Аутор Херман Плоппа

Постављање америчке војне базе у срцу Балкана, постигнут, УЧК је распуштена. Мисија остварена. Сада су екстремисти ОВК примљени у полицију и војску нове квази-државе Косово. Од тада, Срби који су остали на Косову морали су да буду веома опрезни.

На Косову су крајем прошле јесени расписани избори за градоначелнике. На северу Косова и даље постоје заједнице са српском већином. Срби који тамо живе бојкотовали су ове локалне изборе. Излазност бирача у овим регионима је дакле била нешто изнад три одсто. Албанске кандидате који су учествовали на изборима изабрали су њихови сународници, остављајући градоначелницима смешан „легитимитет“ да их је на функције поставило три одсто бирача са правом гласа који желе да заузму градске куће. Ово је сада био случај. Срби у региону нису спремни да прихвате ову апсурдну ситуацију.

Већина суседних земаља Косова то види на исти начин. Није само Србија та која одбија признавање уметничког ентитета Косово по међународном праву. Румунија, Босна и Херцеговина, Словачка и глобални тешкаши као што су Народна Република Кина и Русија такође не желе да имају никакве везе са косовским конструктом. То је пре неколико месеци нагнало канцелара Олафа Шолца и француског председника Емануела Макрона да уцене Србију. План Макрон-Шолц ће Србији омогућити улазак у Европску унију само ако Србија прихвати истовремено признање и интеграцију Косова у мреже Савета Европе, Интерпола, Унеска, Европске уније, УН и евентуално НАТО. Другим речима:

У овом контексту, међутим, све је нејасније ко заправо има интерес за немире на Косову и ко подстиче немире. Уосталом, немири су довели до тога да је западна заједница вредности послала још 700 војника из својих јединица КФОР-а на Косово. Тиме је још јасније ко заправо има реч на Косову. Ово је одавно подвучено од стране надзорне организације у Европској унији. Реч је о комисији за владавину права Европске уније, тзв. Еулексу. Преко две хиљаде полицајаца, управника затвора и цариника из других земаља ЕУ овде живи свој живот. Косовске власти немају право приговора на рад и ткање Еулекса.

Косову су под строгом контролом Међународног монетарног фонда и – немачке Цоммерзбанк! Све респектабилне светске организације су присутне на Косову са јаким кадровима последњих двадесет година. И упркос томе, или можда због тога, организовани криминал овде напредује више него било где другде у Европи. Који се закључци могу извући из овога?

И иако Косово има поприличан број изузетно скупих луксузних аутомобила којима се може дивити, обични људи који би желели да раде поштено живе у сиромаштву које може парирати Бангладешу. Незапосленост осцилира око 50 одсто.

Незапосленост младих у лошим временима достиже 70 одсто. А 34 процента свих људи у овом нарко рају вегетира испод границе сиромаштва. Они који могу да емигрирају у Немачку или друге регионе света. Не само Косово – цео Балкан крвари на суво. Младе жене из југоисточне Европе намамљене су у Немачку занимљивим понудама за посао, да би биле продате у принудну проституцију. Ропство у нашој средини је ред дана. Мушкарци морају да троше своје животе као возачи камиона у централној Европи, усамљени и опустошени у возачкој кабини свог Гигалинера, возећи се од А до Б без друштвених контаката. У немачким борделима за камионџије, тада ће можда поново срести жене из своје домовине.

Да ли вам је сада јасно зашто је на Косову тако непријатно?

Извор: apolut.net