Београд, „Политика“, 2. децембар 2013.

У дипломатији постоји правило да амбасадори не треба јавно да се изјашњавају о политици земље пријема, али ако земља пријема то допусти, корак по корак, и кад то пређе неку меру, онда се може свашта очекивати, каже Живадин Јовановић.

Као еклатантан пример неумесног дипломатског понашања остала је упамћена изјава некадашњег немачког амбасадора Андреаса Цобела, који је 2007. године рекао да би „инсистирање на Косову као делу Србије дестабилизовало Србију, и онда би могло да буде отворено питање Војводине, која је нова у Србији”. Као недипломатска и исхитрена могла би се оценити и најава америчког амбасадора Камерона Мантера, који је у јуну 2008. године, у јеку преговора између политичких странака о формирању нове владе, изјавио да „очекује да ће Србија добити проевропску владу”. Његове речи показале су се „пророчким”, јер је влада формирана у јулу заиста била проевропска, али је убрзо постала јавна тајна да су на њено формирање и те како великог утицаја имале западне земље.

Како за „Политику” објашњава Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних и некадашњи министар спољних послова Србије, то шта је дипломатски, а шта не, зависи од много чега. Најпре од тога чије дипломате дају изјаве, да ли је реч о дипломатама великих сила или мањих држава, од теме која се јавно коментарише и, нарочито, зависи од земље пријема, какав је њен однос, каква је њена пракса, шта се искристалисало као уобичајено и допуштено понашање страних дипломатских представника.

„У дипломатији постоји правило да амбасадори не треба јавно да се изјашњавају о политици земље пријема, али ако земља пријема то допусти, корак по корак, и кад то пређе неку меру, онда се може свашта очекивати. Код нас је изузетно растегљив појам шта је допуштено, а шта није, шта је добар укус, шта је дипломатија, а шта су притисци”, оцењује Јовановић и додаје да земља чија влада позива да у њеном раду учествују амбасадори страних држава, као што је било својевремено, када је амерички амбасадор присуствовао седници Владе Србије, не може да рачуна да ће се стриктно поштовати неки принцип, неки дипломатски узуси.

Србија је, како каже, ћутке прелазила преко претећих изјава неких амбасадора, па и преко тога што је амерички амбасадор на Правном факултету рекао да уџбеници не смеју да садрже изразе као што су агресија НАТО-а или албански тероризам. Таква земља, категоричан је Јовановић, не може рачунати на високо дипломатско понашање. Напротив, она тиме призива да се амбасадори понашају као према земљи која није суверена.

Прашина која се дигла око изјаве руског амбасадора за Живадина Јовановића представља замену теза.

„Не треба дозволити да се прашина дигне око овакве или онакве изјаве руског амбасадора, јер се тиме диже димна завеса иза које у Београду настављају да вршљају амбасадори западних земаља. Говорити о томе који је термин употребио Чепурин, а не говорити о Квинти, која је организовала групу пријатеља Санџака значи забијање главе у песак. Не дроби Србију Русија него НАТО, није она признала Косово, не стоји она иза Тачија на преговорима у Бриселу. Србији ништа добро неће донети примењивање двоструких аршина према страним амбасадорима”, оцењује Јовановић.

Напомена: Аутор текста у „Политици“ је новинар Јелена Церовина. Редакција веб странице Београдског форума за свет равноправних преноси само оне делове чланка који се ослањају на изјаву Живадина Јовановића.