Поводом 20 година Београдског форума за свет равноправних

Пише Раде Дробац

Током две деценије постојања и рада Београдски форум се афирмисао као осведочено патриотска организација, својеврсни светионик ширења истине и симбол отпора нападима на Србију и покушајима њеног тоталног урушавања у условима свеколике окупације

У нашој јавности и у дијаспори Београдски форум за свет равноправних стекао је статус извора веродостојних чињеница, аргумената, ставова и оцена о најактуелнијим дешавањима у земљи и свету и, због својих принципијелних ставова, заснованих на стратешким и дугорочним интересима Србије и српског народа, сматра се институцијом од највећег поверења. У иностранству се цени и поштује као веродостојан фактор истине, прогресивна организација која се бори за мир и бољи свет, свет без рата, агресије, претњи, наметања, превара, подметања, израбљивања људи и покоравања других држава, једном речју – за слободу и равноправност. Током протеклих двадесет година упорно и предано брани интересе Србије и Срба и промовише истину и чињенице о њима а против насртаја оних који их угрожавају и који покушавају да своје интересе остваре на рачун интереса Србије и њених грађана. Својим јавним деловањем Београдски форум покушава да парира мору дезинформација, тенденционих оптужби и клевета на рачун наше земље и нашег народа, али и да својим идејама и визијама укаже на истинске државне интересе и на правце којим би овдашње власти требало да се крећу.

КУЋА ПАТРИОТА Као независно, невладино, непрофитно и нестраначко удружење грађана, од оснивања Форум окупља прогресивне интелектуалце, искрене патриоте, који својим угледом и оствареним резултатима најбоље говоре о Форуму, његовим циљевима и деловању. Међу члановима Београдског форума су академици, бивши министри, амбасадори, професори, дипломате, високи државни службеници, официри, угледни привредници, културни посленици, новинари и многи други. Сви они се несебично ангажују у Форуму са циљем залагања за националне и државне интересе Републике Србије и очување њеног територијалног интегритета и суверенитета, за њену политичку промоцију, економски просперитет и културну афирмацију, за мир, равноправност и сарадњу у свету на основу поштовања међународног права и равноправне међународне сарадње.

Форум окупља и бројне поштоваоце и пријатеље у земљи, дијаспори и иностранству, а посебно се истиче нобеловац Петер Хандке, који је присуствовао неким скуповима Београдског форума одржаним поводом сећања на злочин агресије НАТО-а на СРЈ.

Треба подсетити да је, 2000. године, након рушења патриотске власти, нова власт интересе Србије поистоветила са интересима западних сила, промовишући их уместо наших, гушећи у Србији све патриотске снаге и спроводећи политику разбијања патриотске свести, институција значајних за одбрану земље и оних медија који су до тада бранили интересе Србије. Тада је било врло тешко опстати а камоли супротставити се сили не само сопствене власти већ и њених ментора из иностранства. Једино је Београдски форум тада јавно дизао глас против такве политике, извртања чињеница, прогона патриота, предаје Косова и Метохије, дивље приватизације и много чега другог. Београдски форум је и настао као реакција на намеру западних сила, у спрези са тада новом влашћу, да се Србија уруши, и као покушај да се посртање Србије и њен суноврат спречи. Био је свестан да ће због патриотских ставова и активности бити суочен са оспоравањима у тадашњем политичком врху земље, с медијском и сваком другом блокадом и омаловажавањем његових чланова и симпатизера.
Због те блокаде Београдског форума у широј јавности је и данас недовољно познато за шта се и колико залагао у настојању да његови ставови и аргументи постану опште прихваћени у политичкој структури Србије и у српској јавности. Две деценије није одступао од својих патриотских и принципијелних позиција и у периоду после смене непатриотске власти 2012. године, ти ставови полако али сигурно добијају све шири легитимитет и потврду и међу политичким факторима у Србији и у нашој јавности.
Управо је зато важно истаћи, као илустрацију доследног деловања Форума, да је без обзира на опструкције свих врста, од првог дана оснивања, 22. маја 2001, агресију НАТО-а на СРЈ називао правим именом – агресија. У то време су коришћени еуфемизми „војна интервенција“, „бомбардовање“, „војна акција“ и сл., а термин „агресија“ је користио само Београдски форум. Тек од доласка на власт СНС-а 2012. државни представници почињу да користе термин „агресија НАТО-а“, а потом и медији. Био је то један од првих корака ка повратку политици заштите националних интереса Србије, чему је Форум допринео.
Таква је и идеја „активне војне неутралности“, коју је Форум промовисао 2001. године на округлом столу Форума под називом „Југославија и евроатлантске војне и политичке интеграције“, супротно тада свеприсутној кампањи за учлањење Србије и Црне Горе у НАТО, подржаваној и од тадашњих власти у Србији. Данас је активна војна неутралност државна политика Србије.

КЉУЧ МИРА И ИСТИНА О ТЕРОРИСТИМА Форум је од почетка упорно користио термин „терористичка ОВК“ и то чини и данас, указујући неуморно да је „Косово“ део светске фундаменталистичке терористичке мреже и регрутни центар терориста за Сирију.

Форум у континуитету указује и на погубне последице употребе муниције са осиромашеним уранијумом у агресији НАТО-а на СРЈ и упорно се залаже за веће ангажовање Народне скупштине (НС) и интерресорне радне групе НС о овом питању. О погубним последицама уранијумске муниције најбоље сведочи писмо финског министра за животну средину Пека Хависта ЕУ у којем говори о штетним последицама које ће трајати хиљадама година.
Форум се већ годинама залаже за подизање споменика жртвама агресије НАТО-а, независно од споменика жртвама свих ратова, који се нуди као замена, јер НАТО злочине треба посебно обележити и издвојити од других.

Форум и сада заступа тезу да се агресија НАТО-а на нашу земљу наставља кроз настојања лидера НАТО чланица да се КиМ отме од Србије а Република Српска уруши у некакву унитарну БиХ, притисцима да се Србија веже за НАТО, и многим другим средствима.
На скупу Форума „Међународни односи на прагу XXI века“, одржаном још 2001. године, први пут код нас је изнета теза о „мултиполарном свету“, што је данас реалност.
Поменимо и најновију идеју, у чију вредност ћемо се тек уверити, а то је –поштовање Резолуције СБ УН 1244 као „кључа мира у Европи“. У својој истоименој књизи председник Форума Живадин Јовановић врло опширно и аргументовано заступа мишљење да је само Резолуција СБ ОУН 1244 основа за постизање мира и трајног решења између Србије и њене аутономне покрајине. Форум редовно истиче да бројне повремене „иницијативе“ западних сила за решење овог питања замагљују једноставне чињенице па се ствара утисак да постоје неке конкретне могућности да се овај сукоб реши на неки други начин, а истина је да западне силе у свакој иницијативи гледају да намире своје и интересе сецесиониста у Приштини на рачун интереса Србије. Сви њихови предлози и иницијативе се своде на исто – предају Косова и Метохије, а то није договор већ само довршавање агресије, овога пута присилом уместо грубом војном силом, и осуђено је на неуспех, што ће време показати.

ОДБРАНА, СНАГА И ЛИЧНО ПОЖРТВОВАЊЕ Данас, двадесет година након оснивања, Београдски форум је не само опстао већ је и даље на бранику своје домовине и њених највиших вредности, а Србија је у одређеној мери и одбрањена захваљујући, између осталог, напорима и залагањима Београдског форума који је, и када то други нису смели, јавно и јасно износио своје ставове у погледу оцене стања, проблема, активности, намера, циљева и последица различитих чинилаца укључених у српски јавни и политички простор, и чини то и сада.

За две деценије постојања Београдски форум је организовао низ међународних и националних скупова, учествовао на многим скуповима у земљи и иностранству, безброј пута износио јавно своје ставове и мишљења, издавао бројна саопштења, покретао апеле и иницијативе а његови најугледнији чланови су општепознати у јавности Србије, па и шире. Паралелно са тим активностима, као комплементарну, али веома значајну и плодну активност, Београдски форум је развио издавачку делатност и његове књиге, публикације и зборници нашли су место у архивама значајних институција и појединаца у земљи иностранству.

Током свих двадесет протеклих година постојања и рада Београдски форум је суочен са многобројним и великим проблемима, од финансијских и материјалних до различитих опструкција и маргинализација, али је снагом својих ставова и уверења, интелектуалним капацитетима својих чланова, патриотским циљевима и деловању, успео да све проблеме благовремено решава. Ово стога што су сви активни чланови Форума свој рад у овој организацији засновали да добровољности и што су многи патриотски оријентисани држављани наше земље, било из Србије или из иностранства, у Београдском форуму препознали „своју“ организацију, ону с којом деле ставове и чије аргументе и залагања подржавају.

Аутор је амбасадор у пензији и заменик председника Београдског форума

Извор: www.pecat.co.rs/2020/06/nacionalni-svetionik/