Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних

Из Излагања на Округлом столу о Косову и Метохији, Београд, 20. фебруар 2018.

- Резолуција СБ УН 1244 је најважнији опште-обавезујући правни докуменат који обавезује све чланице светске организације укључујућу чланице ЕУ, НАТО, ОЕБС-а, ОИК, АУ, ЕАУ. Резолуција СБ 1244 је једина поуздана основа и оквир свих преговора о статусу. Услед озбиљних грешака ранијих српских власти, из система УН проистекли су и неки неповољни докуменати  саветодавног, необавезујућег карактера. Изузетно је битно да се данас и убудуће не чине сличне или веће грешке које би отежале положај и перспективе Србије у будућности.

- Најважнији параметар је Устав Републике Србије. Очекује се да га сви поштују а одговорност за то расте са положајем свакога од нас у друштву. Однос према Уставу је мера озбиљности државе, државника и грађана.

- «Погодба» - Косово и Метохија за чланство у ЕУ није прихватљива јер се ради о вредностима које нису упоредиве. Чланство – да, али без уцена и «уникатне чланарине».

- Гаранције ЕУ, за било какве будуће договоре или решења, за Србију, нису кредибилне. Пракса показује да Запад и ЕУ иницирају споразуме у којима су права Србије само мамац за прихватање и потпис, а прави циљ фиксирање обавеза Србије у корист друге стране и добијање основа за бескрајне уцене са јединственим образложењем:  „Ако желите чланство!“Из резолуције СБ 1244 извршене су само оне одредбе које су од интереса за Албанце, није извршена ни једна одредба којима се гарантују права Срба и Србије. Из Бриселског споразума од 2013 Србија је извршила све своје обавезе, Албанци нису извршили једину обавезу коју су прихватили – успостављање Заједнице српских општина. ЕУЛЕКС је прихваћен као «статусно неутралан», у стварности, био је и остао кључни инструмент за успостављање илегалне квази државе на делу територије Србије. Остале су нерасветљене озбиљне сумње на коруптивно понашање.  Само извршавање неизвршених обавеза према Србима и Србији, истинска непристрастност, откривање и процесуирање одговорних за злочине према Србима - могу отклонити неповерење.

- Србија је у досадашњим преговорима отишла предалеко у давању уступака Приштини и Западу а за узврат није добила ни приближну заштиту својих права и интереса. Београд из тога треба да извуче одговарајуће закључке. Не треба да иде у нове договоре и обавезе нити у нови «правно обавезујући споразум» све док се претходно не изврше све обавезе према Србији и српском народу укључујући слободан и безбедан повратак 250.000 протераних у етничком чишћењу. Каква би то била нормализација без услова за безбедан повратак толико протераних људи?

- Статус Косова и Метохије за Србију је кључно питање које остаје отворено дотле док се преговорима не дође до праведног и одрживог решења како је предвиђено резолуцијом СБ УН 1244. Нико нема права да Србију уцењујерадио наметања решења по мери својих геополитичких интереса или постављањем билокаквих рокова.

- Напори Србије да се обезбеде основна људска права припадника српског народа на Косову и Метохији као што су лична безбедност, слобода кретања, неприкосновеност права својине - уживају пуну подршку. То, као и напори да се обезбеди поштовање статуса и неотуђивих права Српске православне цркве не умањују нити отклањају суштински интерес Србије а то је – статус Покрајине у складу са резолуцијом СБ 1244 и уставом Србије.  

- Не могу се разумети индиферентност или чак и повлађивање пропаганди да је Косово и Метохија тег о врату Србије којег треба што пре да се ослободи да би њена економија и грађани кренули у светлу будућност, инвестиције, развој, виши животни стандард, већи природни прираштај, такорећи, у земаљски рај. То је још једна велика обмана. Животни стандард и економија у свакој озбиљној држави зависе од економске политике и система, од диверсификације економске сарадње и извора инвестиција, а не од жртвовања било којег виталног националног или државног интереса.

-Правно обавезујући споразум који посебно форсира Немачка води ка убрзању стварања Велике Албаније. Док је изван ОУН Косово тешко може да се уједини са Албанијом, јер није субјекат међународног права. Сметњу представља и то што је формално под мандатом УН-а. Правно обавезујућим споразумом те препреке би биле отклоњене. Запад ништа озбиљније не би предузео да то спречи јер се уклапа у његове геополитичке интересе експанзије на Исток и спречавања присуства Русије на Балкану.

- Досадашњи формат преговора ЕУ, а посебно Немачка као најмоћнија чланица, користи за експанзију својих и ширих западних геополитичких интереса. У то се уклапа и решавање албанског националног питања. С друге стране,то води даљем дробљењу српског народа и Србије, односно  даљем заоштравању нерешеног српског националног питања на Балкану. Важан показатељ ове тврдње представља спречавање четврт милиона прогнаних Срба и других неалбанаца да остваре универзално право на слободан, безбедан и достојанствен повратак у своје домове и на своја имања на Косову и Метохији.

- Запад је на Балкану успоставио правило: Етничко чишћење није прихватљиво, али може бити политички целисходно, као у случају протеривања Срба! Стога, однос ЕУ и Запада према прогнаним Србима није само последица примене дуплих стандарда у погледу људских права, већ суштинска одредница стратегије према Србима као нацији и Србији као држави.

- Праведни компромис је могућ само у оквиру резолуције СБ 1244 и Устава Србије. Није компромис нити одрживо решење да Приштина добије независност, економска и природна богатства, чланство у УН, УНЕСКО, ОЕБС, а Срби међународну на место административне границе, статус припадника националне мањине и ЗСО као невладину организацију. И то мало што би добили, коликогод га за тренутак неко величао, сутрадан би се показало као још једно изневерено очекивање.

- Имајући у виду изнето а посебно измењене услове, неадекватност формата преговора, уцењивачки карактер везивања статуса Косова и Метохије са преговорима о чланству Србије у ЕУ, данас не постоје услови за постизање уравнотеженог, праведног и одрживог решења. Ти услови се могу створити укључивањем Русије и Кине, односно, враћањем процеса у Уједињене нације у коме је и започет.

- Србија је била и остаје спремна да тражи компромис,  усклађује интересе, али не на  брисаном, неозначеном простору, већ на терену принципа и права. Не би смела да напушта терен права и принципа и да, хита у будућност бољег живота дајући предност неправу у односу на право. И постојеће право је део стварности.

- Нуђење тзв. модела две Немачке  је провидан покушај оправдавања, заваравања и понуда за „чувања образа“. Ситуације, међународне околности , порекло и корени проблема, нису упоредиви. Србија није бивша СРН, нити је Косово и Метохија бивша НДР. Србија је већ рекла шта мисли о ултиматуму Габриела Зигмара. Било би добро када би и Европа и ЕУ изразили своја мишљења пре него што Зигмару пређе у навику  да проглашава који делови чине а који не чине територије појединих земаља. За крај подсећање: ове године навршава се 80 година од потписивања правно обавезујућег Минхенског споразума којим је, наводно, спашаван мир у Европи.