Просто су невјероватне размјере додворавања које поносни црногорски властодршци и медији у њиховој служби, испољавају према западним моћницима, посебно у хваљењу и слављењу НАТО-а. Евро-атлантске интеграције су постале нека врста њиховог оченаша.

У делиријуму се иде дотле да, прије неки дан, потпредсједник владе Душко Марковић рече како је НАТО највећи цивилизацијски оквир нашега времена, иако је стварност тотално супротна. Наиме тај војни савез је својим апокалиптичним ратовима уствари разоритељ цивилизације, као што показују примјери Србије, Авганистана, Ирака, Либије, Сирије и Украјине, претворених у рушевине, очекујући наредне жртве. Сјетимо се уз то, стотина хиљада људских бића унесрећених, убијених, осакаћених и милиона расељених као стравичних плодова НАТО демократије!

Сјетимо се, између безброј примјера, како је у јеку апокалипсе над Србијом, гласноговорник НАТО-а Џими Шеј из своје јазбине у Бриселу, штектао: „Бомбардоваћемо Србију док је одбацимо у камено доба!“ Какав цивилизацијски поклич!

Сјетимо такође, између безброј страхота, варварског иживљавања озвијерних НАТО хуманиста над зликовачки умореним Гадафијем! Погледајмо само шта су НАТО бојовници учинили од споменика разних цивилизација у Ираку и Сирији, који су претрајали хиљаде година! Погледајмо Либију, рај у сахарској пустињи који је НАТО претворио у пакао! А да не говоримо о тровању поднебесја осиромашеним уранијумом и рањавању НАТО авијацијом вјечних небеса раздирањем озонског омотача око планете.

Ипак све ће то бити само увод у зла која могу задесити човјечанство, ако НАТО, као што се стално спрема и пријети, удари на Русију. Упркос томе и свему осталоме, на примјер загађивању људских душа лажју која је зло и отац зла, како вели Јеванђеље, нема нити је било под капом небеском у 76 година постојања НАТО-а таквих му упућених славопојки попут ових које се данас оре из званичне Црне Горе!

Имало би о томе огромно да се каже, што не би стало ни у двадесет томова Енциклопедије Британике, али бих се задржао само на једном поражавајућем примјеру који нас се дубоко тиче и који je управо у вези са „натоманијом“ која је, као нека болест, захватила црногорску политичко-медијску касту. Ради се о Косову, једном од светилишта европске цивилизације које је Нато у спрези са шиптарским терористима разорио, породивши у исти мах монструозно чедо косоварску шиптарску државу коју је црногорска власт међу првима похитала да призна!

И сада су западни моћници, да би овјековјечили свој злочин, упрли да оно што је остало од косовских храмова даду на поклон косоварској држави, примањем исте у свјетску организацију за заштиту културне баштине човјечанства, Унеска! И ту је, на несрећу, црногорска дипломатија похитала да дадне своју подршку том безакоњу, иако је Косово суштаствени дио националног бића Црне Горе колико и Србије, њеног цивилизацијског насљеђа у сваком погледу, будући да су нараштаји Црногораца живјели Косовом, да је Косово највише преживјело у души народа Црне Горе, како вели Павле Ровински велики историчар Црне Горе. И будући да су Црногорци под крсташ барјаком, пјевајући Онамо ‘намо свога старога краља, одиграли велику улогу у ослобођењу српског Јерусалима! А није ли Његош, трагични јунак косовске мисли, како га назва Андрић у свом чувеном есеју, сагорио управо за Косовом! Но, све то изгледа да не постоји за властодршце који хоће да се пошто пото ставе под крило свјетског злотвора кога они бесомучно представљају као свеопштег добротвора!

И још једна ствар која дјелује запрепашћујуће у аминовању од стране црногорског режима да се косовско насљеђе преда на милост и немилост његовим вјековним уништитељима, јесте чињеница да та иста власт неће ни прстом да мрдне како би се величанствена земља Морача са њеним природним и цивилизацијским добрима нашла под заштитом Унеска за што су се стекли сви услови! Да парадокс буде већи, међу тим добрима налази се манастир Морача, најважнији историјски споменик Црне Горе, који је задужбина Немањића баш као и сви косовски манастири. А ту морачку баштину су славили и узносили велики европски и руски аутори током XIX и XX вијека! Напротив, пошто су главари годинама очајнички тражили инвеститора односно упропаститеља Мораче, изгледа да су недавно нашли кинеску аждају Норинко и да рачунају на њу она, да зарад мало струје што се безболно може добити другдје, прогута Морачу са њеним чудесима! Значи власт хрли у Европу, а потапа Европу у Морачи!

Докле то махнитање владајуће екипе на челу једне државице која се једва примјећује на карти свијета, а која умишља у мегаломанији својих вођа да игра неку свјетску улогу тиме што се одриче свога миленијумског националног идентитета и ствара неки нови, што даје своју најљепшу област, по цијену дуготрајног дужничког ропства, кинеском исполину који планине претвара у равнине и подиже острва усред океана, што вапи да је стави под своје скуте свјетски злотвор чија је, прије 16 година, и сама била жртва, што удара санкције Русији за љубав промотера фашистичке хунте у Кијеву, што галами на Русију под оптужбом да је она дестабилизује, што се излаже опасности да буде на мети руских ракета, ако Нато, а с њиме и Црна Гора у чије чланство хрли, не дај Боже, зарати на Русију?!

Међутим, да је било мудрости или обичног здравог разума, постајала је шанса да Црна Гора, упркос својој маленкости, одигра значајну међународну улогу посредника између Русије и Запада, неуморно позивајући на смиривање непријатељстава, умјесто радећи на њиховом распаљивању својим сврставањем у табор душмана Русије. Још кажу да Црна Гора мора у Нато, пошто је свака стопа од Лисабона до Истанбула под НАТО, али заборављају да је у много тежим временима Црна Гора, и то баш увелико захваљујући Русији, била једино слободно острво у огромном Отоманском царству и тиме се прославила на историјској позорници свијета. Она Црна Гора коју је, између осталих, славио Алфред Тенисон, пјевајући:

„О најмања од народа,
ти велика Црна Горо,
ти престоле од камена,
с ког узлеће горски оро…“

За бескрајно је жаљење да је од те Црне Горе, данас остао само привид.

Опрема: Стање ствари

(ИН4С, 24. 10. 2015)