Аутор: Willy Wimmer, Контакт Магазин, Берлин, 13. новембра 2013

Сапутање у престоници:
Да ли је прошло време које је почело ратом против СР Југославије?

На поцетку је било то сто је било: прислускиван је један телефон у Берлину. Из Уреда канцелара још током августа саопштено је да нико нема намеру да сакрива податке од немацког народа и да се – заиста – ниста није десило, сто је изазвало тако велику галаму. Због тог једног мобилног телефона би требало стеци утисак да је оскрнављен хиљадугодисњи тотем. Зар је то могло да се деси медју пријатељима и поред безбедносних мера унутар НАТО, сто је само по себи недопустиво?

Узбудјење се мозе ознацити као наивно, јер ниједан период заседања немацког Бундестага не поциње без да се на столу не надје стриктно писмено упозорење администрације немацког Бундестага да се на седнице одбора не смеју носити мобилни телефони, јер се они прислускују и то константно. За столом увек седи неко, као сто нам је познато са задњих коалиционих преговора измедју ЦДУ/ЦСУ и ФДП, који америцком амбасадору доставља свезе куцане текстове.

Притом се води неуобицајено тесна комуникација измедју Васингтона и Берлина због специјалног амбасадора америцког председника. Право је цудо да ипак постоје рупе у сазнавању. Када не би било господина Сноwден-а, онда би се дотицни мобилни и даље обрадјивао. То има смисла, јер влада у Берлину не сауцествује у трансатлантском нападу на ЕВРО, нити у фискалној политици усмереној у корист америцких интереса. За резултате прислускивања заинтереесована су вероватно и америцка предузеца ција су сјајна договарања преко зице требало да од Грцке направе мину на унутрасњем трзисту ЕУ.

Сада треба направити један Споразум о нешпијунирању (Но Спy Агреемент). У Васингтону преговарају управо они, који због доказане неспособности или сауцесниства ниста нису предузели да застите немацки народ. Да ли они уопсте знају о цему преговарају и да ли би мозда било паметније пустити да гопсодин Сноwден преговара за нас? Он бар зна о цему се ради. Све донде док стране трупе – које имају уговор о стационирању и додатни споразум који дискриминисе Немацку у оквиру НАТО-статута – бораве код нас и док ова два уговора не буду укинута, ниста се неце променити.

Ипак убрзо це се наметнути једно питање галактицке димензије. Ста це урадити дама приликом следецег састанка сефова дрзава када је господар загрли? Он има сарма. Да ли це дама помислити на то да се овде ради о достојанству немацког народа, а пре свега о његовим неотудјивим правима застиценим уставом? Цак и колонијална Индија имала је своје домаће право („хоме руле“). Ста имамо ми?

За нас би било добро да не меримо све кроз коалиционе преговоре или прислусно оргијање Американаца . Ако израелски армијски радио јавља, да је измедју САД и Израела у неку руку „пукла тиква“, онда је у питању несто сасвим велико. Ради се о преговорима о атомском наорузању са Ираном, који, независно од свих отворених питања, има повољнији правни статус у погледу светског мира и нуклеарног орузја од потпуно запостављеног Израела.

Сада због тог новог америцког прилаза отвара се могуцност за споразумно ресење свих отоврених питања са Ираном. Уколико до тога додје, онда би једна знацајна земља у политцки трусној зони првог степена изгубила статус парије и била укљуцена у миротворацку политику. Да ли је то оно од чега се Израел боји и да ли се због тога поставља изван медјународног правног поретка својим бескрајним јавним изјавама? Несто се порменило у америцкој спољној политици. Засто је досло до тога, то је друго питање. Поново се приклања медјународном праву и постизе успехе као сто то показује пример Сирије и тамосње хемијско орузје. Сада преговори са Ираном у којима Фанцуска покусава све да се заборави Виллепин и његов велицанствени наступ пред Саветом безбедности. За све нас би било опасно уколико би за Француску ратови постали средство за повецање њеног бруто друственог производа.

Али бацимо поглед на САД. Да ли је просло време које је Хенрy Киссингер предвиђао у великим немацким недељницима у коме се, из америцког угла гледано, ради о томе да се глобални медјународни правни поредак прилагоди праву јацег у коме би доминирале САД? Да ли је просло време које је поцело са ратом против Савезне Републике Југославије, а који се водио противно медјународном праву? Да ли има дрзава осим САД које су профитирале из тог периода права јацега.и због тога окренуле ледја медјународном праву?

Оно сто је објавио израелски армијски радио требало је да увери Васингтон.да заиста теске ствари, које се тицу Блиског истока, могу да се уклопе у америцки интерес само када било који америцки председник буде у другом изборном турнусу. Док један уз звуке фанфара пролази ареном и бива поздрављен, око другог, поредјења ради,влада тисина. Морамо да задрзимо дах, јер никада раније није у Васингтону тако јасно урадјено да „Бартел ден Мост“ доноси (да се све догадја у тајности). Тако се намеце питање моци. Димензија, о којој се конацно ради, постаје јасна са насим размисљањима и сецањима на председника Рабина.

(Превод са немачког: Мирољуб Милановић)