Округли сто: Пут до победе, друштвено-политички и научни значај циклуса путујућих изложби за 75. годишњицу ослобођења народа Европе од нацизма
Округли столови |
24. јул 2020. Москва
Руско историјски друштво Државног централног музеја савремене уметности Фондације "Историја Отаџбине" је позвало представнике Беофорума на онлајн Округли сто о Путу до победе, друштвено-политички и научни значај циклуса путујућих изложби за 75. годишњицу ослобођења народа Европе од нацизма. У име Беофорума учествовао је заменик председника Беофорума, амбасадор Раде Дробац.
Излагање амбасадора Радета Дробца:
Даме и господо,
Драге колеге,
Желео бих да се захвалим организаторима овог округлог стола на позиву представнику Београдског форума да узме учешће на овом скупу и да изразим своје задовољство јер је посвећен очувању историјског сећања о Другом светском рату и, истовремено, супротстављању покушајима ревизије исхода тог рата и рехабилитације нацизма.
Драге колеге, током тог несрећног рата, у мултинационалној и мултиконфесионалној земљи, каква је била Југославија, српски народ је био језгро изузетно снажног отпора против нацизма. Много је Срба изгубило своје животе током те дуге четири године у борбама против фашиста. Поред тога, стотине хиљада њих изгубило је своје животе у концентрационим логорима на територији Југославије и у суседним земљама, као жртве стравичног и бруталног истребљења од стране окупационих снага у нашој земљи, у концентрационим логорима у иностранству и, посебно, у марионетској злочиначкој држави под називом "Независна држава Хрватска" која је основана на делу земље зване Хрватска, након уласка фашиста у нашу државу. Само у концентрационом логору Јасеновац у тој злочиначкој држави, током његовог постојања, убијено је око 700.000 Срба, око 33.000 Јевреја и око 80.000 Рома, сви су били цивили, а међу њима било је много жена и, још горе, деце.
У вези са савременим идентитетом народа Европе и Другим светским ратом и историјским искуствима XX века, можда је неопходно да вас подсетим да није само Немачка окупирала Југославију, већ су делови земље били под окупацијом Италије, Мађарске и Бугарске. Делови њене територије дати су народима који су били пријатељски настројени према фашистима, попут Хрвата у Независној Држави Хрватској или Албанаца на Косову и Метохији, које је формално било под Италијом, али где су Албанци угњетавали српско становништво без мере или ограничења. Важно је знати да је током Другог светског рата ту покрајину напустило више од 120.000 Срба, како би избегли убиства и терор од стране Албанаца.
Након завршетка Другог светског рата било је мање-више јасно ко је имао позитивну а ко негативну улогу у том рату и шта се заиста догодило у нашој земљи и Европи.
Да ли је и данас тако? Само направимо кратак преглед ствари. Немачка је предводник демократије, економски лидер Европске уније, политички веома утицајна у Европи и нарочито у Европској унији. Али, веома чудно, у односу на Југославију, Немачка је била међу земљама које су се највише ангажовале у њеном насилном разбијању, подржавајући кога- исте партнере из периода Другог светског рата - Хрвате и Албанце и, против кога – Срба. Хрватска је данас независна држава, чланица ЕУ, све време критикује Србију, Албанци са Косова и Метохије, после војне агресије НАТО на Југославију (можемо слободно рећи Србију), управо због питања Косова, покушавају да отму ту српску покрајину од остатка земље и да успоставе сопствену државу на српском тлу, као први корак ка формирању „Велике Албаније“ или, како они кажу „историјске Албаније“. Уз помоћ Немачке (можемо слободно рећи ЕУ), наравно.
Ко су опет лоши момци - Срби природно, као током Другог светског рата.
Драге колеге,
Окупили смо се овде да разговарамо о ревизији исхода Другог светског рата и рехабилитацији нацизма. Опростите ми ако нисам испунио ваша очекивања, али постоји ли бољи пример повратка исте политике и истих актера из времена Другог светског рата, можда без формалне ревизије историје, али још опасније, са ревизијом чињеница на терену, без узнемиравања света, али уз постизање истих циљева у новим околностима и окружењу. Надам се да ће овај кратки преглед допринети да боље схватите савремену ситуацију у нашем региону и Европи.
Хвала на пажњи.
< Претходна | Следећа > |
---|