Руско историјски друштво Државног централног музеја савремене уметности Фондације "Историја Отаџбине" је позвало представнике Беофорума на онлајн Округли сто о Покрету отпора, људи, историја и сећање. У име Беофорума учествује заменик председника амбасадор Раде Дробац.

Округли сто
Покрет отпора: људи, историја, сећање
Москва, 11. јун 2020.

Излагање амбасадора у пензији Радета Дропца,
заменика директора Београдског форума за свет равноправних

Даме и господо,
Драге колеге,

Пошто сам представљен као амбасадор, сматрам да би било опортуно да кажем да сам учесник  овог Округлог стола у име Београдског форума за свет равноправних, као и да сам амбасадор у пензији. Београдски форум постоји већ 20 година, залаже се за мир, једнакост и поштовање међународног права, за одбрану интереса Србије и српског народа. У том циљу сарађује са многим међународним организацијама сличне орјентације. Када је тема која нас је овде окупила у питању желео бих да се организаторима Округлог стола  захвалим што су на њега позвали представника Београдског форума, и да изразим задовољство што је овакво окупљање уприличено поводом 75. годишњице завршетка Другог светског рата.

Прави је тренутак да се поново поведе разговор о борби против фашизма зато јер смо већ извесно време суочени са покушајима широм света, а нарочито у западним државама, да се историјске чињенице измене и да се историја изнова напише, у покушају да се очисти прошлост агресорских сила које су у рату биле поражене и које су у том рату починиле починиле злочине против човечности. Истовремено се ради на умањивању и занемаривању  улоге и победа сила које су успеле, у прво реду да се одбране, а потом и да добију рат, униште фашистичку пошаст и помогну у ослобођењу многих окупираних земаља.

Данас, након 75 година, морамо да понављамо чињенице за које се веровало да су општепознате и историјски доказане, не само да би био потврђен њихов неоспорни значај, него и да би се спречило рађење неког новог фашизма и да би се заштитио интегритет и достојанство држава које су највише допринеле у борби против злочина и за то платиле велику цену у људским животима и разарањима.

Многи су допринели борби против фашизма, али је победи највише допринео Совјетски Савез и за то је платио страдањем огромног броја својих становника. Са поносом могу рећи да је Југославија, у Европи, била међу наистакнутијим државама у регионалном отпору против фашизма и значајно допринела победи Савезника, а на првом месту Совјетског Савеза.
Морам истаћи да је југословенски покрет отпора, Титови партизани, покренут у јулу 1941. године, био током целог рата толико снажан да је Хитлерова Немачка била приморана да током целог рата у Југославији држи преко десет дивизија. Титови партизани су у највећем проценту били Срби и управо су они били најјача сила покрета отпора у Југославији. Зашто? Зато што је ситуација у Југославији била нешто компликованија од оних у другим европским државама. Југославија је била не само под немачком окупацијом, него су неке делове територије окупирле и Италија, Мађарска и Бугарска. При томе је на њеној територији основана послушничка држава, НДХ - Независна Држава Хрватска, која не само што је била верни савезник нацистичке Немачке, него још горе, починила је ужасан геноцид, у првом реду, над Србима, али и у нешто мањој мери и над јеврејским и ромским становништвом. Само у концентрационом логору Јасеновац убијено је преко 700.000 Срба, око 33.000 Јевреја и 80.000 Рома. Сви су били цивили, а међу њима је било и много жена и што је најстрашније, деце. Део муслиманског становништва придружио се хрватским фашистичким војним снагама, „усташама“, и помогао им у борби против Срба, који су били предводници антифашистичке борбе. Југословенски Срби били су на удару са више страна и претрпели су тешке губитке. Током Другог светског рата убијено је око 1.700.000 грађана Југославије, а од око 1.200.000 Срба.

Борбе у Југославији биле су веома жестоке, како против окупатора, тако и између различитих заверених страна унутар земље. Као што се Совјетски Савез може поносити храброшћу својих војника и цивила борбом код Стаљинграда, Лењинграда и Курска, југословенски партизани увек ће памтити  и битку на Сутјесци, Неретви, Козари и другим местима.

Други светски рат је збратимио ослободилачке војске читавог напредног света, уливајући наду да се такве страхоте више неће поновити. Немамо право да то данас   заборавимо, нити да занемаримо обавезу да бранимо истину о тим временима, догађајима, чињеницама и учесницима, нити да прекинемо борбу против историјског ревизионизма.
Уверен сам да ће данашњи округли сто томе дати свој допринос.