Најважнији задатак Фонда је помоћ угроженима
Фонд за матицу |
Осамнаеста Скупштина "Фонда дијаспора за матицу" одржана је 6. августа у Београду. Једна од најважнијих активности Фонда је хуманитарни рад, а пошто се средства за хуманитарне потребе опорезују по стопи од 20 одсто, упућен је апел надлежним државним органима да ослободе Фонд плаћања пореза и на тај начин допринесу ширењу хуманитарних активности.
На седници Скупштине Фонда дијаспора за матицу оцењено је да су потребе за пружањем хуманитарне помоћи све веће, а да су приходи хуманитарних организација све мањи. То је запажање овог удружења које је од свог оснивања пре 17 година до данас у хуманитарне потребе у земљи уложило више од пет милиона евра, пише у саопштењу Фонда.
Скупштини је, поред представника расејања из разних делова света, присуствовао лични изасланик патријарха, епископ топлички Арсеније који је, поред осталог, изразио признање Фонду за добру сарадњу са СПЦ, за помоћ избеглицама и расељеним лицима, као и за редовне испоруке основних животних намирница народним кухињама на Косову и Метохији.
У саопштењу се наводи да од резултата хуманитарног рада у протеклих годину дана, као најзначајнији су издвојени помоћ народним кухињама на Косову и Метохији, сваког месеца у вредности од 100.000 динара. Обезбеђено је такође и возило за децу са посебним потребама у Варварину, у вредности од 10.000 евра. Пружена је помоћ Центру за колективни смештај расељених лица на Брезовици-Косово и Метохија, у вредности од 3000 евра. Фонд је помогао више хуманитарних и патриотских удружења, укључујући удружење Јадовно, за редовна поклоничка путовања у местима страдања Срба на Велебиту и Пагу.
Подвучен је значај јачања Фонда, као трајне, хуманитарне институције српског народа. То значи да ће Фонд, и убудуће, у своје хуманитарне активности улагати само нове приходе, а да ће сачувати вредност основне имовине у несмањеној вредности. У вези са тим, упућен је позив свима у расејању, да својим прилозима и донацијама Фонду, помажу решавање растућих хуманитарних проблема у матици.
Фонд најављује да ће наставити свој хуманитарни рад уз поштовање утврђених критеријума и приоритета, увек водећи рачуна да помоћ добију најугроженији појединци и породице. У том смислу, остаје као приоритет помагање избеглица и расељених лица, породица са троје и више малолетне деце, породице инвалида без других прихода.
Скупштина је одлучила да трећу годину за редом настави сталну помоћ народним кухињама на Косову и Метохији.
Управи Фонда дата је обавеза да настави досадашње напоре како би се значајна невраћена средства Фонда, као и средства Фондације Сања Милековић, за стипендирање талената из математике и техничких наука, вратила и привела хуманитарним наменама. Јединствено је уверење представника дијаспоре да проблем невраћених средстава Фонду и Фондацији Сања Миленковић представља озбиљну препреку у отклањању неповерења између расејања и државних органа. Сва средства Фонда дијаспора за матицу и Фондације Сања Миленковић блокирана 2000. године, као и средства која су незаконито потрошена од стране државних представника у међувремену, треба вратити овим организацијама јер су то средства грађана Србије који, стицајем околности, живе у иностранству и чија је жеља да се њиховим средствима пружи помоћ матици, а не да се њихове донације узурпирају.
Уз оцену да је нелогично и супротно европским стандардима да се средства за хуманитарне потребе опорезују по стопи од 20 одсто, упућен је апел надлежним државним органима да ослободе Фонда плаћања пореза и да на тај начин допринесу ширењу хуманитарних активности. Истакнуто је да би то допринело већој спремности донатора из расејања да и убудуће помажу хуманитарне активности Фонда.
Скупштина је заузела став да се и убудуће развија сарадња са државним институцијама, локалном самоуправом и другим хуманитарним организацијама у реализацији хуманитарних циљева. При свему томе треба да остане јединствен прилаз хуманитарним потребама и циљевима очувања националног, културног и духовног идентитета, целине српског народа, укључујући српски народ у Републици Српској, Црној Гори, у региону уопште.
Скупштина је подржала предлоге о оснивању Меморијала жртвама геноцида против српског народа у 20. веку и одобрила учешће представника фонда у иницијативном одбору Меморијала.
Учесници у расправи су подвукли значај волонтерског рада у Фонду дијаспора за матицу свих протеклих 17 година и упутили позив другим свима другима да допринесу хуманитарној делатности Фонда својим добровољним радом и прилозима, у складу са својим могућностима.
Изражено је признање и захвалност Министарству спољних послова Србије што је, после 15 година, вратило Фондацији Сања Миленковић око 30.000 евра који се налазио у депозитима дипломатских и конзуларних представништава. Примљено је то као охрабрење да се може очекивати враћање преосталих, далеко већих, средстава Фондације Сања Миленковић и Фонда Дијаспора за матицу који, ни после 17 година блокаде, још увек нису враћени.
Скупштина је изабрала нове чланове органа Фонда-Управног одбора, Надзорног одбора, и Савета. За председника УО, поново је изабран др. инж Милоје Милићевић из Берлина, а за председницу надзорног одбора, др Љиљана Вернер из Хановера.
Српски дом - дом свих сународника
Скупштина је формирала радну групу да изврши припреме за реализацију одлуке Сабора матице и расејања, од 5. августа 2000. године, о Српском дому у Београду. У дому би, поред других редовних функција, уједно били и смештени Библиотека српског расејања, Фонд дијаспора за матицу, Фондација Сања Миленковић, и друга удружења сличних циљева. Српски дом треба да буде институција повезивања и сарадње матице и расејања, стециште свих иницијатива за јачање повезаности српског националног бића на културном, духовном и националном плану. Дом треба да буде самоодржива институција која уједно обезбеђује и приходе за хуманитарну делатност. По оцени Скупштине, овај пројекат може се успешно реализовати у сарадњи са институцијама Владе Републике Србије и Скупштином Града Београда. Остваривање ове одлуке Сабора се може повезати и са решавањем проблема невраћених средстава Фонду и Фондацији Сања Миленковић, на тај начин што би Српски дом био заједнички пројекат матице и расејања, пише у саопштењу Фонда.
< Претходна | Следећа > |
---|