Излагање Аце Марковића, члана Савета Агеницје за енергетику Р. Србије

Електроенергетски систем Србије је од септембра 1991. године се одвојио од европске интерконекције УЦТЕ испадом 400 kV далековода Младост Ернестиново. Од тада ми смо остали у једном малом електроенергетском систему кога су чинили Република Српска, Црна Гора, Македонија, Албанија, Грчка и наравно Србија.

На наш систем се 1994. године прикључио електроенергетски систем Румуније преко 400 kV далековода Ђердап 1 Портиле ди фиер 1 (Porțile de Fier). Након две године на наш електроенергетски систем се прикључио електроенергетски систем Бугарске преко 400 kV далековода Ниш – Софија Запад, Козлудуј - Цинцарени и Солун – Благојевград.

Тиме је формирана II УЦТ зона која је функицонисала до 10. октобра 2004. године када је дошло до повезивања ове зоне са електроенергетским системом Европе. Ово је важно да би се разумело у којим условима је функционисао електроенеретски систем у периоду бомбардовања 1999. године.
Бомбе с електропроводним влакнима су врста пројектила који, уместо класичног експлозива, имају 202 мање касете, од којих свака садржи 147 калемова са по 150 метара електропроводних влакана (једна бобма садржи влакна укупне дужине 4.454 километра). Назив “графитна бомба” jе, мада неодговарајући, одомаћен у широкој употреби првих дана рата и потиче отуда што влакна показују особине електропроводности сличне графиту.

ХРОНОЛОГИЈА ДОГАЂАЈА

Раздобље агресије на СРЈ, у пролеће 1999. године, се може поделити у три фазе:
•    прва фаза, од 24. марта до 1. маја, у којој су били нападани појединачни објекти ЕПС са циљем спречавања напајања одређених група потрошача;
•    друга фаза, од 2. до 21. маја, коју је обележило масовно гађање бомбама са високопроводним влакнима најзначајнијих чворишта преносне мреже у циљу изазивања распада електроенергетског система;
•    трећа фаза, од 22. маја до 11. јуна, у којој се прешло на разарање преносних постројења и далековода.

Прва фаза: бомбардовањe од 24. марта до 1. маја
Овај период се практично завршава бомбардовањем трансформатора у трафостаници Београд 3 и трафостаници Београд 9 - Бежанија, 23. априла 1999.г. у 03:51. Оштећење једног и уништење другог трансформатора 110/35 kV (63 МVA) у трафостаници Београд 9 онемогућило је нормално снабдевање електричном енергијом порошача са ограниченог конзумног подручја Земуна и Бежаније.

Друга фаза: бомбардовање у  периоду од 02. маја до 21. маја 1999. године

Прво једновремено бомбардовање великог броја објеката ЕПС са циљем да се изазове распад ЕЕС и да се што дуже онемогући напајање потрошача, извршено је 2. маја 1999. у 21:45. Бомбама са високопроводним влакнима гађани су најзначајнији објекти преносне мреже и то: трафостаница 400/220 kV Обреновац, трафостаница 400/220/110 kV Нови Сад 3, трафостаница 400/220/110 kV Ниш 2, трафостаница 220/110/35 kV Бајина Башта и разводно постројење 400 kV Дрмно.
Тог 3. маја, забележена је рекордно минималана дневана потрошња у Србији, од само 25,7 GWh електричне енергије.

Други део рестаурације система зависио је од брзине уклањања високопроводних влакана из засутих постројења. Постројења су чишћена механички, разним импровизованим алатима, четкама, моткама, метлама. Ангажован је велики број људи – не само из ЈП “Електроисток”, него и из комуналних предузећа – како би потрошачи што пре добили напон. Ипак ограничења у испорукама ел.енергије била су неминовна.
Практично, укључењем далековода 400 kV од Ниша ка Крагујевцу, 7. маја у 18:07 ЕЕС ЕПС је у потпуности био оспособљен за снабдевање свих потрошача. Непосредно након тога је уследио нови напад.
Тако су 7. маја у 21:21, бомбама са високопроводним влакнима, нападнута следећа постројења: трафостаница 400/220 kV Обреновац, трафостаница  400/220 kV Београд 8, трафостаница 220/110/35 kV Београд 5 и трафостаница 220/110 kV Београд 3. Оставити Београд без напајања био је, евидентно, циљ напада.
Већ након два дана, 9. маја у 20:38, у потпуности је обезбеђено напајање свих потрошача на територији града, а нови напади су изостали све до 13. маја.

Трећа фаза: бомбардовање у  периоду од 22. маја до 11. јуна 1999. године
Нова стратегија се назире и агресор пројектилима велике разорне моћи истовремено комбинујћи их са већ опробаним засипањем бомбама са високопроводним влакнима, наставља са ударима на прецизно одабране објекте у ЕПС-у.

Први такав комбиновани удар је  извршен у нападу 22. маја у 02:18. Бомбама са проводним влакнима гађана су постројења: разводно пстројење 400 и 110 kV Дрмно, трафостанице 400/220 kV Београд 8,  400/220/110 kV Ниш 2 (на 400 kV и 220 kV сабирнице),  220/35 kV Бајина Башта и термоелектрана Костолац А (110 kV). У исто време су ракетирани и потпуно разорени разводно постројење и командна сала термоелектране Колубара.
Запослени у ЕПС овај 22. маја памте по  драматичним смењивањем догађаја из минута у минут. Дошло је до раздвајања система на више острва чије је границе требало утврдити. У једном од њих је пала фреквенција на 47,5 Hz, због чега је прорадила подфреквентна заштита у сва четири степена. У другом острву дошло је до великог скока напона због великог растерећења високонапонске мреже те су поједини далеководи искључивани, како не би додатно генерисали реактивну енергију.
Напади на објекте ЕПС кулминирали су уништавањем трансформатора у трафостаницама 400/220 kV Обреновац,  400/220/110 kV Нови Сад 3 и  400/220/110 kV Ниш 2, у раним јутарњим сатима 31. маја.

У разматраном периоду диспечери ЕПС су извршили 99 синхронизација острва и затварања петљи у мрежи ЕПС. Како су се, због измена у производњи и дневних промена конзума, поједини правци преоптерећивали, тако су свакодневно, пребацивањем делова конзума са напајања из једног на напајање из другог подсистема, вршене промене уклопног стања у мрежи (забележено је 76 оваквих манипулација).

У тим дејствима уништена су или су оштећена 32 енергетска трансформатора, укупне снаге 4315 мегаволтампера (MVA), и то: шест на напону 400 kV, снаге 2300 MVA, 12 на напону 220 kV, снаге 1300 MVA и 14 на напону 110 kV, снаге 632 MVA. Затим, 98 поља на трафостаницама и разводним постројењима на напону 400 kV,  220 kV и 110 kV. Свако од ових поља (трансформаторско, далеководно или спојно) садржи знатан број високонапонских уређаја ( прекидача, растављача, одводника преднапона …)
Само на прелазу далековода преко Саве, код Обреновца, уништено је шест специјалних носећих стубова, који су високи око 70 метара и шест специјалних затезних стубова.

У 1999. години остварена је производња ел.енергије у термоелектранама и хидроелектранама у Србији (са призводњом Хидроелектране Пива) од 31.636,5 GWh  чиме је план испуњен са 91,6%, а истовремено је то 88% у односу на остварену производњу у 1998.години.
То сликовито одражавају месец мај у коме је у ХЕ произведено 1375 GWh (у ТЕ 438 GWh) и месец јун у коме је такође у ХЕ произведено 1220 GWh (у ТЕ 579 GWh).

Потребно је истаћи да је помоћ од суседних ЕЕС у појединим критичним тренуцима била од огромног значаја. Диспечери суседних електропривреда су често излазили у сусрет нашим захтевима за испомоћ и имали разумевања за тешкоће у функционисању нашег ЕЕС које су се рефлектовале на целу интерконекцију. Нарочито је било значајно напајање дела ЕЕС на подручју трафостанице Суботица из Мађарског ЕЕС. Високо разумевање показала је и електропривреда Румуније на честе високе осцилације снаге на међуспојном воду 400 кV. Ђердап 1 – Portile de Fier изазваних поремећајем у нашем ЕЕС-у