Изјавом у Приштини да ће Заједница српских општина бити формирана на основу неког од 15 постојећих европских модела, специјални представник ЕУ Мирослав Лајчак убио је Бриселске споразуме. Лајчаку би требало јасно рећи – постоји не 15, него један модел, договорен, разрађен до детаља и потписан у Бриселу.

Тиме што је Аљбину Куртију, како је сам рекао, изнео 15 европских модела сличних ЗСО, који би, како је навео, могли да послуже као инспирација за то како ће Заједница функционисати на КиМ, Лајчак је отписао модел Заједнице српских општина који је до детаља договорен и потписан у оквиру Бриселских споразума, каже некадашњи шеф југословенске дипломатије Живадин Јовановић.

Убијање Бриселских споразума по Лајчаковом рецепту

Он подсећа да су тај модел усагласили и потписали, не само представници Београда и Приштине, већ и представници ЕУ.

„Ово што Лајчак сада говори потпуно је нова ствар, а она значи враћање питања ЗСО на сам почетак и покушај негирања чињенице да је све то усаглашено и договорено и да ни о каквим другим моделима није било речи, нити је таква расправа потребна. Али, ово је очигледно начин да се у то што зову имплементација, у исти пакет, уврсти и ЗСО као потпуно ново питање“, објашњава Јовановић.

Овакав Лајчаков приступ чак не значи ни да је питање ЗСО на првом месту у његовом пакету, чему сведоче речи да ЗСО сада и није на дневном реду. Све то разоткрива, додаје наш саговорник, превтрљиву и непоуздану тактику коју испољавају Лајчак и ЕУ.

„То што Лајчак сада говори, можемо разумети као став Немачке, Француске и Америке, вероватно и Велике Британије, односно као став Квинте. Још очигледније постаје да читава операција око плана за имплементацију има антисрпски карактер јер показује да нема краја мрцварењу Србије, да нема краја потцењивању и понижавању Србије и да је можда тренутак да Србија каже да оваква игра није прихватљива“, напомиње Јовановић.

Србија неће да учествује у сопственој демонтажи

Узурпација мандата који једино припада Савету безбедности УН отишла је, додаје Јовановић, предалеко – то како се Лајчак и његови претпостављени понашају нема никакве везе са ставом Генералне скупштине УН из 2010, када је својом саветодавном резолуцијом овластила ЕУ само да олакшава дијалог страна. Од олакшавања дијалога, тринаест година касније дошло се до ултиматума, сталног завртања руку Србији, до мера које ничим не могу да се принципијелно објасне.

„Лајчак још изјављује у Приштини да је задовољан како Приштина види план за примену. Очигледно иза тога стоји тактика, да, пошто је и Лајчаку и свима другима познато шта Србија не може и неће да прихвати, да Србија буде та која отежава или одбија нешто што је Приштина прихватила. Дошло се у апсурдну ситуацију и у том детаљу да се сад прави план за имплементацију неког предлога, а предлог нити је потписан, нити је прихваћен“, коментарише Јовановић

Према његовом виђењу ствари, дошао је тренутак да Београд скине рукавице, јер се сваким потезом Србија провоцира како би била оптужена за некооперативност, а свима је јасно да Србија не може и неће да прихвати сарадњу у њеном даљем дробљењу. Замисливо је да неке силе имају интерес да даље дробе српску државу и српску нацију, али незамисливо је да то раде уз сарадњу власти из Београда, додаје он – Србија не може да сарађује у сопственој демонтажи.

Запад никада није поштовао споразуме

Јовановић подсећа како се Запад односио према међународним споразумима које потписао са Србијом у прошлости – западне силе константно покушавају да ревидирају Дејтонски споразум, а Ердутски споразум, којим је формирана Заједница српских општина у Хрватској никада није ни заживео – та организација сведена је на крају на ниво невладине организације.

Наш саговорник такође подсећа и на изјаву бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел, како је потписивање Минских споразума било само куповина времена како би се Украјина наоружала.

Према Јовановићевим речима, у Лајчаковим потезима има сличности са претходном историјом поштовања међународних споразума од стране Запада. То је, каже, логично јер све произилази из једне исте стратегије доминације и експанзије на Исток. Носиоци те стратегије показују незајажљивост, немају граница.

„У овом случају се очигледно ради о притисцима на Србију, прво, да призна апсолутну доминацију НАТО-а на Балкану, да се одвоји од Русије и Кине као стратешких партнера. Ништа од овога није хипотеза, то је стварност. Ми видимо и америчког амбасадора у Београду који се претворио у проценитеља штете због неувођења санкција Русији“, каже Јовановић.

Подсећамо, Лајчак је у Приштини рекао да Управљачки тим прво треба да изнесе предлог за ЗСО, а затим да се разговара о критикама које имају обе стране.

„То је јасно наведено у споразуму из 2013. Управљачки тим је тај који мора да изнесе предлог и онда обе стране имају прилику да дају своје контра-предлоге и коментаре, а то је процес у којем су Косово и Србија равноправни партнери. Европска унија ће се затим побринути да оно око чега смо се договорили, буде у складу са европским стандардима и вредностима“, навео је он.

Међутим, Лајчак је истакао и да ће ЗСО бити формирана на основу неког од 15 постојећих европских модела, додајући да то тренутно није на дневном реду дијалога.

Извор: sputnikportal.rs