Вили Вимер

И то због њене доказане неспособности. Другачије не можемо да оценимо држање Савезне владе у вези са ”искрснућем из самога Ништа” готово милион миграната ове године. При томе је претпоставка да се ради о пукој неспособности ласкава верзија. Јер, ако није у питању неспособност, онда бисмо морали да претпоставимо да Савезна влада дела са циљем да свесно промени квалитет наше земље. То би био пуч против уставног поретка и једне владе која суделује у том чину, која је, дакле, ”пучистичка влада”. У ова времена то није никаква новост, што доказује случај Украјине.

Задржимо се на Савезној влади. Доказано је да нас као грађане ове земље, уз сарадњу наших рођених безбедносних служби, тако шпијунирају да то не би боље извели ни сам Гестапо или Штази. О нама желе да сазнају све, а то раде и Влада и приватни концерни. Полиција најављује методе откривања злочина за које верује да ће бити делотворне и пре него што они буду почињени. У овој земљи све је усмерено против њених грађана, а ова влада се прави да је тек из штампе сазнала о милиону миграната!

A, где су до сада биле све те обавештајне службе, наше организације за помоћ и надасве наши амбасадори у земљама порекла овог миграционог таласа? Они, ето, нису приметили ама баш ништа, а можда нису ни смели ништа ни да примете, све док мигранти нису преплавили грчка острва или пробили мађaрску границу.

Зашто је најважнији ”савезнички партнер” претворио свет у прах и пепео и зашто ми не тражимо од њега да стане са својим злочиначким делима или да бар сам сноси њихове последице? Зашто себи допуштамо да имамо за председника државе човека кoме свега овога још није доста и који жели да види Немачку уплетену у што више ратних операција.

Ми имамо добре разлоге што смо грађанима ЕУ-чланица гарантовали слободу избора места насељавања. Али смо и у овом случају имали добре разлоге да им то не омогућимо преко ноћи. Француска под Саркозијем и Енглеска под Тони Блером јасно су рекле да се у ЕУ-Европи ништа не мора, уколико се у случају развоја одређених догађаја не жели губитак подршке својих грађана. Дакле, ово право насељавања постоји у ЕУ-Европи. Али, оно постоји само овде. Када влада Ангеле Меркел својим изјавама, уредбама и практичном политиком крене линијом да ово право насељавања прошири на цео свет, онда ће она поцепати Европу.

Наравно, може бити да савезна канцеларка више не може да поступа другачије осим да стане на чело избегличког покрета. У том случају нећемо морати више дуго да чекамо крај Европе и наше државе.

Еxitus је у том случају већ наступио. Или, неко замишља да ће се они које маме да дођу овамо својима фамозним изјавама о култури добродошлице подрвргунти процедурама тражења азила или неким другим поступцима са припадајућим консеквенцама? Ми можемо у случају сваке промене политичких датости или постојећих закона у Немачкој да предузмемо мере који су у складу са правним поретком или парламентарном процедуром. Када неко није у стању да гарантује правни поредак, или као држава чека да га подрију, онда је то ”пуч” са врха. Већ су укидање служења основног војног рока и одустајање од атомског оружја јасно показали како се то постиже када се, као у случају ”беспоговорне владавине” и ”демократског централизма”, ради супротно методама које су у традицији наше земље.

Скоро да иде уз ову немачку владу да са острашћеношћу јавно потцењује и понижава једну пријатељску земљу којој можемо да захвалимо суштински допринос нашем уједињењу. Тиме се стиче наклоност озлоглашених америчких НВО. Зашто Мађарска не би смела да се забрине када види да јој се приближава талас избеглица са правца Балкана? Зашто је на удару критика Мађарска, а не друге ЕУ-државе које су нам на овој маршрути далеко ближе од њe?

Можемо да захвалимо Папи и ниједном другом европском премијеру што је указао на хуманитарне последице прелазака Средоземног мора. А, пошто је Папа пореклом из Буенос Ајреса сигурно му је познато до које мере неконторлисани путеви дроге од Буенос Ајреса преко Западне Африке до Амстердама и Тел Авива представљају кичму миграционог таласа из Африке у правцу Европе, пре свега до Шведске, Немачке и Аустрије. Oвдашња полиција итекако сасвим добро зна једно: уиграни путеви трговине људима којима се ”снабдевају” европски бордели преферирају се као веза са мигрантима. Изгледа да одговара нечијој сврси то што - како се прича – зградама са црвеним фењерима и центрима за мигранте у великим градовима Немачке управља једна те иста рука.

Ова Савезна влада није у стању да спроводи законе наше земље ни на улицама, ни на трговима, нити на на нашим границама. Она је, међутим, изабрана да то чини и само због тога је на месту где је. Медији, јавни или приватни, су такви какви су. Тоталитарни! Раније смо, ако није ишло другачије, немачке новине могли да читамо ”између редова”. То данас више није могуће, али зато глодури припадају трансатланској братији.

Превод са немачког: Бранка Јовановић
Аутор је бивши посланик ЦДУ у Бундестагу, државни секретар за одбрану и потпредседник Парламентарне скупштине ОЕБС-а. Коаутор књиге «Повратак хазардера» (Zeitgeist, 2014.)

Пажња: Преузимање текстова и фотографија са овог сајта дозвољено је искључиво уз навођење београдског форума за свет равноправних као извора