На међународном симпозијуму „Нирнбершки процес – поуке историје“, одржаном 18. јуна 2011. године у Сава центру, Београд

Живадин Јовановић:
Даме и господо,
Уважени учесници Симпозијума,
Драги пријатељи,

Желим, пре свега, да се захвалим уваженој професорки Јелени Гусковој на  председавању другом седницом нашег Симпозијума а такође и на њеном реферату који представља велики доприносу целовитој и објективној анализи теме о Нирнбершком процесу и његовим порукама.
Желим још једном да изразим велику захвалност свим референтима, посебно, нашим гостима из иностранства, који нису штедели напора и време да би данас били са нама и да би својим изванредним излагањима обогатили разматрање ове веома значајне и комплексне теме.
Исто тако желим да се захвалим свим присутним научницима и стручњацима из Србије, како онима из области међународног права, тако историчарима и практичарима, што су својим излагањима продубили досадашња сазнања о теми повезујући је са актуелним развојем у области међународног кривичног судства. Захваљујем се и свим учесницима у дискусији. Најзад, захваљујем СУБНОР-у и Клубу генерала и адмирала на великом доприносу који су дали као ко-организатори Симпозијума.
Одржавање Симпозијума, као што је већ истакнуто, подудара се са обележавањем 70. годишњице од почетка борбе за ослобађање од окупаторских снага нацистичко-фашистичке Немачке и сила осовине и 65. годишњице од окончања нирнбершког процеса. Ипак, нема сумње да је тема Нирнбершког процеса не само историјска, већ и актуелна, поготову када се стави у контекст савремених токова у међународним односима, међународном праву и међународном кривичном судству, како је то учињено у данашњој расправи.
Данашња расправа је протекла у толерантној атмосфери и међусобном уважавању  што је традиција скупова које, ево, већ пуних једанајест година, организујемо. Повремене разлике у ставовима и оценама нису сметале. Напротив, допринеле су бољој кристализацији оцена и афирмацији чињеница које су, из ових или оних, разлога биле запостављане, или недовољно уважаване. Било је бриљантних реферата који својом садржином, систематиком и применом научних метода у анализи теме представљају значајан прилог изучавању значаја пресуде Међународног суда у Нирнбергу и нирнбершких принципа.
Са Симпозијума упућене су значајне поруке на различите стране и ми се искрено надамо да ће оне свуда бити добро схваћене. Основна је порука да нирнбешки принципи уграђени у систем међународног права, преко одлука Уједињених нација, имају трајни значај, да је неопходно да се поштују у изворном облику и значењу. С друге стране, данас је упућено и јасно упозорење да покушаји умањивања њиховог значаја, арбитрарног тумачења и извртања  представљају велику опасност по стабилност међународних односа. Значења појмова као што су агресија, геноцид и други, не смеју се од случаја до случаја прилагођавати или извртати да би одговарали тренутним поребама и интересима светских центара моћи. Ова тенденција је тим опаснија што представља део ширих настојања да се се доведе у питање међународно-правни поредак успостављен на резултатима Другог светског рата, односно, део настојања да се изврши ревизија тих резултата.
Тешко да у свету постоји боље место од Београда и Србије за слање упозорења о несагледивим опасностима које носи деградација међународног права и политика чији је циљ да снагу права замени правом силе. Београд и Србија су много пута у историји били прве жртве грубог кршења или произвољног тумачења међународног права. Некада је то било кажњавање у име кредибилитета империја, некада у име идеологије виших раса, некада у име заштите људских права и и кредибилитета хладноратовских војних машинераја.. Последице су увек биле кобне и никада се нису ограничавале на Балкан, поготову, не на Србију. Зато, поруке из Београда, поруке са овог Симпозијума, имају значење и тежину која превазилази критеријуме величине територије и бројности становништва. Надамо се и очекујемо да се ове поруке чују тамо где је сконцентрисана већа економска и политичка моћ, тамо где су и одговорности за очување ауторитета међународног права и ауторитета међународних инстутуција, у првом реду, Уједињених нација, далеко веће.
Данас су, свако на свој начин, говорници указивали на тренд непоштовања и грубог кршења међународног права, укључујући и деградацију нирнбершких принципа изражавајући нескривену забринут због опасности коју таква пракса собом носи. Упркос томе, изражена је пуна сагласност да се напори за поштовање међународног права и универзалних институција међународног правног поретка, морају не само наставити, већ појачати. Уверени смо да ће се овим напорима за поштовање основних принципа међународног права придружити научници и интелектуалци широм европског континента, широм света. У овим ставовима и очекивањима нисмо усамљени ни као организатори, ни као учесници овог Симпозијума. Круг научника и интелектуалаца који деле наше ставове о неопходности поштовања међународног права, који се не мире са политиком силе и хегемонизма шири се и јача свој утицај. Јача свест да кршење међународног права према једној земљи, или једном народу, представља опасност и за све друге земље и народе. На то смо указивали од првих дана агресије НАТО против Србије, односно, СР Југославије, 1999. На то и данас указујемо и наилазимо на све снажнију подршку и разумевање.. Развој током протекле деценије, на жалост, потврдио је основаност  наших упозорења. Интервенционизам НАТО-а је настављен, игнорисање и злоупотреба Уједињених нација постали су пракса, од напада на Авганистан 2001, преко окупације Ирака 2003. све до текуће агресије на Либију.
Теми Нирнбешког процеса посветили смо овај Симпозијум не због прошлости и историје. Учинили смо то, пре свега, због потребе да укажемо на опасности које собом носе настојања да се умањи значај пресуде кривичног суда у Нирнбергу и принципа који су у том процесу успостављени, на опасности од систематске деградације међународног права и ревизије резулта Другог светског рата уопште. Верујемо да је одбрана правног поретка успостављеног на тековинама Другог светског рата, одбрана основних принципа међународних односа и универзалних међународних институција услов мира, стабилности и напретка. У супротном, запретила би опасност од понављања најтрагичнијих делова историје цивилизације.
У вези са нашом темом, желео бих да укажем на једну од бројних контрадикторности у развоју савремених међународних односа.
Светски односњи су на историјској прекретници. Од периода униполарног поретка, заснованог на доминацији једне супер силе и односа хијерархије, свет је већ закорачио у период мултиполарности који, уз све осцилације и ризике, има узлазни тренд. Мултиполарност је неминовност, то је природна и логична реакција на концепт управљања светским односима из једног центра. Она је уједно стратешки оквир који отвара простор, макар и за ограничену демократизацију међународних односа а то значи – и за већу улогу међународног права. Контрадикторност развоја састоји се у томе, што паралелно са мултиполаризацијом и  партнерством на глобалном нивоу и даље смо суочени са кршењем основних принципа међународног права и међународних односа. Чак је таква пракса у експанзији. Ова ситуација захтева пажљиву анализу и одговор на многа питања. Да ли је реч о инерцији наслеђених трендова униполарног поретка који касне у прилагођаваљу новим реалностима, новом распореду економске и политичке моћи? Да ли је могуће и колико дуго може потрајати, да Кина, Русија и БРИК, примера ради, прихватају све већи терет решавања глобалне економске, финансијске и енергетске  кризе, терет борбе против међународног тероризма и организовног међународног криминала, а да у питањима рата и мира, поштовања међународног права, улоге Уједињених нација, у уређивању глобалних политичких односа - буду подцењени,  на споредном колосеку, да не кажемо, у улози политичких патуљака? Или, можда, ти нови центри економске моћи својом привидном и привременом попустљивошћу пред инерцијом старих трендова и метода, купују време за решавање још нерешених унутрашњих проблема и потреба, које су такође део реалности?
У сваком случају, верујемо да је ова контрадикторност привремена, везана за почетак нове ере у међународним односима, као што верујемо да њено разрешавање није само ствар спонтаног развоја већ захтева и свесни ангажман.
Најзад, треба рећи да ће организатори овог Симпозијума пажљиво размотрити све предлоге и иницијативе који су изнети у расправи и извући одговарајуће закључке за свој рад у наредном периоду.