Од свог оснивања 1999. године Фонд дијаспора за матицу уложио је у обнову, развој и решавање хуманитарних проблема у Србији (СРЈ), РС, ЦГ више милиона евра. Мало је познато да је мост „Варадинска дуга“, на Дунаву, код Новог Сада, мостови на Великој Морави код Варварина, на Западној Морави код Крушевца и у Трстенику и многи други капитални објекти, обновљени средствима српске дијаспоре преко Фонда дијаспоре. За санирање последица катастрофалних поплава 2014. и 2015. овај Фонд дијаспора је обезбедио помоћ од близу два милиона евра којом је обновљено 52 дома у Обреновцу, комуналне и јавне установе у Параћину, Крупњу, Ваљеву, Коцељеви, Голубцу, Градишту, Новиграду, Бјељини...  Протеклих година и данас помоћ Фонда је усмерена превасходно ка сиротињи на Косову и Метохији. Фонд је обезбедио средства за изградњу обданишта у Брњици, код Грачанице. Већ седам година Фонд обезбеђује редовну помоћ народним кухињама на КиМ у износу од 100.000, а од ове године 150.000 динара месечно за намирнице. Кухињама руководи хуманитарна организација „Мајка девет Југовића“, под окриљем Епархије рашко-призренске, а оброци хране обезбеђују се свакодневно за 2.000 људи.

Ово су само неке од илустрација рада представљеног на Скупштини Фонда одржаној у парохијском дому Храма Светог Саве, у Београду, уз благослов Његове Светости Патријарха Српског господина Порфирија.

Поред представника српског расејања из Немачке, Швајцарске, Француске, Аустралије и других земаља, у раду су учествовали Њ.П. Владика Бачки господин Иринеј Буловић, Милица Ђурђевић-Стаменковски, председница и Миломир Вујадиновић, заменик председника Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине Србије, Драган Станић, председник Матице српске, Никола Божић, саветник министра Ђорђа Милићевића, гости из Републике Српске, Црне Горе, Хрватске.

Извештај о раду и извештај у протеклој години као и посебан извештај о посети делегације Фонда Покрајини Косово и Метохија, поднели су Др Љиљана Вернер, председница Управног одбора, из Хановера, Немачка, Слободан Аћимовић, председник Надзорног одбора и Гојко Слијепчевић, члан Управног одбора из Стокхолма, Шведска. Скупштина је усвојила план рада за наредну годину (у прилогу). Извештај о раду Фондације „Сања Миленковић“, поднео је Славко Вејиновић, управитељ. Извештаји су једногласно усвојени. Скупштина је усвојила план рада (у прилогу).

Делегати дијаспоре који су учествовали у раду Скупштине, приложили су Фонду нових 60.000 евра чиме су показали разумевање и солидарност са сународницима у матици, посебно са сународницима на Косову и Метохији, којима је неопходна хуманитарна помоћ. Уз захвалност донаторима, изражено је очекивање да ће њихов гест деловати и као пример.

ПЛАН РАДА ФОНДА ДИЈАСПОРА ЗА МАТИЦУ
Усвојен на седници Скупштине 2. септембра 2023.

1.    Јачање организационе и материјалне основе Фонда дијаспора за матицу као трајне, добровољне хуманитарне организације српског расејања, уз поштовање Статута, закона, одлука Скупшштине.

2.    Пружање хуманитарне помоћи искључиво из прихода од камате на орочена средства Фонда и од нових донација које пристужу током године, уз очување главнице средстава.

3.    Поштовати вољу донатора у погледу намене донираних средстава.

4.    Доприносити активностима чији је циљ јачање међусобног поверења и свестраног повезивања матице и расејања, у складу са карактером Фонда као добровољне, хуманитарне организације.

5.    Хуманитарни приоритети Фонда ће бити: учешће у решавању ургентних проблема избеглица, расељених лица, угроженог српског народа у Покрајини Косово и Метохија, сиромашних породица са троје и више малолетне деце.

6.    Радити на даљој афирмацији Фонда као добровољне, хуманитарне организације, која својим 25-годишњим радом и позитивним искуствима подстиче хуманитарни рад на ширем плану, доприносећи јачању солидарности и свестраном повезивању српског народа у матици, региону Балкана и расејању.

7.    Редовну месечну хуманитарну помоћ народним кухињама на Косову и Метохији од садашњих 100.000,00 динара повећати за наредни период на 150.000,00 динара, месечно. Наставити са реализовањем ове помоћи преко хуманитарне организације «Мајка Девет Југовића» која ради под покровитељством Епaрхије рашко-призренске СПЦ и Њ. П. владике Теодосија.

8.    Реализовати одлуке о ургентној помоћи здравственим и образовним установама, обданишту «Ђурђевак» у Брњици, СПЦ и материјално најугроженијим породицама, у складу са Извештајем делегације Фонда која је током августа посетила Покрајину Косово и Метохију, на основу одлука Управног одбора од 1. септембра 2023. године.

7.    Појачати напоре усмерене на јачање материјално- финансијске основе хуманитарног рада, повећавање прихода Фонда путем обезбеђивања најповољнијих камата на орочене депозите у банкама и прикупљање нових донација из расејања и матице.

9.    Наставити активности за накнаду невраћених и неовлашћено утрошених средстава Фонда дијаспора за матицу и Фондације за стипендирање талената из математике и техничких наука “Сања Миленковић”. Наставити ангажовање и контакте са надлежним органима ради ослобађања Фонда од пореза на приход јер опорезивње смањује средства за хуманитарну помоћ што није у интересу друштва.

10.    Интензивирати контакте са државним органима ради нормализације рада Фондације «Сања Миленковић»

11.    Пружати одговарајући допринос очувању националног, културног и духовног идентитета српског народа, у складу са Статутом и расположивим средствима

12.    Интензивирати рад на реализацији пројеката Српског Дома, Меморијала жртава геноцида над српским народом у 20. веку, и Србослова (Српске читанке) и Библиотеке српског расејања. Српски Дом треба да буде јединствена национална институција која би симболизовала повезаност матице и расејања и доприносила томе систематским организованим развијањем специфичних активности на културном, образовном, научном, издавачком и другим пољима од значаја за свеобухватно повезивање и сарадњу. Дом би уједно био седиште организација као што су Фонд дијаспора за матицу, Фондација за таленте из математике и техничких наука «Сања Миленковић», Библиотека српског расејања и друге.

13.    У сарадњи са државним органима обезбедити адекватан простор за привремено седиште Фонда дијаспора за матицу, Фонддацију «Сања Миленковић» и Библиотеку српског расејања, до реализације пројекта Српског дома.

14.    Наставити и даље унапредити сарадњу са државним органима, СПЦ, локалном самоуправом, са хуманитарним и другим организацијама од значаја за рад Фонда.

15.    Неговати и даље јачати сарадњу са медијима за масовно информисање, ширити број волонтера и активиста Фонда, посебно, већом заступљеношћу младих. Актуелизовати и осавременити веб страницу Фонда.

Линк: https://youtu.be/3A8V1Qn9-T8

ПРЕУЗМИТЕ И ПРЕЛИСТАЈТЕ ЧЛАНАК ОВДЕ

У оквиру своје хуманитарне активности, Управа Удружења „Фонд дијаспора за матицу“ последњих шест година је пружала новчану помоћ Друштву за церебралну и дечију парализу „Ана Антонијевић“ из Крагујевца, за куповину новогодишњих пакетића деци о којима се Друштво стара. Оснивач и руководилац Друштва је госпођа Божидарка Антонијевић, позната по својој посвећености хуманитарном раду и бризи о деци.

Управа Фонда је и ове године доделила Друштву помоћ у износу од 150.000 динара, за куповину 150  новогодишњих пакетића за децу. Пакетићи су додељени деци на Материце, 26. децембра ове године, у просторијама Друштва у Крагујевцу. Церемонији доделе пакетића су присуствовали:  Слободан Аћимовић, председник Надзорног одбора Фонда и Мирослав Млинар, члан Савета Фонда.

Осмеси, радост и неизмерна срећа присутне деце дочекали су и ове године представнике Фонда и друге званичнике,  иза широм отворених врата скромно опремљених просторија Друштва. Поново су биле раширене руке мале Милице, близнакиња Лене и Неде, Михајла, Димитрија, Вукашина, Теодоре, Маше, Луке, Софије, Нене и многобројне дечице, којима је, како и сами кажу, овај дан годинама најлепши и најсрећнији у години.

Додели пакетића ове године у име града Крагујевца присуствовали су: Никола Рибарић, начелник Градске управе и др Гордана Дамјановић, члан Градског већа за здравствену и социјалну заштиту. Исказали су огромну захвалност нашем Фонду за хуману донацију и помоћ коју пружамо Друштву годинама уназад.

Руководство Друштва је и ове године доделило посебну захвалницу и признање Фонду дијаспора за матицу, за бригу и помоћ коју посвећује деци о којој се Друштво стара.

Захвалнице су додељене и господину Живадину Јовановићу, заменику председника Фонда, Слободану Аћимовићу, председнику Надзорног одбора и Мирославу Млинару, члану Савета  Фонда.

 Представници Фонда су се у име Фонда захвалили руководству Друштва  на додељеном признању и пожелели успешан рад.

У Дому Војске Србије у Београду, одржана је 25. септембра изборна Скупштина „Фонда дијаспора за матицу“ на којој је за председнцу Управног одбора изабрана Др Љиљана Вернер, доктор мед. из Хановера, Немачка. Досадашњи председник Др Инж. Милоје Милићевић из Берлина, који је био председник ове хуманитарне организације од њеног оснивања 1999. године, на личну молбу  разрешен је ове функције из здравствених разлога.

Др Милићевић је изабран за почасног председника и предложен за одликовање за изузетан допринос хуманитарној помоћи дијаспоре матици. Др Милићевић је дипломирани инжењер машинства и електротехнике, предавач на Универзитету у Берлину и аутор више значајних патената у области кибернетике.

За новог председник Надзорног одбора изабран је економиста и банкарски стручњак Слободан Аћимовић из Београда.

У поднетом Извештаја о раду истиче се да је Фонд издвојио 110 000 евра помоћи за борбу протви епидемије covid 19 која је реализована у сарадњи са Министарство здравља и Фондом за здравствено осигурање. Истакнуто је да Фонд пуних седам  година сваког месеца издваја по хиљаду евра за намирнице за Народне кухиње на Косову и Метохији, да помаже удружења која се баве заштитом здравља деце са церебралном парализом, да се хуманитарна помоћ реализује у сарадњи са органима локалне самоуправе и другим сличним хуманитарним организацијама.

Планом рада који је представљен делегатима из Немачке, Швајцарске, Холадније, Канаде и других делова света, предвиђено је ширење активности на прикупљању прилога и донација, како би се у условима смањеног прилива од камата на орочена средства, омогућило одржање и ширења хуманитарног рада. Приоритети ће бити решавање најтежих хуманитарних случајева избегличких и породица расељених лица, сиромашних са троје или више малолетне деце, настављање редовне помоћи у храни Народним кухињама на Косову и Метохији.

Поновљене су иницијативе за оснивање Српског дома у Београду; Библиотеке дијаспоре; подизање споменика Српским жртвама геноцида у 20. веку попут сличних у Израелу, Јерменији и другим земљама; штампање пригодне књиге о Србији и српском народу за младе у дијаспори.

У Београду, 25. септембра 2021.
Марина Чолић
Извршни секретар Фонда
--
УДРУЖЕЊЕ ФОНД ДИЈАСПОРА ЗА МАТИЦУ

Измештање људи и народа по Земљиној кугли део је историје човечанства од самих почетака. Некад добровољно, а некад присилно, често због економских невоља, а који пут из политичких разлога, каткад бежећи од ратних пожара, а понека учествујући у њима, поједници и групе напуштали су завичај тражећи срећу и безбедно место у новом географском, друштвеном и културном окружењу. Савремени антрополози говоре да је историја идентитета – след сеоба, случајности и прилагођавања. Један од њих француски научник Мишел Ажије, творац синтагме „нови космополитизам“, чак тврди да ни једно људско биће никад није било аутохтоно и да су границе увек биле нестабилне.

Ова релативизација односи се и на српски народ, чије сеобе одавно интезивно теку у различитим правцима, и у силовитим таласима запљускују све континенте. Од Чарнојевића до наших дана, али и пре Чарнојевића, Срби на разним меридијанима планете деле сложено осећање двоструке припадности, уносећи у дијаспоричност света бреме својих антрополошких специфичности. То су људи са двоструким теретом на плећим подвргнути не баш „обреду раздавајња и спајања“; они су и тамо и овде.

Сањајући завичај из даљине, избеглица се, као и свака мањина, свакодневно суочава с недостатком моћи у односу на различиту већину. Једна песникиња је то осећање дивно описала овим речима: „Овде је сувишно овде – тамо је сувишно тамо“. Нешто млађи писац српског порекла Велимир Чолић, избегао је у Бретању, у књизи „Егзил за почетнике“ овако описује емоције нашег сународника измештеног из завичаја: „Кишни човек, затворен у тишини, прожет грчевима и промуклим кашљем несанице“.

Размере интелектуалне тескобе избеглица није скривао ни Данило Киш, који се у Паризу преселио добровољно, и није ово измештање доживео као „изгнанство из синтаксе“: одселио се као већ познати писац, и у граду светлости наставио је (иако полиглота) да пише на српском, „језику на коме сања“. Описујући Париз из перспективе коју је више видео као номадску него гастарбајтерску, у једном разговору рекао ми је да, када се пробуди, и када чује како се нашијенци испод прозора дозивају и псују на српском, одједном не зна где је -на Вождовцу или у десетом арондисману...

Наши разговори о социокултурној, друштвеној и економској позицији исељених из Србије, као што се види, не морају да почну с Црњанским, који је први снажније обрадио емотивни свет измештених, дефинишући Србе као „народ сеоба“. Како у метафоричним „Сеобама“, тако и у „Роману о Лондону“, чији је главни јунак такође емигрант. Етно-историјски простор Срба и надаље се шири брзином коју су поспешили ратови, санкције, епидемије и глобализација. Београдски афористичар Митар Ђерић изразио је нове невоље овом ефектном сликом: „Један је Црњански, а много сеоба“.

Историје је штедро разбацала делове српског народа најпре по Балкану и Подунављу, а потом по целој планети, тако да данас нема географске тачке на којој се на српском српском не дозива лепша будућност и не сања она звезда у бескрајном плавом кругу.

Више од трећине нашег народа данас живи изван матице (између 3,5 и 4 милиона људи). Иако у почетку економски рањиви, неки од тих људи данас су пословно веома моћни и располажу имовином којом могу да се убрзају препородни процеси у српској привреди. Према подацима Народне банке Србије (за 2018. годину), дијаспора само легалним токовима годишње унесе у матицу око 3,4 милијарде евра. Другим каналима пристиже бар још толико. А то је тек део средстава која би могло бити искоришћена, а леже у банкама. Недавно је Стеван Барт, војвођанкси Немац рођен 1937. године у Футогу, а сада успешни електроинжињер у Немачкој, писао да  Срби у Немачкој – иначи други по бројности међу странцима у овој земљи – располажу имовином од најмање 50 милијарди евра. Према наводима овог југошвабе, који пише на српском и немачком језику,  90% својих прихода остварених у Немачкој, Срби и троше у тој земљи.

Српска матица превазишла је некадашњу навику да људе у расејању назива именима с неприкривеном идеолошком конотацијом. Термини попут избеглиштва, емиграције, и исељеништва замењени су неутралном позајмљеницом из грчког  - дијаспора (дословно: део народа раштркан по свету). Али, део предрасуда као да је и даље на снази. На пример, матица не чини довољно да средства која дозначује дијаспора преусмери из потрошње у инвестиције. Још мање се труди да изнађе механизме директног и повлашћеног улагања дијаспоре у капиталне пројекте у Србији. Зар наши сународници из света не заслужују исти, ако не и бољи третман у односу на стране улагаче и кредиторе?

Држава још није вратила дуг „Фонду дијаспора за матицу“, који је својевремено узурпирала досовска власт... Зграда у Васиној улици у Београду, адптирана је за контакте са дијаспором, у међувремену је је усмерена на друге намене, а некадашње Министарство за дијаспору спуштено је на ниво Канцеларије, а потом Управе, која дуже од три године нема директора. Вапај за бољом комуникацијом с матицом један наш човек из белог света овако је исказао на недавном састанку у Београду: „Ако вас седам милиона има у Влади Србије 16 министарства, зар нас четири милиона расељених има само једно?“

Матица се предуго колеба око бољег третмана људи из дијаспоре и њихових улагања, иако је сасвим белодано да су у односу на све друге, па и на видове банкарског уцењивачког кредитирања, једино прилози из расејања редовни, безинтересни и без условљавања. Дијаспора стално треба да осећа, као неку врсту унутрашњег гласа, тај позив да се врати у матицу и да с муком стечен новац уложи тамо где су јој корени.

Проф. Миливоје Павловић
Члан Скупштине Фонда дијаспора за матицу
Текст је изашао у дневном листу „Политика“, Погледи, 11. 08. 2020.

Осамнаеста Скупштина "Фонда дијаспора за матицу" одржана је 6. августа у Београду. Једна од најважнијих активности Фонда је хуманитарни рад, а пошто се средства за хуманитарне потребе опорезују по стопи од 20 одсто, упућен је апел надлежним државним органима да ослободе Фонд плаћања пореза и на тај начин допринесу ширењу хуманитарних активности.

На седници Скупштине Фонда дијаспора за матицу оцењено је да су потребе за пружањем хуманитарне помоћи све веће, а да су приходи хуманитарних организација све мањи. То је запажање овог удружења које је од свог оснивања пре 17 година до данас у хуманитарне потребе у земљи уложило више од пет милиона евра, пише у саопштењу Фонда.

Скупштини је, поред представника расејања из разних делова света, присуствовао лични изасланик патријарха, епископ топлички Арсеније који је, поред осталог, изразио признање Фонду за добру сарадњу са СПЦ, за помоћ избеглицама и расељеним лицима, као и за редовне испоруке основних животних намирница народним кухињама на Косову и Метохији.

У саопштењу се наводи да од резултата хуманитарног рада у протеклих годину дана, као најзначајнији су издвојени помоћ народним кухињама на Косову и Метохији, сваког месеца у вредности од 100.000 динара. Обезбеђено је такође и возило за децу са посебним потребама у Варварину, у вредности од 10.000 евра. Пружена је помоћ Центру за колективни смештај расељених лица на Брезовици-Косово и Метохија, у вредности од 3000 евра. Фонд је помогао више хуманитарних и патриотских удружења, укључујући удружење Јадовно, за редовна поклоничка путовања у местима страдања Срба на Велебиту и Пагу.

Фонд дијаспора за матицу
Београд, Сремска 6/IV

Фонд дијаспора за матицу је обезбедио 10.000.000,00 динара за реконструкцију Дневне болнице у Крупњу оштећене поплавама у мају 2014. године. О томе су данас уговор о донацији потписали, Раде Грујић, председник Oпштине Крупањ и Живадин Јовановић, директор.

Донација Фонда представља више од половине укупних трошкова реконструкције дневне болнице. Други део, обезбеђује више донатора из Србије.
Средства Фонда већ су уплаћена на посебан рачун на који ће своје донације уплаћивати и други донатори.
Почетак реконструкције Дневне болнице у Крупњу сада зависи само од ефикасности у спровођењу поступка предвивиђеног Законом о јавним набавкама.

Учешће Фонда дијаспора за матицу у реконструкцији Дневне болнице у Крупњу, је део ширег плана о помоћи српског расејања отклањању последица катастрофалних поплава у мају и септембру 2014. године. Реализацијом плана усвојеног на скупштини 27. септембра, Фонд дијаспора за матицу улаже 1.000.000. евра у поправку кућа и објеката од јавног значаја оштећених у поплавама. Од тог износа, 750.000 евра се улаже за санацију објеката у Србији и 250.000 евра у Републици Српској. Фонд је до сада обезбедио грађевински материјал за поправку 22 куће у Обреновцу укупно од 10.100.000,00 динара. Релизована је и прва помоћ Општини Кладово у износу од три милиона динара. У току је поступак за реализацију помоћи Општинама Параћин и Осечина.
(Потпис испод фотографије: председник Крупња Раде Грујић, Живадин Јовановић и Драгомир Вучићевић)

Београд, 29. децембар, 2014.
Фонд дијаспора за матицу
Драгомир Вучићевић, секретар, ср.

Фонд дијаспора за матицу издвојио је 100.000 евра као нову помоћ за поправку породичних кућа у Обреновцу које су међу најоштећенијима од мајских поплава. О томе је у Скупштини општине Обреновац потписан Споразум по коме ће 22 домаћинства добити новчану помоћ, свако у износу од 500.000 динара за набавку грађевинског материјала.

Споразум су потписали председник Општине Обреновац, Мирослав Чучковић и директор Фонда дијаспора за матицу, Живадин Јовановић. Према одредбама Споразума, новчана помоћ биће почетком идуће недеље уплаћена директно сваком домаћинству док ће општинске службе контролисати наменско трошење средстава.
Скупштина Фонда дијаспора за матицу, одржана 27. септембра 2014. године, донела је одлуку да издвоји додатни милион евра за помоћ у санирању последица мајских и септембарских поплава у Србији и Републици Српској. Договор о обнови 22 куће у Обреновцу представља извршавање одлуке Скупштине. Управа Фонда је већ уплатила 3 милиона динара као прву ургентну помоћ општини Кладово.
Током маја, Фонд је исплатио 125.000 евра као ургентну помоћ за санирање последица поплава, од чега 100.000 евра за општине у Србији, а 25.000 евра Републици Српској.
Из износа нове помоћи Фонда дијаспора за матицу за најугроженије општине у Републици Српској намењено је 200.000 евра.

Београд, 10. октобар 2014.
Информативна служба
Фонда дијаспора за матицу

Марија Божовић

На крају пријема делегације Фонда дијаспора за матицу, 30. септембра 2014., Његова Светост Патријарх Српски господин Иринеј, на молбу Михајла Мајкла Милићевића члана Управног одбора Фонда, из Торонта, Канада, дао је кратку поруку српском расејању која гласи:

„Сви исељеници, наша дијаспора, сви Срби ма где били, припадају своме роду и својој отаџбини, све њих поздрављам и желим да поновим ону жељу и апел коју је некад у Америци изражавао Владика Николај Жички, а то је - да се Срби сложе и обоже, како Срби овде у Србији и српским земљама, тако и Срби изван Србије, расејани широм света, са једном великом жељом - да не забораве своју веру, своју културу и свој језик. Језик се најпре забораља, и то је прво отуђење.Нека настоје да у својим породицама, негују свој језик,треба да имају шта и да прочитају и да из свога језика науче ко су, шта су и одакле су.“

Аудио снимак интервјуа преслушајте овде:
https://drive.google.com/file/d/0BzugWEZvBqQ9WWprMDNtYjhrUWM/view?usp=sharing

Комплетан прилог можете погледати на сајту Вести онлајн:

https://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/437587/Od-rasejanja-jos-milion-evra