Ми јасно препознајемо све оно што данас утиче на дешавања  у Авганистану

Познато нам је још од 2013. и 2014. године  када је влада канцеларке, госпође др. Меркел, у тој мери скресала финансијску помоћ људима у избегличким логорима Блиског Истока да би они, да нису потражили спас у избеглиштву, дословно умирали од глади. И то у избеглиштву у оне државе које су стале уз неке друге у чијем интересу је потпаљен грађански рат у Сирији.  
А, исто се догађа још увек и приморава људе из тих подручја на бегство. И хоћемо ли да кажемо како о свему овоме ништа нису знале немачке службе безбедности, које не пропуштају ниједну прилику да, по налогу оних који владају, поделе намачко друштво? Зар нису ништа знале све до оног тренутка када је читавим групама људи успело да продуже  пут од Будимпеште у Немачку и друге државе?

Немачка телевизија АРД је 30. августа 2021. у једном веома добром документованом филму о фаталном периоду владавне госпође др. Меркел дала реч онима који септембра 2015. сасвим отворено нису испуњавали своје уставне обавезе приликом јуриша на немачке границе. Онима који нису заштитили немачке границе! Наравно, грађани постају тога свесни, а “врло“ свесни када прозру  сличне догађаје
Каолација Меркелове у немачком у савезном парламенту има паничан страх да дешавања из септембра 2015., у комбинацији са садашњим, не постану  26. септембра 2021. тема изборног процеса.  Јер, овај низ догађаја разоткрива сву накривљеност  немачке правне државе и њен предстојећи слом. Ратови које је водила Немачка и фијаско заштите државних граница 2015. имали су за последицу да још увек актуелна свезна влада све тврдокорније покушава  да свој неуспех прогура против немачког народа.  
Ова подела није случајна. Она је нужно последица  политике „коалиције вољних“  у немачком Бундестагу.

Механизми у Авганистану одговарају ономе што се на Блиском Истоку одвијало пре скоре десет година у случају прве операције „разорне хуманости“ чланица НАТО. Исти механизми сада погађају Авганистан.  На првом месту су од стране САД и међународних финансијских организација блокиране оскудене резерве авганистанске државе. Авганистан не карактерише само преузимање власти од стране Талибана, сасвим очигледно договорено тајним уговорима са САД. Авганистан условљава и суша библијских размера, а глад која се већ назире  десетковаће становништво.
Гиљотина финансијске блокаде је активирана како би људе натерала да беже у Европу. Сва бесмисленост ове мере може се видети и по томе, што сада из Авганистане,  уз помоћ НАТО-Запада, требе извући авганистанске стручњаке за развој и помоћ у случају глади.  Дакле управо оне од којих зависи преживљавање   људи у Авганистану. Ми ћемо по хиљадама људи у Рамштајну видети у ком правцу ћемо и ми кренути за изнуђеном миграцијом.

Људима у Рамштајну је према једном немачко-америчком договору у року од 10 дана уприличено путовање око света . Када господа Мас и Блинкен буду посетили Рамштајн требало би их приупитати колико ће се тај пут развлачити и који изговор ће пасти на памет САД ако потпуно одустану од тог светског путешествија. У случају да се неко усуди да у овом контексту укаже на државноправни поредак немачке државе и да захтева да се она придржава права, „трупе денунцијаната“, у савезништву са великим бројем медија, које финансира  држава,  изопштиће га из друштва.  
Очигледно је да у Немачкој може опет доћи до „закаснеле реакције“„  То је наслеђе о коме ће се 26. септембра 2021. одлучивати испред гласачке кутије  

***

1 „Коалиција вољних“ (Coalition of the willing) Након одбијања усвајања резолуције у Савету безбедности УН  којом би се међународноправно  потврдила одлука  о интервенцији против тероризма, Џорџ В. Буш је 2003. на конференцији за штампу у Белој кући објавио да су САД формирале међународну коалицију од 49 држава која је је наводно била израз воље једне милијарде и двеста четрдесет милиона лјуди. Временом се коалиција осипала и на крају су активне у Авганистану  биле само САД и Велика Британија а осим њих симболично је било присутно  још 18 држава са једним или два три војника.