Ускоро ће савезна канцеларка, која нажалост, још увек заузима своју положај, пред немачком Бундестагом да поднесе извештај своје владе. 25. августа госпођа Меркел ће се у Бундестагу обратити онима који су аминовали сваки корак савезне владе који је у Афганистану довео до великог пораза моралне, војне и свеукупне државне димензије немачке политике од када постоји Савезна Република Немачка. Савезна канцеларка је  25. 8.2021. поднела извештај владе о Афганистану и дешабањима  у Кабулу, прим. прев.) (Немачки кацелари, од Конрада Аденауера, Хелмута Шмита до Хелмута Кола, Савезној Републици су изградили такав њен положај како би добила шансу да омогући државно јединство немачког народа и да постане поштована чланица светске заједнице.

Сада савезна канцеларка госпођа Ангела Меркел покушава да свој политички неуспех  претвори у неуспех Немачке и свих нас. То је почело тиме што се у  демократско биће државе  за сваки понос усађивала  идеја да се уместо продужетка основног и већ доказаног поретка испроба „тржишно орјентисана демократија“ .   Уздуж и попреко земље представници владе и савезна канцеларка лично су говорили о томе да „нам се 1915. више не сме поновити“. Исто мишљење заступао је и председник владе Баварске Зедер. Тада је савезна канцеларка отворила границе  и више од два милион људи је ушло у нашу земљу. Људи чије су предуслове за живот, пре свега у Сирији, претходно уништили наши савезници.  
Корона ја и наш народ ставила пред највеће искушење откако људи памте времена мира. Са осионом немарношћу немачка савезна канцеларка је на почетку ове последње декаде склонила у фиоку сва упозорења и мере против ове врсте изазова (Још 1912., када сз на међународној И националној равни рађени извештаји о пандемији, Бундестагу је достављен опширан Извештај немачке Службе за реаговање у случају катастрофа. У њему се, осим поплава и других видова катастрофа, анализирају аспекти  пандемије вируса, у Извештају означеног као врста Короне која ће наступити 2020 и предлажу се мере које треба да предузме држава. Извештај је немаром убачен у фиоку и никада нису вршене припреме за пандемију. Прим. прев.)  Корона нас је, потпуно неприпремљене, силовито погодила.

Ми смо двадесет година  на различите начине саучествовали у вођењу америчког рата у Афганистану, почев од масовног злочина у Шебергану, преко коришћења трговине хероином и улагања зараде од ње у градјевински бум у Кабулу  и другим  местима, па  све до људске политичке катастрофе на аерудрому у Кабулу. Након рата су се совјетске војне снаге после многих пораза, са заставама које су се вијориле на њиховим тенковима, повукле у своју домовину преко моста у Термезу. Господја Ворд са ЦЦН-а ие 20. августа 2021. известила да преко дванаест часова ниједан авион ниие полетео са аеродрома у Кабулу како би у њему путници одлетели у сигурну зону, иако се десет хиљада људи на аеродрому надало да ће бити спасено.  
Морамо се упитати чему уопште „извештај о поразу“ пред Бундестагом? Да се немачком Бундестагу и немачком народу без увијања саопшти истина? То је управо оно последња на шта би Немци требало да помисле: да  ће добито одговор на једино право питање.  Оно питање које је некадашња британска премијерка, господја Тереза Меј, пре неколико дана поставила у Доњем дому. Дрхтећим гласом Тереза Меј се обратила свом наследнику Борису Џонсону питањем да ли НАТО значи „да Американци одлучују шта треба чинити, а да их друге НАТО чланице беспоговорно следе?“ Немачки представници у Савету НАТО ово означавају као свакодневну реалност НАТО. Немачка је пре  експозитура у америчком концерну НАТО- Питање господје Меј погађа срж проблема.  Оно што ми чинимо из дана у дан јесте да у оквирима циљева глобалне политике које одређују САД дајемо свој национални допринос, без могућности да утичемо на циљеве  политике Сједињених Држава.

Амерички председник Џо Бајден је ово јасно рекао у свом првом говору поводом страшних слика из Кабула.  Није реч у успостављању мира у Афганистану или   у свим оним државама или регионима које су САД гурнуле у безнађе. Реч је о отвореној „коначној борби“ против Русије у Кине у коју треба да се упрегну наши   потенцијали који су им потребни. При томе смеју да се користе она средства која су се, преко америчких владиних служби у Немачкој и другде, користила приликом америчке подршке пораженог Адолфа Хитлера. (У питању је Хитлеров поаз 1922 - 23. Амерички војни аташе  из Берлина посетио је Хитлера у Минхену, подршсвши га после и финансијски,  представљајући га  утицајним личностима  и отварајући му канале финансијске помоћи у утицајним круговима у СД. Тиме су га чланови америчких институција сачували од безначајности тако д је могао на миру да развије својантисовјетски и антисемитску линију. Руски историчар Стариков је поставио питање ко је Хитлера гурнуо противнСтаљина. Прим. прев.)  Под председником Трампом свет је доживео предах захваљујући његовом геслу „У моје време ниједан нови  амерички рат!“ Председник Бајден поново бира циљеве. Он има најбоља искуства како се може водити „рат против терора“ када се сами терористи наведу на прави траг. Познате су озлоглашене речи некадашње америчке зааменице министра спољних послова, господје Робин Рафаел, која је о талибанима говорила као о  „нашим момцима“ и о „ Афганистанцима  које можемо да унајмимо али не и да купимо“.

Приликом посете немачке савезне канцеларке Москви  20. августа 2021. могло је дословно да се у ваздуху додирне  о чему се ту доиста ради. Руски председник Путин је сваког дана у години имао прилику да  чује како  САД се спремају да нападну Русију и да само чекају да се појави најбољи повод. Како је он могао да доживи савезну канцеларку  у контексту јасне приче о зависностима у НАТО, ЕУ   под америчком контролом  коју је господја Тереза Меј константовала у Лондону? Хелмут Кол је самостално направио „план у десет тачака“ који је водио ка  поновном уједињењу Немачке и  без информисања других док га није  објавио. (Реч је о Коловом плану у десет тачака  иу новембра 1989 који је у договору са Горбачовим из  јула 1989 постао основа поновног уједињења Немачке. Пре објављивање план  није договорен  ни са Вашингтоном, ни Лондоном нити Паризом. Прим.прев.)
У Афганистану, иако савезница САД,  Немачка није била чак ни упозорена на бегсво америчких трупа пре пада Кабула. У НАТО нема никаквог  савезништва, у питању је амерички „проктеторат“ у Европи.  
Права питања која се тичу Немачке, Европе и партнерског однос према САД   у  извештају  владе неће се јасно ни поставити као што је уобичајено за Берлин. Од НАТО сусрета на врху 1990. Немачка је, ослањајући се на обећање о трансформацији НАТО, исувише дуго  долазила главе другим државама. Кабул је „знак на зиду“(Ауторова асоцијација на баладу Хајнриха  Хајнеа „Белсацар“ Прим. прев).  И онда када сарађујемо са другима ми у Немачкој морамо сами да одлучујемо о својој судбини.

Превод Бранкица Јовановић