Прошлог месеца ( од 17. до 18. октобра) у Пекингу је одржан Трећи самит Економског форума Иницијативе Појаса и Пута (Belt and Road Initiative - BRI) уз учешће шефова држава, или влада и других високих представника око 140 земаља и 30 међународних организација. У раду Самита су, поред других, учешће узели Председник Србије Александар Вучић, председник Руске федерације Владимир Путин и Генерални секретар УН Антонио Гутереш. Самитом је обележено 10 година откако је Председник Си Ђинпинг у септембру 2013, покренуо Иницијативу Појаса и Пута као глобалну, отворену, развојну интеграцију. Самит је био прилика да се сумирају резултати импресивних инвестиција у укупној вредности од једног трилиона америчких долара и да се договоре приоритетни правци сарадње за наредну декаду.

Председник Србије А. Вучић и председник Кине Си Ђинпинг
Извор: REUTERS/Damir Šagolj

За Србију, која је играла важну улогу у сарадњи у оквиру ове Иницијативе, као и у формату  1+17, то је била прилика да афирмише, по много чему, изузетне резултате и да, уједно, обезбеди континуитет стратешког дијалога и јачање свеобухватне сарадње. О томе сведочи чињеница да је током боравка у Кини српска делегација потписала нових 18 споразума, укључујући стратешки важан споразум о слободној трговини. Само две седмице након разговора Председника Вућића и председника Сија, кинески Председник је примио у Пекингу и српску премијерку Ану Брнабић после чега су медији пренели да ће председник Си Ђинпинг поново посетити Србију током 2024. године. Објављено је и да се преговара о новим инвестицијама Кине у српске пројекте са најмодернијим технологијама, у вредности од две милијарде УСД.

Председник Србије Александар Вучић и Урсула фон дер Лајен

Након разговора са председником Вучићем, кинески председник Си је, поред осталог, изјавио да су српско-кинески односи пример какве пријатељске односе Кина жели да има са другим европским земљама. Многи су то протумачили као фину реакцију на суздржаност, ако не и рестриктивност унутар ЕУ када је реч о учешћу у Појасу и Путу, у формату 1+17 и уопште, када је реч о кинеским иницијативама за унапређење обострано корисне сарадње. Чини се да је Европа све мање своја, да прокламована аутономија и “окретање себи”, не само да стагнирају, већ видно назадују, нарочито од фебруара 2022. Показује се, на пример, да Немачка индустрија тешко може напредовати без огромног кинеског тржишта, поготову, без јевтиних руских енергената и сировина. А када немачкој привреди не иде како треба, тешко је претпоставити да други унутар ЕУ то могу надокнадити. Зато, ако је рецесија ушла у дом најмоћније националне привреде у ЕУ, тешко да ће се ту и задржати.

У. фон дер Лајен: Све је геополитика Извор: Stefan Wermuth/Bloomberg

Промене су неминовне, а са њима и уклањање “уских грла”, подозривости и вештачких, нетржишних препрека у сарадњи ЕУ са Кином, укључујући сарадњу у оквиру Појаса и Пута (BRI) и формату 1+17. Ако се рецесија надвија над ЕУ, као целином, извесно је да ће то још више погодити развој мање развијених чланица из Централне и Источне Европе. Како ће се успорени развој, односно, рецесија најразвијенијих, одразити на прилив средстава у фондове ЕУ – остаје да се види. У сваком случају, обазривост налазе да и чланице ЕУ тзв. “нове Европе”, дакле, управо учеснице формата 1+17, буду скромнијих очекивања од фондова ЕУ. Што се тиче кандидаткиња за чланство, међу којима је и Србија, оне ће, највероватније, бити у трећем или четвртом “кругу извлачења грантова” ЕУ. Која ће цена тек за њих бити уколико се рестриктивни неекономски прилази задрже као једно од нових правила!?

Што се Србије тиче, чини се да је своје лекције научила и да не неће допустити да јој било ко са стране бира или намеће партнере у сарадњи, да их проглашава за «поуздане» или «непоуздане» кроз призму геополитике. Независно и суверено одлучивање у области спољних економских односа, о слободном избору партнера и подручја сарадње, итекако су део тржишног понашања и демократије. Има доста тога чудног и контрадикторног у понашању водећих сила Запада. Залажу се за слободно деловање тржишних законитости, али истовремено, из својих уских политичких и геополитичких разлога, уводе рестрикције, протекционизам, санкције, непрекидно проширују листу компанија које нису за продају или приватизацију, теже монополу у одлучивању на светском тржишту.

Док глобална већина тежи да ојача ауторитет УН, вредност универзалних принципа међународног права, Повеље УН и одлука СБ УН, водеће силе Запада све то игноришу, чак и грубо крше кад год оцене да је препрека за остваривање њихових ужих, хегемонистичких интереса. Залажу се за владавину права, у пракси, намећу владавину својих “правила” која није усвојио ни један универзални међународни форум. На речима се залажу за демократију, у пракси покушавају да све и свакога подреде својим интересима, неретко, грубо кршећи универзалне принципе међународног права. На речима су за равноправност, у пракси свет деле на “демократије” и “аутократије”. У групу «демократија» сврставају оне који су за униполарни, хијерархијски устројен  светски поредак  у коме је све подређено интересима “врховне демократије”, у «аутократију», већину земаља света (глобалну већину) које граде мултиполарни, демократски светски поредак заснован на међународном праву, отворености и сувереној равноправности.

Интереси Србије

Кина је друга најмоћнија економија на свету, највећа трговинска сила, стална чланица СБ УН. Својим брзим привредним растом и обимом даје највећи допринос расту глобалног светског производа. Представља мотор убрзаног развоја ЕвроАзије и највећу радионицу нових модерних технологија, вештачке интелигенције и роботизације. Односе Србије и Кине карактерише блискост ставова о свим важнијим међународним питањима, укључујући о новом, демократском, мултиполарном светском поретку. Трећу годину заредом Кина је највећи инострани инвеститор у Србији а три њене фирме су највећи извозници из Србије. Кина је допринела и наставља да доприноси брзој модернизацији путне и железничке мреже и инфраструктуре Србије и њеном прекограничном повезивању. Сарадња са Кином доприноси равномернијем распореду економских односа (интереса) Србије на међународном плану, што значи, и јачању међународног положаја Србије, у крајњој линији - њене независности. Тиме се смањују простори за уцене, претње, манипулације. Сарадња у области одбране и безбедности такође има велики значај за Србију као војно неутралну земљу.

Кина не прихвата сепаратизам Приштине, подржава резолуцију 1244 СБ УН, суверенитет и територијални интегритет Србије. Нарочито је важно што се Кина при свему томе не меша ни у унутрашње, ни у спољне послове Србије. Интерес Кине за продубљивање сарадње и стратешког партнерства са Србијом расте јер Кина види Србију као независну, суверену, војно неутралну европску земљу са славном слободарском традицијом. За Кину је Србија стратешки партнер јер доследно поштује политику једне Кине, не следи музичка либрета диригената из Вашингтона, Лондона или Брисла, који очекују да сви као један певају углас о “малигним утицајима”, поузданим и непоузданим испоручиоцима 5Г технологије, наводном “дужничком ропству”, разврставању на “демократије” и “аутократије”.

Интереси Кине

Србија је за Кину поуздани економски партнер и мост за економско повезивање и сарадњу са другим европским земљама и ЕУ, посебно, на вертикали Медитеран (Пиреј, Солун) – Северно и Балтичко Море. Србија је излог за презентацију кинеских могућности у областима инвестиција, развоја и трансфера напредних технологија, зеленог развоја, обновљивих извора енергије. Требало је да се пусти у рад деоница брзе пруге Београд-Нови Сад, да се прецизира да ће кинеске компаније завршити деоницу Нови Сад – Суботица до краја 2024., а Суботица-Будимпешта до краја 2025. да би ЕУ тек тада јавно изразила спремност да, на истом коридору Е-75, финансира модернизацију пруге Београд – Ниш. Има ли јаснијег признања да је српско-кинеско-мађарски договор од пре више година, о изградњи брзе пруге Београд-Будимпешта био стратешки исправан, у заједничком интересу Србије, Мађарске и Кине, али уједно – у интересу Европе и европско-кинеске сарадње. Свеједно, билатералне или оне у оквиру Пајаса и Пута (БРИ), или 1+17? Није ли и то показатаљ да Запад није више ексклузивни кратор реалности којима други морају да се прилагођавају, да су на увелико сцени нови креатори реалности, бар у области економије, којима се и Запад мора прилагођавати а не супротстављати без већих изгледа на успех у томе.

У ситуацији када ратови у Украјини и на БИ апсорбују добар део политичких, економских и финсијских потенцијала Запада, Кина самитом БЕФ у Пекингу слави 10 година БРИ уз учешће представника готово двотрећинске већине земаља на планети и најважнијих међународних организација, бави се развојем и објављује нове стотине милијарди УСД за инвестиције у земље глобалног Југа. Од свега је најзначајнија порука да одржавањем БЕФ-а Кина потврђује не само да не одустаје од Иницијативе Појаса и Пута већ, напротив, да га шири, јача, подиже ниво одговорности својих компанија за све што раде у тој глобалној економској интеграцији.

Један од резултата Самита у Пекингу је и сагласност председника Сија и Путина о даљем јачању стратешког партнерства, о плану узајамне размене од 200 милијарди УСД као и пуној координацији Појаса и Пута, ЕвроАзијске Економске Уније, ЗНД, СХОС, АУ и других интеграција земаља глобалне вецине. Зато и питање – има ли смисла, док глобална вецина у Пекингу планира и потписује хиљаде споразума о сарадњи, инвестицијама у развој свих делова света, повезивање и солидарност – да се било ко, у било којем крају света, залазе за поделе, сврставања, бригу о “златној милијарди”, изолацију, хијерархију међу цивилизацијама, санкције или доливање уља на ватру сукоба у току?

Живадин Јовановић