Profesor Radoš Smiljković

(uvodno izlaganje) - 19 maj. 2015.

Posle NATO agresije 1999. (mart-juni) „Beogradski forum za svet ravnopravnih“ je nastao kao oaza kritičke misli i okupljanja zabrinutih ljudi za sudbinu Srbije. Dolazili su i dolaze mnogi iz raznih sredina da se obaveste ili prenesu saznate informacije. Značajan broj uglednih intelektualaca Srbije i inostranstva se okuplja oko aktuelnih, ali i strateških tema koje nameće drastična restauracija najgore vrste kapitalizma i kolonizacije Srbije. I dalje je ključno pitanje - kuda i kako dalje? Za sve te ljude 2000.-te je izvršen puč. Na površinu je izbilo strateško pitanje -kako da opstane Srbija kao matica srpskog naroda. U centru našeg vidnog polja imperijalizam se pojavljuje kao strateški neprijatelj malih naroda i država. Inače, kod nas se i dalje potvrđuje kao takav.
Treba da se zna da Beogradski forum uveliko sarađuje sa više prijateljskih organizacija, kao što je: Pokret za Kosovo i druge organizacije za prava našeg naroda i očuvanje njegove samobitnosti na KiM; Društvo srpskih domaćina; Klub generala i admirala Srbije; SUBNOR Srbije, Svetski savez za mir, pa Centar slave iz Moskve i dr. U tom krugu je i sve više organizacija mladih koje nastaju u funkciji odbrane prava i samobitnosti naroda i države Srbije.
U dosadašnjem radu Foruma najdalje se otišlo u kritičkom sagledavanju agresije koju je zapad na čelu sa SAD izvršio na Saveznu republiku Jugoslaviju. Ustvari, na Srbiju s ciljem da se ukroti srpski narod kako ne bi mogao da prestavlja ozbiljnu snagu otpora novoj strateškoj ofanzivi američkog imperijalima u preuređivanju Evrope u skladu sa strategijom razbijanja Rusije. S obzirom na poluvekovnu godišnjicu 1999. NATO-a, SAD su odlučile da svetu, pre svega Evropi, demonstriraju svoje namere. Nažalost, Srbija se kao i u prošlim vremenima velikih imperijalnih sudara našla na brisanom prostoru nove imperijalne istorije. I tako postala prva žrtva odbrane njene nezavisnosti.

(1) Izlaganje profesora Radoša Smiljkovića na sastanku Upravnog odbora Beogradskog foruma ,19. maja 2015. godine, koji je bio posvećen “Novim izazovima i perspektivama organizacije”
Uvođenje višepartizma, tzv. zapadne demokratije i rušenje Slobodana Miloševića je predstavljalo, poprilično, banalan izgovor za razbijanje jedinstva srpskog naroda. U prvom planu je bila namera da se srpska slobodarnost i mentalna sklonost ka otporu velikim osvajačima svede na najmanju meru. U realizaciji te namere poslužili su se različitim sredstvima: Crna gora je otcepljena od matice, a Srbi u Hrvatskoj su likvidirani kao faktor Hrvatske i njihove državnosti koja se temelji na jugoslovenstvu. Pogotovo na Titovom konceptu bratstva i jedinstva. Da bi se utemeljilo slabljene srpstva na duži rok, godišnje iz Srbije odlazi oko trideset hiljada mladih iz novih generacija.
Zapad je po prvi put u novijoj istoriji upotrebio svoju vojnu Alijansu na prostorima Evrope. Protiv zemlje i naroda koji se kroz istoriju, posebno u dva svetska rata, žrtvovao na strani antifašističkih sila. To je trebalo da pokaže, ne samo nama Srbima, već i ostalim Balkancima da „više nije vino kao što je nekad bilo.“ Zato pojavu Beogradskog foruma treba društveno-istorijski locirati kao međunarodnu organizaciju u srpskoj verziji, jer se ona spontano etablirala kao takva, kada su uveliko delovale na srpskoj sceni tzv. nevladine organizacije u službi stranih faktora. Da dokazuju kako je ovaj akt agresije u službi istorije.
U Forumu su se angažovali kritički umovi iz celog sveta na utvrđivanju činjenica o agresiji. Na analizi uzroka i posledica, ne samo po Srbiju i srpski narod, već Evropu i svet u celini. Forum se na toj osnovi afirmisao u respektabilnu međunarodnu organizaciju za odbranu osnovnih postulata međunarrodnog prava i slobode naroda i država u svetu. Da je to najvažnije pokazuje najnovija situacija- rat na srednjem istoku i u Ukrajini. Forum je ona tzv. nevladina organizacija koja Srbiji na međunarodnoj sceni pomaže da izbegne pretvaranje u jeftinog satelita. Pomaže srpskoj vladi da ostane dosledna u neuvođenju sankcija Rusiji i saradnji sa njom i Kinom i drugim zemljama.
Forum dosledno deluje u lancu međunarodnih organizacija koje demaskiraju imperijalističku strategiju preuređivanja sveta u skladu sa prevashodnim interesima SAD kao vodeće zapadne sile. U tom kontekstu ključne ideje treba posebno naglasiti:

1. Svojom javnom aktivnošću-međunarodni skupovi, štampanje i prevođenje knjiga koje su nastajale kao plod tih skupova i njihovo širenje po svetu, učinjeno je mnogo da se ne zaborave zločini NATO-a, odnosno Zapada.
2. Ta međunarodna komponenta javnog rada Foruma doprinela je da konačno vlada SNS - SPS posle 15 godina progovori javno srpski o zločinima Alijanse. Faktički o zločinima Zapada.
3. Svojom aktivnošću Forum je jasno istakao bitnu svetsku komponentu srpskog otpora. Tromesečni otpor agresiji pomogao je Rusiji da shvati da sa padom Srbije, Amerika više nema ozbiljnih prepreka na putu ka njenim granicama.
4. Beogradski forum se u svojoj aktivnosti iz objektivnih razloga razvio u antikapitalističku organizaciju u zemlji novouspostavljene kapitalističke vladavine.
Beogradski forum je ostvarivao svoju ulogu pod vrlo teškim uslovima. Vlasti su se menjale ali nijedna nije pokazivala interes za podršku takvom delovanju. Naprotiv , onemogućavana bilo kakva javna promocija takve aktivnosti. Finansiski su podržavane orgnizaije koje su najdirektnije radile na zataškavanju NATO zločina. U nekim prilikama socijalisti na čelu sa predsednikom Dačićem su priskakali u pomoć za realizovanje pojedinih projekata.
U stvaranju i stasanju Beogradskog foruma ključnu ulogu su odigrali veliki entuzijasti, čije jezgro predstavljaju bivši MIP - prvi predsednik, Vladislav Jovanović, višegodišnji predsednik Živadin Jovanović sa grupom drugova - amb. Dragan Vučićević, akademik Mihajlo Marković, general Radinović, amb. Stanislav Stojanović, amb. Veljko Ćurčić, profesori univerziteta Ratko Marković, Oskar Kovač, Ljubiša Mitrović, Petar Škundrić, Sava Živanov, Bora Đurović, Slavko Gordić. Neki ljudi predstavljaju i dalje prošireni sastav - angažujući se nekada manje nekad više. Politika predsednika je da vrata Foruma budu neprestano otvorena za angažovanje svakoga, shodno mogućnostima. Tako ta kombinacija stalnih i povremenih angažmana daje trajno dobre rezultate.
Želeo bih da skrenem pažnju da su posle oružane agresije NATO-a nastupile druge organizacije u službi krupnog kapitala. Ekonomske i kulturne ubice, kako kaže Džon Perkins, nastavile su ubijanje Srbije po svim osnovama. Mislim da bismo morali da shodno tome izvršimo preusmeravanje delovanja. Srbiji se sve ozbiljnije otimaju razni činioci njene suverenosti. Na delu je desuverenizacija i denacionalizacija srpskog naroda . U toku je prava desrbizacija u kojoj učestvuje nemali broj srpskih intelektualaca i političara. Neki od njih iz iskrenog uverenja da je amerikanizacija jedini put izlaska iz duboke socijalno-političke krize.

Višestruka uloga NATO-a u ubijanju Srbije

NATO je odigrao dvostruku ulogu u agresiji na SR Jugoslaviju:
Razbijanje države i rušenje njene privredne i vojne strukture je jedna strana. Drugu predstavlja nametanje kapitalističkog sistema i integrisanje u zapadni sistem kapitalizma u kolonijalnom statusu. Takvom da su i neki vodeći srpki pronatovci digli glas protesta. Ali su zakasnili.
Shodno tome stvorene su institucije sistema koje direktno funkcionišu u skladu za interesima krupnog kapitala Zapada.
Specifikum Srbije je u ovom kontekstu što je razbijanje države i uvođenje kapitalitičkog sistema išlo paralelno sa uništavanjem privrede, vojske i cellokupne kadrovske strukture države i društva. Dovoljno je podsetiti na to da je glavni kriterijum kadrovanja predstavljala spremnost služenja američkim i nemačkim interesima. Cela kadrovska politika države je došla u ruke imperijalnih kadrovika. Prisetimo se ko su bili Đinđićevi ministri.
Zakon o lustraciji je trebalo da bude u toj funkciji. Donedavno je izražavano javno žaljenje što nije izvršena fizička likvidacija svih koji su se na neki način potvrđivali kao levičari i patriote.
Srbija je pretvorena u model temeljne realizacije tranzicije u vidu uništavanja privrede, razbijanja države i ubijanja naroda. Još uvek niko nije objasnio kako je došlo do tako brzog uništavanja socijalnih i političkih struktura. Kako je bilo moguće uništavanje radničke klase i socijalističkih samoupravnih institucija bez ozbiljnog otpora onih o čijoj se sudbini radi. Pojavili su se neki mladi ljudi koje je premijer Đinđić dovodio iz inostranstva da bi kao ministri, šefovi najvažniih institucija države i društva stvorili sistem korespodentan zapadu.
Mi smo retka zemlja u kojoj je privatizacija postala jedina alternativa u sferi svojinskih odnosa. Jedino u nas preko noći bivaju izbačeni na ulicu dojučerašnji privredni rukovodioci. Posle čega su radnici i ostali zaposleni morali na ulice. Da bi onda zavapili: „ Mi nismo hteli to“.
Nova vlast posle puča 2000-te ponašala se kao osvajačka vojska posle pobede. Opšta razbojnička pljačka. Setimo se kako je za tri marke premijer Đinđić prodao tri šećerane koje su, inače, vrlo uspešno radile, svom dojučerašnjem diretoru u DP. Isto tako je prodata najspratnija zgrada Srbije, vlasništvo CK SKS. Ostaće za pokolonja nasilno osvajanje Narodne banke.
Zatim likvidacija Beogradske banke i predavanje bankarskog sistema u ruke stranom faktoru. Požurilo se sa davanjem svetskim trgovačkim firmama da prave trgovačke lance na najprofitabilnijim prostorima srpskih gradova itd.
Sve je to rađeno shodno uputstvima zapadnih faktora. A da bi bilo lakše uspostavljanje kolonijalne podređenosti, sva vojno-politička rukovodstva srpskih država su pohapšena i odvedena u haški kazamat. Primenjeni su metodi iz vremena srednjeg, a dobrim delom iz vremena robovlasništva. Uostalom, SAD rade na uspostavljanju Rimske imperije.
Mi stari Forumci upućujemo molbu vladi koalicije SNS-SPS da se prekine prodavanje zemlje, voda i rudnika. Zaustavite prodaju simbola ponosa srpskog naroda- Elektroprivredu, Telekom, PKB i dr. Zaustavite iznajmljivanje na sto godina najboljih prostora naših gradova i budućih puteva. Ako to ne ne učinite, bićemo kao pojedinci i narod vraćeni u poziciju srednjevekovlja. Ne podležite pohvalama zapadnih partnera koji vas hvale kao reformatore. Setite se da je knjaz Miloš odbio zahtev svojih vojvoda da se u Srbiju vrati spahijski sistem.

GLOBALIZACIJA-TRANZICIJA-PROPAST SRBIJE

U proteklih četvrt veka u Srbiji je, pod drastičnim pritiskom Amerike i Nemačke, likvidiran socijalističko-samoupravni sistem. Kao alternativa državnom socijalizmu istoka i imperijalizmu zapada, neprestano smo bili pod pritiscima i raznim udarima. Na kraju su Ameri morali da upotrebe i uranijumsku municiju da bi likvidirali mogući Treći put, kao alternativu njihovom sistemu vladavine. U novijoj istoriji srpskog naroda, ta pobeda u konačnoj instanci dovodi do totalnog obezglavljivanja naroda srpskog, ali i stalih građana koji žive u Srbiji. Ovo je najprljavija pobeda jednog socijalno-političkog sistema u svetu. Ne samo u Evropi.
Ko je iole sklon zaključivanju na osnovu činjenica, mora se upitati kako su mogli da uzvikuju parole učesnici demonstracija - „hoćemo promene pa makar bilo gore“. A onda je došlo to najgore - građanski rat, opšta besposlica, beda, poniženja. Dojučerašnji samoupravljači postaju prosjaci u svojoj nekadašnjoj državi, koja je temeljila svoju moć na vladavini radnika i seljaka. Na pravu da ima posao, besplatno lečenje i školovanje, da mogu svake godine da koriste mesečni odmor. Da mogu da upravljaju svojom sudbinom, odlučuju o profitu svoje fabrike.

Promena je tekla izuzetno brzo zato što se svodila na pljačku državne i društvene imovine i likvidaciju institucija socijalističke države. Pre toga su proučavana priručnička uputstva iz Brisela kako se postaje kapitalista. Za kratko vreme sve je došlo u ruke kapitalističke klase u formiranju. Preko noći su pojedinci postali bogataši a mase nekadašnjih samoupravljača bednici. Nije bilo uputstava o tome kako da se živi bez posla, kako da se ostane čovek koji ima samopoštovanje.
Istini za volju moramo konstatovati da je uvođenje kapitalizma počelo tokom poslednje decenije dvadesetog veka-u vreme vladavine socijalista i radikala. Ali, svetski moćnici su se odlučili na upotrebu vojne sile kada su shvatili da pomenuti režim ide putem mirne transformacije socijalizma ka sistemu koji je blizak nordijskom tipu kapitalizma.
Tranzicija malih država i naroda u okvirima globalizacije američkog tipa kapitalizma, podrzumeva gašenje izvora samobitnosti naroda. Shodno tome, dugoročan je proces odnarođivanja i u konačnoj instanci asimilacije. U svim državama tranzicije su isti trendovi, s tim što se u Srbiji i srpskim zemljama van nje najdirektnije ugožava opstanak srpskog jezika. Ne treba mnogo pameti da bi se videlo kako se udar na srpski jezik vrši po svim osnovama - njegovi dijalekti su pretvoreni u posebne jezike, po gradovima i selima se uvode nesrpske reči-nazivi firmi, putnih pravaca itd. Pogledajmo koliko je tuđih reči u poglavljima o kojima se pregovara sa EU. Naši sunarodnici u Hrvatskoj se bore protiv gušenja upotrebe ćirilice, a ona je nestala sa javnih institucija i firmi u Srbiji itd.
Beogradski forum bi trebalo da potraži svoje mesto u ovoj etapi desrbizacije Srbije i srpskog naroda u celini. U ovom kontekstu bih podsetio na odsustvo države u odbrani srpskog jezika kao glavne komponente nacionalne samobitnosti. Na problem upotrebe jezika u javnoj komunikaciji i evropskim institucijama, ozbiljno upozoravaju sve manje države. Primer Bugara je poučan. Mislim da bi Beogradski forum mogao da iskoristi svoje međunarodne veze i kapacitete, kako bi se podržale organizacije, udruženja i institucije, koje se već uveliko bore. Ne zaboravimo da Srbija ima veliku dijasporu koja decenijama alarmira na uzbunu. Jer nove generacije Srba u inostranstvu se masovno asimilišu i zaboravljaju na svoje poreklo. Dosadašnja saradnja među nama je dragocena.
Srbija je nastavila i dalje produbila politiku ravnopravnosti i očuvanja nacionalnih manjina. Pored toga što Srbija kao država ravnopravnih građana garantuje ista prava svima, manjinske zajednice imaju i značajne dodatne institucije koje se brinu posebno o pravu svake manjine.
Nažalost, Srbija kao država nije pokazivala odgovarajuću brigu o Srbima u susednim državama. Sećam se kako je SFRJ reagovala na najmanju povredu prava Slovenaca i Hrvata u Austriji i Italiji. Dovoljno je bilo da vetar obori putokaz, pa da reaguje MIP Jugoslavije.
Radeći u diplomatiji uočio sam da naša država nema nikakvu evidenciju o pripadnicima srpskog naroda u Bugarskoj, Albaniji, a manjkava je i za druge države okruženja. Zato smatram da bi Beogradski forum, u okviru svoje uloge, trebalo da razmisli o svom angažmanu u toj sferi.
S obzirom na etabliran kapitalistički sistem i shodno tome socijalno-politički sistem društevenih i državnih odnosa, Beogradski forum za svet ravnopravnih mora da se opredeljuje za teme i odgovarajuće metode njihove realizacije. U tome mogu da se iskoriste iskustva različitih naučnih i političkih organizacija. Država ima fondove koje svake godine puni iz budžeta odakle na bazi podnetih projekata se donose odluke.
Mi bismo morali da se kadrovski i organizaciono osposobimo za to. Ali, o tom tek sledi razgovor.
Naša dosadašnja saradnja sa nekim konkretnim naučnoo-kulturnim institucijama pokazuje da smo stigli do tačke kada moramo da napravimo kvalitativan skok u svom radu. To će otvoriti mogućnosti za trajnije uvođenje novih svežih snaga u rad foruma. Marija Božović, Nevena Taušan, Nenad Uzelac, Veljko Smiljanić i Đenadija iz Banja Luke su se već potvrdili kao budućnost Beogradskog foruma.

Profesor Radoš Smiljković