Било би, наравно, на свом месту да Немачка пожели руском председнику добродошлицу. Утолико пре што се ове године слави двадесет и пета годишњица пада Берлинског зида. Или што ће идуће године такође бити двадесет и пет година откако је, захваљујућш Руисји и другима, дошло до поновног уједињења Немачке. Али не, таква вест би била патка! Наша влада је свим силама допринела да у Европи према једној суседној земљи и њеном изабраном државном врху настане таква клима каква се не може ничим оправдати. Осим ако се не прихвате као своје америчке фантазије о владавини светом. Зар би смо се иначе у име сопственог народа и земље, чије добро треба да унапредјујемо, сусрели са човеком кога смо, послушнички, једноставно бацили у исти лонац са вампирима историје?

Но, будите без бриге! Путин стиже, али у једну другу европску престонцу. Руски председник Путин ће посетити Београд 20. октобра 2014. да са Србима и онима који осећају оданост Југославији, обележе дан када је Београд пре седамдесет година ослободјен од Сила Осовине. Ко је за овај дан ослободјења повезао наду да ће на дуге стазе живети у праведнијем и људскијем поретку, разочаран је оним што се догодило касније, последњи пут у пролеће 1999. када је, без објаве рата и кршећи међународно право, нападнут овај намучени град. Ни овај пут нису изостали немачки бомбардери.

Страх од рата, који смо до пре неколико месеци сматрали отклоњеним, шуња се свим ћошковима Европе. Узрок се налази у близини руске границе. Када је Запад кренуо да, ангажујући милијарде долара, обори владу у Украјини, изабрану на слободним изборима, да из Кијева баци на народ који говори руски запаљену бакљу етничког раздвајања у овој вишенационалној држави и да уз помоћ фашистичких снага покрене ратне акције против сопственог народа, било је јасно да овакво поступање неће остати без последица. Узрок треба тражити код оних који су покренули ову лавину. Зна се да они нису у Москви. Русија је у стању да довољно снажно заступа оно што је од значаја за њу и да да до знања шта су јој интереси. Нама на Западу никако не може бити свеједно у којој мери су наше владе спремне да изнова претворе у гомилу рушевина „заједнички дом Европу“

Зато, до посете руског председника Путина Београду долази у правом тренутку. Њоме ће тога дана у Београду постати јасна и димензија патње управо руског народа и људе ондашњег Совјетског Савеза у Другом светском рату. Једном таквом народу и једној таквој дрзави се у зајденичком дому Европа не поставља столица испред врата само зато што други жуде за владавином светом која нам је свима донела управо оно што је довело до таквих дана који се обележвају и Београду. Грешке, које гурају у беду суседе и сопствени народ, увек правимо у сопственој земљи. Шта до данашњег дана стоји на путу влади Сједињених Америчких Држава да отвори архиве о томе у ком опсегу је националсоцијалистички покрет после Версаја могао да рачуна на снажну подршку из САД-а у изградњи своје структуре. И само ово је довољно да нас поменути посутпци у Украјини не оставе равнодушним.

Шта је излаз из ове ситуације? Није потребно да измишљамо ништо ново. Сви ми у Европи смо се изборили са највећим тешкоћама зато што смо сели за исти сто.

Подстицај је и онда дошао из Москве. Не даје ли Београд посетом председника Путина нову шансу Европи?