Комнен Бећировић

Oвих дана је, у мрклој медијској ноћи која траје већ двадесет мјесеци у француским и другим западним медијима у односу на догађаје у Сирији, упаљена једна зубља истине. Руски Институт за Демократију и Сарадњу (Institut de la Démocratie et de la Coopération) у Паризу, који је основала и којим предсједава угледна историчарка Наталија Нарочницка блиска Кремљу, а који води наш велики пријатељ професор, писац, аутор књиге «Travesty» o хашкoj инквизицији, Џон Лауфланд (John Laughland), организовао је, 11 децембра, скуп о збивањима у Сирији. На њему су, између осталих личности, свједочиле двије изузетно храбре жене, средовјечна монахиња Ањес-Мариам од Крста (Agnès-Mariam de la Croix), игуманија манастира Светог великомученика Јакова Персијанца (Mar Yakub) сјеверно од Дамаска, који је, величанствено га обновивши, подигла из вишевјековних рушевина, и млада Анастасија Попова, новинарка руске телевизије Russia 24, која је са својом екипом провела неколико мјесеци на ратишту у Сирији. Како пратим руску телевизију преко сателита са које ме сваки пут ограши ћирилица, за разлику од наше црногорске са које непрестано мори латиница, имао сам прилику да негдје јесенас видим витешку Анастасију како са тенка сиријске војске, наједном окрвављеног лица од стркотине метка од стране такозваних побуњеника, извјештава публику свога канала. А ево је сада видјех и чух уживо, и поздравих. Ожиљак, иако прекривен шминком, назирао се при корјену носа поред самог лијевог ока.

Двије јунакиње истине о збивањима у Сирији, мати Ањес- Мариам и Анастасија Попова, показале су, ријечју и сликом, најстрашније призоре варварства које сакривају западни медији, кад их не трубе као подвиге или кад их не приписују сиријској војсци, јер су починиоци тих страхота управо миљеници Запада, његови бојовници за људска права и демократију. То су углавном хорде брадатих фанатика, вахабиста, салафиста, такфириста и других најамника, међу којима и робијаша из саудијских тамница, које харају земљом Сиријом што је била примјер мултиетничког и мултиконфесионалног суживота и склада. Земљом на чијем су и околном простору, како је истакла мати Ањес-Мариам, настале три велике монотеистичке религије, јеврејска, хришћанска и исламска, а који је на путу да сасвим и заувијек нестане. И што је најневјероватније, западњаци се у свом демократском походу на Сирију, ослањају, као на главне савезнике у региону, на двије најретроградније земље на свијету што се тиче људских слобода, на Саудијску Арабију и Катар које регрутују џихадисте свуда по муслиманском свијету па чак и по Европи, снадбијевајући их оружјем и новцем, што са своје стране такође чини Турска, увелико учествујући у сиријској оргији зла.

Могли смо, између осталог, чути и видјети како бојовници људских права и демократије подвргавају своје жртве, хришћане, али и муслимане шиите и алауите или једноставно цивиле које сматрају прорежимски настројеним, најстрашнијим мучењима, ударајући их и мрцварећи чиме стигну, прије него у њих саспу кишу куршума те од људских бића не остану до безобличне масе у локвама крви! Друге једноставно кољу, одсјецајући им главе и друге дјелове тијела шегама моторкама! Треће, поготову државне чиновнике, бацају живе са висине вишеспратница те се несрећници разбијају о тротоаре по којима се, као и по зидовима, виде трагови крви! Осим на хришћане, посебно су острвљени на алауите, јер је од њих предсједник Башар ел-Асад. Велелепна здања, међу којима хришћанске, као и шиитске и алауитске богомоље, сурвавају се у гомиле рушевина, док зјапе големи кратери од силног употребљеног експлозива! У ствари, сиријски градови са својим разореним здањима, међу којима значајни историјски споменици, као чувена тврђава у Алепу из доба Александра Македонског под заштитом Унеска, дјелују сабласно аветињски, као послије неке велике катаклизме. Има ужаса који се не могу ни приказати, као примјер који је изнијела Атанасија Попова, труднице коју муж вози хитно на порођај у болницу, али кога банда зауставља, тражи му документа којих нема, убија га на лицу мјеста, жену масакрирају, ваде јој дијете из утробе и њиме шутирају као лоптом. Нешто се слично радило са српским главама у вријеме рата у Босни, а богме и на Косову.

И сва та невиђена звјерства врше уз повике Алах акбар! Што многи муслимани, како се може видјети из написа или изјава на глобалној мрежи, осуђују и сматрају најгорим скрнављењм. Неки пут ови борци Натоа за демократију се ушанче у болницама па одатле пуцају на војску, што се својевремено радило у Сарајеву, како би војска, одговоривши, била оптужена да бомбардује болнице. Чак неке од њих дигну у ваздух са болесницима и читавим особљем како би то приписали регуларној војсци, што западни медији у хору прихватају, а хуманисти се попут злогласног Бернара-Анри Левија, ветерана ратова у Босни и Чеченији, Косову и Либији, разгаламе и нададну дреку: шта чека међународна заједница, шта чека Европска унија, шта чека Нато да поведе хуманитарни рат и спасе Сиријце од Асада и његовог диктаторског режима ?! Већ по опробаном рецепту спашавања Срба од страховладе Милошевићеве и косовских Албанаца од геноцида, Ирачана од Садамове и Либијаца од Кадафијеве страховладе. А шта све не чине да спасу Русију од Путина, на примјер уздижући на ниво светица великомученица двије-три мале обнажене распуснице рокерке из феминистичке групе Pussy Riot, (Побуна мачака), јер су ухапшене и нешто мало осуђене зато што су, у вријеме посљедњих предсједничких избора, полуобнажене у катедрали Христа Спаса у Москви мајмунисале молитву Богородици да прогони Путина! Могли би их још учинити нобеловкама,

Но, кад политичко-медијској касти понестане уобразиље, онда се лансира басна како Асад хоће да помори сиријски народ хемијским оружјем, као што је наводно Садам угрожавао свијет својим оружјем за масовно уништавање, па га у томе треба на исти начин спријечити, мимоилазећи руски и кинески вето у Савјету безбједности. Зар, забога, не постоји фамозна Responsability to protect, «одговорност заштите «  коју су измислили и којој су управо прибјегли као изговору за рат против Либије, јер Кадафи хтио да авијацијом уништи сопствени народ? Tако су је заштитили да су за осам мјесеци Нато бомбардовања побили сто шесдесет хиљада људи, порањавали и оставили без њихових домова небројено више, увели шаријатски режим, умјесто толико обећаваног демократског, приграбили стотине милијарди долара либијског новца уложеног у западне банке, докопали се нафтних поља, поринули становништво из благостања у биједу, укратко претворили прави рај у афричкој пустњи што је била Кадафијева Либија, у најцрњи пакао. Али пакао почиње да се окреће против њих као недавним уморством америчког амбасадора у Триполију, Криса Стивенса, од стране исламистичких фанатика којима на лицу руководио приликом сламања Либије.

На говоранцију једног бившег француског амбасадора у Европској унији да сиријску војску и побуњенике треба ставити на исту раван и да Русија треба да престане да наоружава сиријску армију, Анастасија Попова је, пошто се негодовање присутних стишало, одговорила да је наоружање сиријске војске из совјетског времена. А да се могла увјерити, док се налазила на сиријско-турској граници, како је ова запосједнута од турске војске и како преко се преко ње врши снадбијевање џихадиста најсавременијим оружјем на коме се, кад падне у руке сиријске војске, може видјети одакле потиче: made in Turkey, made in Belgium, made in England… Додала је да гранате које повремено долазе са сиријске стране и падају на турску територију, у ствари испаљују исламистички бојовници Натоа, али се то представља и труби у медијима као агресија Сирије на Турску, како би Нато нашао изговор да згроми Сирију и тако од ње заштити јадну, ни криву ни дужну Турску.

Поставља се питање зашто западне вође истрајавају у злу што бијесни у Сирији, земљи којом су проповиједаали Свети Јован Златоусти и Свети Јован Дамаскин, између других великих фигура хришћанства и ислама? Одговор свакако лежи у томе што су то зло они сами поджегли и разбуктали, што су њему толико огрезли и толико далеко отишли, попаливши мостове из себе, да не могу да признају свој гријех и пораз те губитак образа пред свијетом, као да образа уопште имају. Бојати се да су они спремни да у томе иду до краја, макар по цијену истребљења посљедњег од двадесет милиона Сиријаца, па чак и по цијену свјетског рата, опасност на коју разумни и истинити људи којих има на Западу све више указују, али који могу доћи до изражаја једино на Интернету, пошто на званичним медијима влада најцрње једноумље. Тај рат би бесумње претстављао крај човјечанства, пошто за медиокритете који данас владају Западом, а који се умишљају великани, изгледа да нема зла пред којим су кадри да устукну о чему а стравично свједочи управо Сирија, ради остварења својих чудовишних подухвата. Дакле ни пред употребом нуклеарног оружја, ако не у овој, а оно у некој другој прилици, будући да их непрестано тресу демони против Русије, Кине, Ирана... у сулудом науму покоравања свијета односно успостављања проклетства над човјечанством званог нови свјетски поредак.

Међутим, невоља је у томе што њихове ратне авантуре свуда урађају злим плодовима, јер завађају и крвомуте народе, сију хаос, разарања и смрт, унесрећују многе милионе људских бића, загађују човјекову околину осиромашеним уранијумом узрочником рака, као што загађују људске душе лажју која је рак душе. На крају, поднијевши и сами велике жртве у људству и потрошивши астрономске суме - само у Ираку пет хиљда милијарди долара! - морају да, пред непосустајућим отпором, из тих унесрећених земаља бјеже главом без обзира, остављјући за собом пустош и пакао. Док се у сопственим земљама суочавају са економским потресима, незапосленошћу, сиромаштвом, биједом и бунама, увелико изазваним њиховим злочиначким походима на народе који им никад ништа нијесу скривили, као што је био случај са Србима, Авганистанцима, Ирачанима, Либијцима у протеклих тринаест година, а сада са Сиријцима, очекујући друге жртве.

Несхватљиво је да се у таквој ситуацији у којој читави народи доживљављју голготу, а милионима још преосталих хришћана Блиског и Средњег Истока, пријети геноцид или прогонство, ни највећи морални ауторитет Запада, римски папа уопште не оглашава, већ муком мучи, што бескрајно жалости и доводи до очајања те хришћане од којих је велика већина, као мелхити којима припада мати Ањес-Мариам, у окриљу Рима.

Због свега тога зубља истине упаљена прије неки дан у Паризу представља значајан догађај, иако тренутно релативно ограниченог домета, јер је политичко-медијска клика скуп бојкотовала, највише због наше двије свједокиње-јунакиње, игуманије Ањесе-Mариам која је већ у свом манастиру (Monastère Saint-Jacques-le-Mutilé), и Анастасије Попове, која је недавно у Руској Думи одликована Орденом за храброст, и која је вјероватно већ на бојном пољу у борби за истину, а против лажи која је зло и отац зла, како вели у Јеванђељу.

Преузето са:
https://www.in4s.net/index.php/akcenat/osvrt/31301-varvarstvo-pod-okriljem-zapada-u-siriji