Албрехт Милер
(preuzeto sa sajta: www.NachDenkSeiten.de)

”Смрт стиже из Америке” – ово је требало да буде наслов моје следеће књиге, дотпуњен поднасловом ”Забрињавајућа промена САД од ослободиоца у насилника”. А, онда су ме пријатељи опоменули да ће потенцијални читаоци књигу због једнозначног и тврдо формулисаног наслова доживети као антиамеричку и да ће одустати да је прочитају. Мада сам оклевао схватио сам њихова упозорења озбиљно. Сада, када сам погледао шта оснивач и шеф америчке Think Tank органзације СТРАТФОР (скраћеница од Strategic Forecasting Inc) њен оснивач и шеф Џорџ Фридман у видеу на јутјубу препоручује као америчку стратегију према читавом свету жалим што сам оклевао.
У том видеу се износе препоруке у вези са америчком политиком безбедности и спољном политиком које практична политика САД већ увелико реализује и које морамо да вреднујемо као циничне и у исти мах као мере које презиру човека, у сваком случају као смртоносне за стотине хиљада људи. Када чујете Фридманове ставове боље ћете разумете неке кораке и шаховске потезе америчке политике и идеологију која стоји иза њих и којој печат дају републиканци. Тада ћете и схватити колико су у праву критичари које владајуће мњење у Немачкој ниподаштава као антиамеричи орјентисане. Ево прво наслов на јутјубу, а онда и пратећи текст:

Наслов

СТРАТФОР: Главни циљ САД у последњих сто година био је да спречи савез Русија -Немачка.

Пратећи текст:

4. Фебруара 2015. оснивач и председавајући водеће америчке think tank органзације СТРАТФОР, Џорџ Фридман одржао је предавање о геополитичкој позадини садашње кризе у Украјини у Чикашком Савету за глобалне послове (Chicago Council on Global Affairs).

Следе делови Фридмановог предавања.

Сам видео траје неких 13 минута. Исплати се погледати их. Ту се не ради само о томе да се савез Русије и Немачке представи као претећи због чега га треба спречити, веч сазнајемо понешто и:

• о карактеру једне империјалистичке политике;
• о позадини америчке политике у Украјини;
• о улози прстена од балтичких држава све до Црног и Каспијског мора – што је између осталог и потврда онога о чему је Вили Вимер у свом писму известио тадашњег канцелара Герхарда Шредера као резултату скупа у Братислави;
• о деловању САД ван и иза леђа НАТО и Европске уније као јединсвених савеза и склапању договора САД са појединачним европским државама на штету заједничке политике Европе;
• о саморазумљивости испорука оружја и слања војних саветника у источноевропске државе, укључујући и Украјину;
• о поступању са Евроазијом коју по мишљењу господина Фридмана не треба окупирати већ је свладати на други начин;
• о размишљањима и позадини кофликта који се натура Ираку и Ирану;
• о разорним поступцима САД када су у питању еконосмки односи Немачке и Русије и
• још што шта.

Гледајући овај видео, сазнајемо у којој мери је безначајно и лажно партнерство са САД и коју улогу треба да одигра Споразум o пaртерству трансатланске трговине и инвестиција (TTIP)

Самостално деловање Европе?

Након споразума у Минску немачkи медији су еуфорично писали о самосталности европске политике која се није обазирала на интересе САД. О овим сулудим идејама писао сем 10. фебруара 2015. под насловом ”Откуда уствари знамо да спор између Меркелове и друштва, и ЦИА-е, Обаме и друштва, није тајно договорена игра против трећег? Као унапред припремљена одступница када се буде одговарало на питање о кривици за избијање рата пре него што је почео.”

Управо је Немачка све друго само није земља која самостално одлучује

Господин Фридман се претвара да Немачка није предвидљива земља. То је вероватно највећа омашка у прогнози овог политичког саветника. Бар не видимо одакле би се у Немачкој појавиле политичке и медијске снаге које би се залагале за самосталну немачку и европску политику. Немачки политичари, од зелених, црних и жутих до црвених су, као и немачки медији и наука, у великој мери интегрисани у проамеричко мишљење и делују у интересу САД. Овчија стрпљивост којом и политика, и привреда, и медији у Немачкој прихватају разарањe и спречавање економских односа са Русијом као и обезвређивање инвсеестиција у Русијu санкцијама и политиком САД и других европских држава, чврст је доказ увезаности са интересима САД. Такође ниподаштавање свих упозорења старијих немачких политичара да се успостављени мир између Русије и Немачке , Русије и Запада третира посебном осетљивошћу, доказ је доминантности интереса и идеологије САД у Немачкој. И ово Фридман процењује другачије и погрешно.

¹ Аутор је бивши начелник службе за планирање у Кабинету немачког канцелара Вилија Бранта
² ”Чини се да америчка страна ради постизања својих циљева у глобалном контексту свесно и намерно жели да подрије мњђународни правни поредак који је резултат два светска рата у последњем столећу, Сила треба да буде испред права. Тамо где је међународно право препрека на путу, биће уклоњно. Када је раније Друштво народа погодио сличан развој догађаја Други светски рат више нијебио тако далеко. Мишљење које види своје интересе као апсолутне, може да се назове једино тоталитарним.” Вили Вимер у писму канцелару Герхарду Шредеру од 2. маја 2000. г.

(Превод са немачког: Бранка Јовановић)