и будућим истраживачима у књизи „Слободан Милошевић – неизговорена
одбрана“. Добро је разумевао утицај савремених глобалних токова и на могућности да и
мале земље ефикасније штите своје виталне интересе у условима мултицентричног него
униполарнг система међународних односа. Бављење економијом као науком и то у време
растућег значаја економске дипломатије, било је велика предност за Булатовића као
политичара, али и као интелектуалца и друштвеног радника. Готово савршено је схватао
потенцијал дипломатије као моћне полуге за промоцију и остваривање важних националних
и државних интереса на међународном плану и давао јој пуну подршку.

Вечно смо му захвални!

Београдски форум за свет равноправних