Желимо Европу засновану на миру и правди!

Ми, грађани више европских земаља,забринути смо за будућност нашег континента.Економски, друштвени, политички и културни развој Европе све више се удаљава од онога чему су се народи, и то не само европски, надали после Другог светског рата:да никад више не буде рата и диктатуре, никад више колонијалне власти и експлоатације;да уместо тога остваримо међународно разумевање и међународно помирење, економску обнову и социјалну правду – да живимо у политичкој слободи, културној разноликости и уставној демократији.

Претња слободи, демократији и миру

Висока задуженост у скоро свим европским земљама, високанезапосленост, нарочито међу младима, инфлација која вреба, све слабија мала и средња предузећа и све их је мање, бројна нерешена питања у вези са милионима избеглица са Балкана, из Африке, Блиског Истока и Авганистана, небрига државеза грађанска и људска права, и јачање политичких тензија унутар и између европских држава представљају претњу по напредак, демократију и мир.

Политичка и економска криза су злоупотребљенеда се све вишецентрализује политичка моћ Европске уније – на рачун нашег суверенитета и наших слобода. Многи грађани примеђују да више нема искреног дијалогаса њиховим политичким представницима. Они схватајуда владаоци својим политичким одлукама занемарују људе. Примећују још да се у режимским медијима вештачки ствара одређени осећајнемоћи. Тешке кризе, које се стално изнова потпирују, треба да нас одврате од суштинских питањаи онога што се стварно дешава. Раме уз раме са САД и готово ропски лојално,владе чланица ЕУ и држава НАТО већ годинама крше међународно право. Ми, грађани Европе,саосећамо са свим људима и народима који су много препатили и још увек патезбог тога.

Рат против Југославије означио је Пад. Вишемесечне санкције наметнуте Аустрији 2000. годинеимале су за циљ збацивање демократски изабране владе.Прво 2004, а затим и 2013.и 2014. године,САД и ЕУ су се заједнои увеликоумешале у унутрашње ствари Украјине и тиме допринелеизбијању рата у том региону – у срцу Европе.Поступање према Грчкој од 2010. године надаље било је понижавајуће за цео народ. Народ,чији су преци живели у држави која је колевка европске мисли и културног стваралаштва.

Европско културно наслеђе

Први кодификован закон у Европи потиче из античке Грчке. Политичари античке Грчке препознали су као своју дужност и обавезу свих људи да устану против неправде. Грчки филозофи поставили су темеље научне мисли; трудили су се да нађу одговоре на основна питања друштвене и политичке етике и утврде систематску теорију образовања. У петом веку пре Христа, Хипократ, лекар са острва Коса, установио је лекарску етику која је, кроз векове, извршила суштински формативни утицајна рад здравствених посленика. Грчка је поставила стандарде у архитектури и уметности Европе, узевши људско биће каомеру свега и тиме подстакавши ток догађаја од којих и данас имамо шта да научимо.

Грци су били ти који су смислилиосновна начеламодела европске државе још пре 2.500 година: демократију, поделу властии природно право. Захтевали су да се владине радње морају мерити етикомзаснованом на људској природи – да се не биизродила удеспотизам и тиранију.

Грчки филозоф Аристотел рекао је да у правичној државиновац не сме бити оруђе власти.

Кад год је политика грубе силе одлучила да примени „закон џунгле“, европска историја би запала у амбис ужасне конфронтације и ратова.

Јед којим политика и медији данас изнова стварају атмосферууперену против појединих земаља и народадоноси сећања на прошле несреће на нашем континенту. Ако имамо у виду постојећи деструктивни нуклеарни потенцијал на свету,свако подстицањена војну конфронтацију и рат, као на пример ово што се ради према Русији, је чин чистог лудила.

Европа на раскршћу

Историја Европе је историја неправде и насиља, али и историја превазилажења тих зала снагом сопственогморалног схватања и политичке јачине. Западна и хришћанска хуманистичка традиција створила је одрживеоснове за једнакост пред законом, хуманост и поштовање људског достојанства. Кад год су,током историје, ове темељне вредности могле да врше утицај, људска коегзистенција је била мирна, праведна и сигурна. То је често било праћено општим просперитетом, социјалном правдом у успоном културе.

Европа се одликује богатом разноврсношћу култура и народа на малом простору, од Крита до Северног рта, од Лисабона до Јекатеринбурга. Народи из целе Европе давали су огроман допринос свим сферама животатоком више од 2.500 година.

Развој закона и права у правцу свевеће правичности био је од превасходног значаја за заједничку егзистенцију у миру и слободи, за Европу и цео свет.

Европа је знатно допринела чињеници да су данас људска права и начела међународног права гарантована међународним споразумима (Повеља Уједињених нација,Међународни пакт о грађанским и политичким правима, Међународни пакт о економски, социјалним и културним правима) и националним уставима.

Због тога захтевамо,

• да заштита људског живота мроа имати апсолутни приоритет, и да се мора зауставити разарање пристојних услова рада, социјалне заштите, пензионог система и здравства, и сви кораци у правцу еутаназије;

јер свако има правона живот и заштиту телесног интегритета. Човеково право на живот је суштина људских права. Оно је од највеће вредности. Људски живот је неприкосновен, неотуђив и не можесе одмеравати у односу на неке друге разлоге. „Поштовање живота“ мора имати апсолутни приоритет. Свака особа има право на живот и физички интегритет. Свако има неотуђива социјална права као што су право наадекватне услове рада, социјално осигурање, одговарајући животни стандардза себе и своју породицу, укључујући одговарајућу храну, одећу и стамбени смештај, право на образовање и учешће у културном и политичком животу;

• да из националних и међународних прописа избаце све идеологије које урушавају породицу;

јер је породица природно и основно језгро друштва и као таква треба да уживанајвећу могућу заштиту и помоћ;

• да се стопирају свирезови у образовањуза јавне школе;да се поново промовишепрофесионални садржајзаснован на научном знању; да се појачају социјална повезаност, социјална етика и грађанско васпитањеи да школе испуњавају уставом поверену мисију да децу образују у зреле и одговорне грађане. Образовање је најосновнијизадатак суверених држава. Не сме да се допусти да млади људи изађу из школе неприпремљениза запошљавање,и тиме препуштени небризи;

јер сваки човек има право на образовање. Оно служи пуном развоју људске личности и чини их способним да преузму одговорност за опште добро и мир. У том смислу, образовање мора да подстиче свест о људском достојанствуи омогући човечанству да стекне и примењује разумевање, толеранцију и пријатељство међу народима;

• да се не сме допустити самопрокламованој међународној „елити“ из света политике, медија и (финансијске) привреде да одлучују о судбини грађана и народа;

јер суверен државе је народ, грађани (суверенитет народа)и управо по том основу грађанима припадају сва политичка грађанска права и слободе; имају слободу говора, слободу окупљања, слободу удруживања, право да одржавају слободне изборе и референдуме. Изабрани званичници и владе морају да буду независни повереници у општем добру. Грађанска слобода информисањаи значај који медији имају за демократију захтевајуод медија да буду посвећени истини и општем добру и извештавају објективно и уравнотежено; привреда мора да буде у служби народа; свака држава је суверенанад сопственим привредним системом, а нарочито својом валутом. Природни ресурси морају да буду заштићени и сачувани за наредне генерације;

• да се обавештајне службе и полицијски органи свих држава ограниче на своје основне задатке у складу са законом и да се прекине свеприсутно узимање личних података изван свих граница;

јер свако има право на приватност. Имамо право на заштиту оддржавне самовоље. Деловање владе је легитимно и законитосамо ако је ограничено наочувањеустава и закона (владавина права);

• да народи и земље не буду присиљавани дазависе од других, као на дужничко ропство(„неприхватљиви дугови“); да се опозову даље подвргавање земаља финансијској доминацији ЕУ, ММФ и сличнихинституција и пратећигубитак државног суверенитета;

јер сви народи имају правода њихова земља, независно од величине, привредне или војне моћи, буде равноправна чланица међунаронародне заједнице;

• да се треба уздржати од сваке врстеуплитања у унутрашње ствари европских држава, било у виду политичког или економског притискаили извршења изборних резултата, те да сви споразумите врсте буду преиначени;

јер сви народи имају право насамоопредељењеи по основу тог права слободу да сами одреде свој политички статус и следе сопствени привредни, друштвени и културни развој;

• да се све европске земље одрекну примене војне силе у наметању својих економских и политичких интереса, те да поштују и повинују се међународном праву. Све ратове треба зауставити;

јер све државе имају право на територијални интегритети политичку независност. Сваки рат крши људска права. Сукоби се морају решавати мирним средствима и за преговарачким столом. Сви имају право на међународни поредак који обезбеђујеживот умиру и слободи.

Људско деловање мора се заснивати на етици

Поштене намере морају поново постати основа свеколике људске коегзистенцијеи политичке активности. Без овог начела, нема поверења у споразумима које закључују државе, што широм отвара врата самовољи. Контролни механизми (као што је „управа“) и технике манипулације сваке врсте, чији је циљ да утичу на људе,уз злоупотребупсихолошких методаи без потпуног и отвореног информисања, лишавају грађане могућности да самостално формирају своје мишљење. На тај начин крши се достојанство човека и уништавају основе политичког дијалога и правни систем.

Народи су способни да својим резоновањем и емпатијом препознају неопходну основну оријентацијуморалне и политичке акције, да мисле и осећају хумано и друштвено опредељено,и науче да делују у складу са тиме. То је предиспозиција људског срца. Вођена разумом и савешћу, таква темељна оријентацијатреба да чини суштину моралних, правних и политичких одлука које усмеравају животе људи и друштво.

Њима се гарантује достојанство људске личностисуочене са пролазним идеологијама.

Нећемо се одрећи оног што је већ препознато као право и оног што се сматра исправним;јер:

„Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима. Она су обдаренаразумом и савешћу и треба једни према другима да поступају у духу братства.“

Манифест је усвојило 300 учесника XXIII Међународне конференције „Храброст да се заузме морални став“ („Mut zur Ethik“)посвећене теми „Слобода, суверенитет и људско достојанство - заштита од деспотије и рата“, која је одржана у Швајцарској од 4 – 6.септембра 2015. године.
Међу учесницима су били следећи говорници, из Швајцарске и иностранства: Dr. Zoltan Adorjan (Словачка), Bob Barr (САД), Prof. Dr. Stanislas Bucyalimwe (Белгија / Демократкса Република Конго), Katalin Z. Csörszné (Мађарска), Nicole Dupras (Француска),Jürgen Elsässer (Немачка), Rev. Dr. Joseph Emmanuel Seemanpillai (Немачка/ Шри Ланка), Bishop EmeritusDr. Elmar Fischer (Аустрија), Dipl.-Ing. Heinz Werner Gabriel (Немачка), Dr. Marek Glogoczowski (Пољска),Axel Grunow (Швајцарска), Dr. Eike Hamer (Немачка), Živadin Jovanović (Србија), Dr. Germán MuruchiPoma (Немачка/ Боливија), Prof. Dr. Velimir Nedeljković (Србија), lic. phil. Nestor Moritz (Швајцарска),Manfred Paulus (Немачка), Dr. Maria Isabel Pérez de Pio (Аргентина), Prof. DI Rudolf Pomaroli (Аустрија),Inge Rauscher (Аустрија), Dr. René Roca (Швајцарска), Dr. Hans Wilde (Аустрија) , Willy Wimmer (Немачка),Prof. DI Dr. Heinrich Wohlmeyer (Аустрија).

© «Mut zur Ethik», Postfach 756, CH-8044 Zürich