Из завршне речи Владимира И. Јакуњина на Међународној конференцији „Први светски рат – поруке човечанству“, 18. септембра 2014.

Ослањајући се на схватање поука Првог светског рата и сагледавајући претње нове ратне ескалације, учесници Конференције су током исцрпне дискусије размотрили питање о неопходном супротстављању тенденцијама које човечанство воде у нове катастрофе.

Од завршетка Првог светског рата прошло је деведесет шест година и шездесет девет од – Другог светског… Показало се да је човечанство заробљено илузијом о постојаности мира. Међутим, исто тако пре сто година јавност није веровала у могућност глобалног рата. Данас се ратна дејства већ одвијају и на европском континенту, а светски рат се више не чини немогућим.

Са методолошког аспекта разматрали смо ратове као критичну тачку преласка света од претходне парадигме развоја према наредној. Ратови и кризе које им претходе нису стихијска експлозија случајно насталих критичних напетости политичког, економског или међуцивилизацијског карактера. Битно је да се одреди ко је на крају био добитник, или бенефицијар крваве трагедије.

Учесници конференције дошли су до закључка да су и глобалне економске и политичке кризе и развијање ратова у знатној мери резултат свесне реализације пројеката светске владајуће елите.

Први светски рат означио је формирање нове политичке класе светске (глобалне) финансијске олигархије која је од XX века до данашњих дана обликовала своје идеолошке оријентације у облику теорије кризе пренасељености Земље, „постиндустријског друштва“, „универзалних демократских вредности“, „контролисаног хаоса“ „глобалне доминације“, „ексклузивности и изабраности“ и т. сл.

Све ово потврђује да су и сами узроци глобалних криза и ратова и њихови бенефицијари у XXI веку и даље исти: то је глобални финансијски олигархат који у суштини поседује највећи део ресурса Земље и глобалне економије, њему потчињене владајуће политичке елите и државни механизми управљања, светски финансијски систем и информативно – пропагандни ресурси држава.

Очигледне су историјске паралеле између савремене светске ситуације и ситуације од пре сто година.

Свет је захваћен економском и финансијском кризом чији се таласи међусобно смењују. Као што је то било и пре сто година, некоме се рат може учинити као излаз из насталог ћорсокака. Али, то ће бити излаз у интересу светског олигархата.

Као и пре сто година тако се и сада одвија борба за глобално светско лидерство. Међутим, сама тежња ка униполарном уређењу света, идеологија супериорности и полагање права на светску хегемонију воде ка рату.

Као и пре сто година тако се и сада активира борба за тржишта и зоне геоекономског утицаја, која подстиче на нове ратове за поновну поделу света.

Као и пре сто година тако и сада свет улази у нову фазу трке у наоружању. Усавршава се оружје за масовно уништење, повећавају се војни буџети, планета се прекрива мрежом војних база.

Као и пре сто година тако се и сада путем канала масовне културе и медија одвија пропаганда насиља и суровости и одбацују хуманистички идеали. Савремена културна продукција, чак и нови примери дечјих игара намећу представе о тривијалности убиства човека.

Као и пре сто година тако је и сада приметан нагли пораст ксенофобије и конструисање типа етничког и верског непријатеља. Исто као и пре једног века „вруће тачке“ конфликата идентитета прекриле су карту света. Сваки од њих може експлодирати у глобалну катастрофу.

Први светски рат изазвао је процес распадања великих цивилизацијских пространстава, који се и данас наставља. Оснива се све више и више држава и не види се крај тих дељења. При том се на нивоу водећих држава света у односу на једне новоформиране државе демонстрира подршка, а у односу на друге – оштро супротстављање. Таква политика двоструких стандарда само појачава светску ратну ескалацију. Уместо политике егоизма националних интереса потребно је формирање курса компромиса и узимања у обзир права и интереса свих народа, земаља и цивилизација.

Као и пре сто година тако и сада револуције провоцирају рат за ратом који се са своје стране укључују у револуције. Талас револуција новог обрасца потресао је савремени свет. Упутно је говорити о јединственим сценаријима и узајамној повезаности ратова и револуција.

Као и пре сто година тако се и сада користе методе дезинформација и политичких провокација које у очима јавности оправдавају примену војне силе. „Операције под лажном заставом“ у прошлости су више пута стварале поводе за отпочињање ратова укључујући и светске. Данас је расветљавање ратова максимална концентрација лажи и примене метода манипулације масовном свешћу. Ратове на пољима битака прате информативни ратови.

Данас се ради о обједињавању напора свих прогресивних снага света у борби за уклањање класе финансијске олигархије из глобалне власти. Неопходан је равноправан дијалог цивилизација и преформатирање политичких процеса у свим државама света на стварно равноправним демократским принципима, на сувереним принципима, а не на измишљеним цивилизацијским људским вредностима.

Човечанство мора да нађе у себи мудрост и снагу да изађе из слепе зависности од светских бенефицијара.

Конференција констатује да огромна прогресивна достигнућа човечанства остварена током историје његовог развоја, таква као што је демократија, односно, полагање рачуна од стране власти пред грађанима и политика једнакости људи, независно од њихове расне или верске припадности, не могу бити средства манипулације.

Човечанство је дужно да одбрани духовно – моралне основе постојећих цивилизација штитећи дате од природе и Бога основе људског постојања, такве као што су хуманост, саосећање, доброта, узајамна помоћ, природна породица као заједница између мушкарца и жене, који с љубављу и бригом васпитавају децу.

Треба осудити политичку ангажованост историје, њену митологизацију, ревизију погледа на прошлост по задацима геополитичке борбе у садашњости. Нажалост, тенденције те врсте, укључујући и оне у односу на Први светски рат, постоје и појачавају неповерење између народа и неопходно је да им се читаво друштво одупре.

Учесници Конференције одају дужно признање свим жртвама ратова у историји човечанства, као и жртвама Првог светског рата.
Са посебним жаљењем констатујемо да се те жртве и даље увећавају у савременим ратним конфликтима.

Разоткривање неприродног својства рата не треба да засени подвиге које су показали војници, официри, генерали и цивилно становништво у одбрани своје Отаџбине. Сваки учесник рата имао је своју Отаџбину коју је бранио и свака земља треба да ода признање палима.

Место одржавања конференције – земља Србија, коју су задесила изузетно тешка страдања у рату од пре сто година, позива потомке на историјско памћење – то не сме да се понови!

Превела: Ксенија Трајковић