Želja nam je bila  da knjiga, najzad bude izdata, povodom drzavnog obelezavanja 20-te godisnjice NATO agresije na SR Jugoslaviju.
Beoforum je 2019-te godine odmah prihvatio da bude izdavač knjige sa ovom temom i time dao legitimitet izdanju u okviru svog bogatog opusa vezanog za  NATO agresiju.

O ovom poduhvatu Beoforum je obavestio sve relevantne pojedinče i institucije u drzavi.Niko nije tada oficijelno osporio nameru izdavanja ove Monografije.
Potom je konstituisan inicijalni Izdavački savet i inicijalno Uredništvo izdanja.
Izdavački Savet i uredništvo su se slozili da knjiga ima karakter dokumentarno - faktografski, bez bilo kakvih poredjenja i ocena. U tom smislu Uredništvo je pripremilo sinopsis, sadrzaj  i uputstvo autorima za pisanje svojih priloga.
Osnovna zamisao bio  je da knjiga podstakne i probudi nacionalnu kulturu sećanja, da se  značajni dogadjaji iz našeg trajanja sačuvaju od zaborava. Verujemo da ce ova knjiga ispuniti svoju misiju.
Pandemija, organizaciono tehnički, materijalni razlozi doveli  su da se tek  na kraju 2022-ge godine javnosti predstavi ova knjiga.
Krajem januara 1997. godine postavljen sam za generalnog direktora JP EPS-a. EPS je tada  bio jedinstven, tehničko- tehnološki, proizvodni i ekonomsko-finansijski poslovni sistem. Osamdesetih godina prošlog veka po svim parametarima bio je u rangu vodećih u Evropi.  

Te 1997. godine, EPS je zapošljavao 63 500 radnika, sa Direkcijom, 23 JP za proizvodnju uglja, električne energije, prenos i distribuciju energije i imao jedinstven granski Sindikat radnika.
Rukovodstvo koje je vodilo EPS tokom sankcija od 1992. godine sam  poštovao za sve sto su radili i uradili tokom tih godina. Postigli smo dogovor da zajednički nastavimo da radimo u interesu  EPS-a kojim rukovodimo.  
Sa rukovodstvom Sindikata je postignut dogovor da budemo iskreni partneri i da samo kroz dogovor dodjemo do mogucih i održivih rešenja u odnosu na predloge  radnika EPS-a.

Zajednički cilj i zadatak bio nam je da obezbedimo kontinuirano i stabilno snabdevanje elektičnom energijom privrede i gradjana Srbije.

Poslovanje EPS-a pod sankcijama  dovelo je do smanjene pouzdanosti i sigurnosti EES Srbije. Rukovodstvu i svim radnicima u periodu sankcija treba odati javno priznanje što su sa takvim ograničenjima sačuvali EES Srbije od kolapsa.  
Tokom 1997/98 godine, posle godina zastoja, pokrenut je ciklus remonata, tekućeg, investicionog održavanja, pripremani su planovi revitalizacije i modernizacije opreme,  postrojenja i planiran budući razvoj i investicije. Obnovljena je saradnja sa vodećim svetskim i  evropskim strateškim firmama-partnerima iz oblasti energetike.

EPS je od svojih predhodnika nasledio procedure kako treba održavati, revitaizovati i modernizovati postojeci EES, blagovremeno pripremiti planove razvoja i novih investicija sa jednim ciljem da bude oslonac privrednom razvoju Srbije.
Rukovodstvo sa nadležnim direkcijama, sopstvenim znanjem i strukom pripremali su predloge za unapredjenje i konsolidaciju održivog poslovanja EPS-a, imajući u vidu nove tehnologije za veću efikasnost, smanjenje troškova poslovanja i zaštitu životne sredine.
Pored tekućih operativnih zadataka, pažnju smo posvetili razvojnim studijama, projektima, novim investicijama.

Sadražaj knjige nismo opterećivali tim aktivnostima, verujem da mi nećete zameriti što će pojedine biti telegrafski nabrojane:    
-    studiju opravdanosti osnivanju poslovne banke EPS-a, sa

-    studiju,reorganizacije EPS-a sa procenom vrednosti kapitala EPS-a, sa Ekonomskim institutom i  D&T, obe studije
-    pripremljen je projekat razvoja telekomunikacija na postojećoj infrastrukturi EPS-a,
-    pripremljena tenderska dokumentacija i objavljen tender za zavrsetak TE Kolubara B
-    potpisan je ugovora sa Škodom za nastavak radova na TE Kolubara B tokom sancija,
-    sopstvenim znanjem i umećem završena revitalizacija bagera O&K Plava ptica, u Kolubari
-    potpisan predugovor sa T&K za izradu i isporuku 5 BTO sistema,
-    pripremljen predlog novog tarifnog sistema,
-    sa Sindikatom smo počeli pregovore o novom Kolektivnom ugovoru i
modelu svojinske trasformacije EPS-a,
-    pripreman sastanak rukovodstva elektroprivreda regiona,

Praćenje i kontrola svih tekućih planova proizvodnje i poslovanja se podrazumevala i izveštaji su preko Upravnog odbora dostavljanj ministarstvu i Vladi.

Na Kosmetu, naše firme i  svi radnici  bili su tokom 1998. godine izloženi stalnim pretnjama OVK terorista koji su od  Zapade vec bili proglašeni za borce za slobodu.
Zato su uvedena su stalna dežurstva i saradnja sa Privremenim izvršnim većem Kosova i Metohije sa ciljem hitnog zajedničkog sprečavanja i rešavanja brojnih problema.

Zvuci sirena u sredu, 24.03.1999. oko 20h uveli su gradjane Srbije pa i radnike EPS-a u novu sadašnjost i neizvesnu budućnost.
JP “Elektroprivreda” Srbije prvo jutro pod agresijom dočekala je sa dobrom organizacijom, jasnim zadatkom obezbediti rad EES Srbije i tako dati doprinos odbrani zemlje.

Nadležnost  organizacionih delova, službi i pojedinca, podrazumevala je zajedničku i ličnu odgovornost. To je važilo za sve radnike EPS-a i tako je postupano, uz napomenu da struka i znanje moraju biti u svakom trenutku poštovane.

Na kraju želim da sa vama podelim nekoliko činjenica koje su pratile EPS tokom agresije i nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma.
Rukovodstvo EPS-a je prvog dana agresije donelo je odluku da niko nema pravo da lično daje izjave za  javnost, uključujući generalnog direktora, direktore direkcija, javnih preduzeća i njihove saradnike.

Doneli smo odluku da gradjane i privredu obaveštavamo na osnovu realnog stanja EES posle dejstava agresora i pocene naše realne mogucnosti da što pre otklonimo posledice i osposobimo ga za dalje kontinurano snabdevanje potrošača.
Najuže dežurno rukovodstvo je po potrebi pripremalo Saopštenja za javnost, koja su prosledjivana medijima preko Centra za odnose sa javnošću.

Ovakvim odgovornim postupanjem u informisanja i obaveštavanju, EPS je zadobio iskreno poverenje javnosti Srbije tokom NATO agresije.
U knjizi je dosta rečeno o saniranju i obnovi EES. Na ovom mestu moramo iskazati veliku zahvalnost domaćim firmama koje su stečenim znanjem u izgradnji održavanju i remontima postrojenja dala veliki doprinos saniranju a potom i obnovi EES.

Rukovodstva EPS-a i Sindikata su postigli dogovor a svi radnici njih 63 500 su prihvatili, da primaju umanjene plate za vreme NATO agresije. U aprili 30, maju 40 i junu 40 %. Time se nismo hvalili u javnosti a  radnici  EPS-a se nisu žalili.
Ta sredstva su korišćena da se domaćim firmama plaćaju usluge,  material i oprema iz njihovih hala i skladišta koja su 24 sata bila otvorena za EPS.

Radnicima je novac  nakon agresije   bio dinamički  isplaćen u sačuvanoj vrednosti.
Po potpisivanju Kumanovskog sporazuma na severu Kosmeta ostala su EPS-ova preduzeća za prenos i distribuciji. Radnici na kopovima i elektrani ostali su bez posla,  mahom su bili prinudjeni da se sa porodicama isele sa Kosmeta.
Rukovodstvo EPS-a zajedno sa Sindikatom donelo je odluku, koju nadležni nisu osporili, da svi oni imaju naknadu na teret EPS-a u iznosu od 60% plate koju su primali, do konacnog rešavanja njihovog statusa.
Imam iskrenu potrebu da se zahvalim Beogradskom Forumu, članovima Izdavačkog saveta i Uredništva, autorima priloga. Takodje se pridružujem zahvalnosti koju je Izdavački savet izrazio prema pojedincima i firmama što su svojim angažovanjem i prilozima podržale pripremu i izdavanje knjige EPS tokom NATO agresije.

Ova knjiga je priča o radnicima EPS-a zato što su bili svesni svoje uloge za odbranu nase zemlje. Tokom agresije nijedna naredba nikom nije izdata, svi su znali šta im je dužnost i pod bombama.
Stručnost, znanje, dužnost i odgovornost u EPS-u se podrazumevalo  a  hrabrost i patriotizam, nije moguće narediti, To su radnici EPS-a imali u svojim srcima za svoju Srbiju.

EPS tokom agresije i zatim nije pričao o rezultatima svoga rada, to su gradjani Srbije sami ocenili.
Ali danas posle toliko godina možemo izgovoriti da je EPS bio jedan od stubova odbrane i  obnove  naše Srbije posle Kumanovskog sporazuma.

Takodje EPS je do novembra 1999. godine pripremio EES Srbije u realnim okolnostima posle  NATO agresije za zimu 1999/2000.

P.S.
Izdavački savet i Uredništvo su postavili fotografiju spomenika “Vecna vatra”  na korice knjige, podignutog u znak sećanja na žrtve NATO agresije. Verujemo da to može biti razlog da plamen ponovo zasvetli!