Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних

Са уравнотеженом, самосталном и независном политиком Србија није само једина европска земља која не жели да уведе нелегитимне и нехумане санкције Русији, већ је пример и инспирација Европи. Неће протећи много времена пре него што се Европа отрезни и осети катастрофалне штете које је сама себи и другима, нанела слепо се сврставајући уз геополитику експанзије на Исток, забијања клина у европско-руске односе и глобалне доминације.  Ако то не схватају, или немају куражи да признају, неолибералне, назови леве, „семофор“ и њима сличне владе у Европи, извесно је да ће схватити народ који, ни крив ни дужан, плаћа високу цену политике милитаризације, обмана, санкција и војне конфронтације. Уместо да извуче поуке из историјске грешке коју је учинила учешћем у агресији НАТО на Србију (СРЈ) 1999, да се концеентрише на тражење мирног и одрживог политичког решења за проблем Украјине,  европска политичка елита, 23 године после, понавља грешку доливајући уље на ватру пожара који прети да захвати цели континент и планету.

Носиоцима притисака да Србија уведе санкције Русији потпуно је јасно да то неће утицати на Русију да се одрекне од својих интереса и циљева али желе да Србију понизе, одвоје од традиционалних пријатеља и савезника и принуде суверенитет и територијални интегритет преда онима који носе одговорност за илегалну, злочиначку агресију извршкену 1999. године, и за насилну сецесију покрајине Косово и Метохија 2008. Санкције Србије према Русији лишиле би Србију подршке не само Русије, већ и Кине, Индије, БРИКС-а и већине чланица ОУН које знају да нема повратка на време хегемонизма и доминације.   

Србија није била нити ће бити зона било чијих интереса. Лицемерно је и контрапродуктивно то што јој неко броји столице а стратешке партнере Србије проглашава за преносиоце „малигних утицаја“. И неупућени у историју знају како се Србија држала кроз историју и да конструкције, сатанизације и похлепе западних центара моћи, поготову оних са историјом илегалних агресија, тешко то могу променити.  

То што западни центри моћи појачавају  притиске, коликогод било тешко, за Србију није  новост. То је знак да Србија треба још снажније да брани своје и легитимне интересе целог српског народа, засноване на међународном праву. То значи да ће истрајати у одбрани решења за покрајину Косово и Метохију на основу и у оквирима резолуције СБ УН 1244, права на слободн и безбедан повратак свих протераних Срба и других неалбанаца, као и свих надлежности Републике Српске утврђених Дејтонско-париским споразумом и Уставом. У том смислу, вома је значјно што и у садашњим сложеним условима, даље јача одршка коју Србија добија од својих стратешких партнера Русије, Кине и Индије, што је показала и најновија седница СБ УН, као  и подршка већине чланица светске организације.