Ускоро се навршавају два месеца од када је Русија напала Америку, угрожавајући њене националне интересе и то на територији Украјине, суверене и независне, по површини највеће државе на европском континенту.
Мање обавештени ће поставити логично питање: А шта то уствари тражи Америка са крајњег запада на крајњем истоку европског континента, и који су то њени витални интереси угрожени?
Исто питање могло би се упутити и у случају, војном силом, отимања у покушају, територије јужне српске покрајине, плодне котлине Метохије, најбогатије области текућом водом у југоисточној Европи, са око четириипо хиљаде квадратних километара и висораван Косово, најбогатија рудоносна област на европском континенту, са преко шестипо хиљада квадратних километара.

У првом случају десило се, поред осталог, да је један од синова актуелног председника Америке, протеклих десетак година, имао важна посла баш у Украјини. Свако ко није имао прилику да дође у контакт са књигом познатог америчког држављанина А.Н.Чомског „Шта то (у ствари) хоће Америка“, неће моћи да схвати поступке америчке администрације. Чомски пише: „За време другог светског рата, радне групе Стејт Департмента за међународне односе, радиле су на креирању послератног света, у виду тзв. „Велике области“, која би била потчињена потребама америчке привреде. Велика област би обухватила Западну хемисферу, Западну Европу, Далеки исток, земље бивше Британске Империје највеће изворе енергије на Блиском истоку (које прелазе у америчке руке након истеривања наших ривала Француза и Британаца), остале неразвијене земље, а, по могућности и цео свет... Индустријске земље требало је да следе две 'велике радионице', Немачку и Јапан, које су доказале своје умеће за време рата, а њих две би наставиле с радом под америчком присмотром.“

Како тада, тако и до сада, скоро једно столеће америчке доминације, с разликом да је у протеклих више од три деценије апсолутни хегемон. А, све је почело 1989 године, када је постигнут договор о истовременом односно паралелном гашењу оба војна савеза, НАТО-а и Варшавског пакта, између Михаила Горбачова, генералног секретара СССР-а с једне стране и Роналда Регана, председника Америке и Маргарет Тачер премијера Велике Британије с друге стране. Уследила је пословична превара од стране западних „партнера“ нашта је Његош још пре два века указао „Латини (католици - западњаци) су старе варалице“. Затим је срушен Берлински зид, од две Немачке постаје једна, као потомка нацистичке творевине, која је изазвала и водила најкрвавији рат икада виђен уз апсолутно највећу погибију становника планете Земље. Ти исти потомци срушили су СФР Југославију, претечу уједињених европских народа и изазвали и помагали крваве грађанске ратове, које и дан данас подстичу.

Генезу Америке и њену доминацију у свету, најуспешније приказује поменути потомак усељеника, познати лингвиста, књижевник и филозоф Аврам Ноам Чомски. Историја сведочи да је Америка у својој сржи геноцидна творевина. То потврђује и следећи цитат из књиге такође америчког држављанина, потомка усељеника са старог континента „Огњишта мудрости“, Вил Дурант (1885-1981): „Тек је триста година откако су овамо дошли први усељеници, а само стопедесет година откако је створена наша држава... Неки од наших досељеника били су аристократи, а неки су били злочинци... Не може се рећи да ли су лопови или барони, који су дошли к нама, оставили племенитији род и допринели нашем развоју.“
Дакле, то је доба када је Америка углавном била циљ свих оних, који су одбачени у својим земљама (злочинци, убице, лопови, проститутке), па су чак и депортовани у Британске колоније, пре свих у Америку, Аустралију и Нови Зеланд (пример масовне депортације отпадника тадашњег друштва из Енглеске у 14. веку)

С друге стране, такође је историјска чињеница, да су сви ти континенти били насељени. У Северној и Јужној Америци живели су староседеоци, аутохтони народи, као што су: Олмеци, Толтеци, Маје, Астеци, Инке и други, који су у то доба успели подићи високоразвијене цивилизације а које су погрешно  назвали једним именом 'Индијанци', јер су усељеници мислили да се ради о обали Индије,  а не о новооткривеном континенту Америке. Америка је сва три атрибута односно обележја неопходна за формирање државе приграбила силом, земљу односно територију је очистила тако што су уништили преко четрдесет милиона староседелаца, тзв 'Индијанаца', језик су „позајмили“ од Енглеза односно Британије као свог дојучерашњег колонизатора, а народ су чинили усељеници, дошли претежно са европског простора, а из Африке као робови, а касније и са свих континената.
Америком, од када постоји, владају најјачи и најбогатији. То је диктатура силе и капитала – новца. Народ је ту само да гласа на такозваним демократским изборима, а даље се ништа не пита. Своји модел демократије шири уз помоћ капитала, посредством финансијских институција, као што су ММФ и Светска банка, а ако то не успе, на сцену ступа НАТО, на који се начин наставља бесомучна пљачка слабијих народа и држава.

На свету постоје, иако су ређи, храбри и хумани људи. Тако је пре пар година шеф турске државе, дигао глас против америчких злочина, о чему је „Политика“ писала под насловом „Ердоган тражи осуду геноцида над Индијанцима“ у броју од 17-ог априла 2019 године.

Толико о генези Американаца, њиховој држави и демократији.

Насупрот Америке, Русија од самог гашења Варшавског пакта, нуди сарадњу на партнерским основама, чак и улазак у НАТО, али одбацује вазални положај. Русија и Кина не прихватају глобализам и хегемонију. Русија инсистира и гради праведан мултиполаран свет. Кина се залаже за заједничке судбине човечанства.
Шта се збивало на нашем простору у СРЈ и Србији, након рушења Берлинског зида, писао сам у колумни, коју је „Политика“  објавила 5-ог априла 2021 године под насловом „Двадесет година капитализма“.

Српски народ има своју државу и српски језик и то пре више од једног миленијума (1172 године), географски и цивилизацијски лоцирана је и припада средишњем делу југоисточне Европе, тачније у централном делу Балканског полуострва. Ни источно ни западно. Они који нас својатају, због својих сопствених интереса, проглашавају нас припадницима „западног Балкана“. Ти исти са западне стране настоје да нас осакате. Покушавају да нам ископају једно око и то десно „западно“, настоје да нам ампутирају једну ногу и то, замислите, поново десну која је раскорачена према западу. Упињу се свим снагама да нам поломе и једну руку и то десну која се шири према западу.
Ипак Свети Сава је на крају крајева само Свети Сава. Он је рекао: „Србија је исток за запад, а запад за исток“. Мало народа и мало земаља може да се подичи својом доследношћу: За слободу све а слободу низашта. Питају зашто ретко ко одлази на исток а листом одлазе на запад. Са почетка овог текста видели смо да је међу усељеницима на амерички континент био тек по који барон.

Ових дана плебисцитом смо добили новог – старог „вожда“, и очекујемо да у новом мандату ревитализује „оставштину“ председника СР Југославије Слободана Милошевића.
Уопште нема сумње. Јер када је на рушевинама које су му у наслеђе оставили ДОС-овци, после „обојене петооктобарске револуције“, успео да обезбеди неопходно јединство у владајућој коалицији коју чине политичке партије, странке, покрети, разна удружења са дијаметрално супротним идеологијама, сакупљени „с коца и с конопца“, без сумње ће, као председник свих грађана успети да сложи и „рогове у врећи“,  који су резултат најновијих парламентарних избора.

Без слоге и јединства Срба, ма где они били, и свих грађана Србије, тешко да се може реализовати „Заједно можемо све“.

Новак Бјелић,
генерални директор Трепче и народни посланик током последње деценија 20. века