Отворено писмо историчара Др Дариа Видојковића, поводом недавне изјаве Валентина Инцка о Републици Српској

Herr Inzko,

Како са Ваше стране још увек нема примереног извињења због Ваше недавне срамне изјаве којом  Републику Српску и злогласну, усташку НДХ стављате у исти кош, осећам обавезу да Вам, као историчар, предочим неке чињенице с тим у вези.

Као прво, тврдите да сте погрешно схваћени. Према дискурсној теорији француског постмодернистичког филозофа Мишела Фукоа, у једном дискурсу битна ја изјава, дакле оно што се каже, а не оно што се евентуално можда мислило. Само на основу реченог, тј. изговореног, дискурс се развија и само речено, дакле изјава, се уопште у том дискурсу може узети у обзир, ништа друго. Према томе, Ви да сте хтели рећи нешто друго, Ви бисте то и учинили. Но, Ви, Herr Inzko, сте рекли баш оно што сте рекли, и тако је забележено и записано. Ту нема никакве дилеме нити изврдавања више! Ви се морате мерити према Вашим речима, које су у историјском контексту у најмању руку гнусне!

А сада да пређем на историјски контекст. Ви сте из Аустрије, па да Вам мало скренем пажњу на неке историјске чињенице, везане за ове просторе, посебно за историју српског народа на простору бивше БиХ односно Републике Српске. Ускоро ће поново бити обележавање ослобађања најгорег нацистичког концентрационог логора током Другог светског рата, у данашњој Пољској, Аушвица. Међутим, много пре Аушвица, први концентрациони логор на тлу Европе је успоставила управо аустроугарска војска, и то у Добоју, у децембру 1915. године, током Првог светског рата. Више од 45.000 Срба је било заточено у том логору све до јула 1917. године. Међу заробљенима је било и више од 16.000 жена цивила, а било је и деце. Услови у логору су били стравични, заробљени Срби су морали да тумарају буквално у блату и измету, били су подвргнути свакодневној тортури и убијању од стране аустроугарских војника стражара, а поред тога, умирали су и од глади, нехигијене и хладноће. Тако је ту своје животе скончало више од 12.000 Срба, а само у априлу 1916. године, умрла су и 643 детета!
Циљ тог логора, у коме су били и заробљени Срби из Србије и Црне Горе, је био стварање ткз. тампон зоне у Горњем Подрињу, на граници према Србији, како би се Срби тог краја протерали или уништили! Дакле, желело је се да се етнички трајно очисти Горње Подриње од српског живља (што ће и Орић покушати између 1992. и 1995. године)! Та иста политика ће касније постати важна крилатица и за усташки режим Анте Павелића, али и деведесетих година у Сарајеву! Наиме, један други Аустријанац, Адолф Хитлер, ће наредити шестог априла 1941., на православни Васкрс, брутални напад на Краљевину Југославију, а четири дана касније, усташе, нацистички колаборатери, ће прогласити НДХ! Хитлер је „поглавника“ НДХ, Анту Павелића, подржао и подстрекао да води разорну политику против српског народа! Таква усташка политика, са благословом Хитлера и Трећег Рајха, ће довести до осниваѕња логора смрти Јасеновца, Лепоглаве, Јастребарског, Госпића, Пага, Добоја, Сребренице, Јадовна и других Јама, кратко, до усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима на читавој територији НДХ, чији је део била и Босна и Херцеговина. У том геноциду ликвидирано је више стотине хиљада српских жртава, на најмонструознији начин, у паклу, какав ни сам Данте не би могао да измисли! Још да напоменем и то, да је према неким подацима око 60 % ратних злочинаца из редова Вермахта било пореклом из Аустрије!
Република Српска је зато и створена, како се Србима тај геноцид не би поновио.

Уместо да сте научили ову историјску лекцију, Herr Inzko, Ви очигледно желите да понављате исте грешке из историје. Тако уместо да штитите изворни Дејтонски споразум и да гледате да радите на унапређењу и побољшању међунационалних веза и на међусобном поштовању два Дејтонским споразумом призната субјекта, чији је један Република Српска, Ви сте се искључиво ставили само на једну страну, и то на страну политичког Сарајева. Ваше изјаве и држање с тим у вези тако у доброј мери више и подсећају на једног Бењамина Калаја, а однос према Дејтонској БиХ на колонијални однос, баш као и у време Калаја, када је Аустроугарска на БиХ гледала као на своју колонију! Међутим, Аустроугарске више нема, а Ви нисте Калај, и Дејтонска БиХ није ни ваша нити било чија колонија. А српски народ, као и Република Српска, је и данас, као и кроз своју историју, слободарски народ, окренут демократији, који не жели да буде ничији роб, што је више него једном у својој историји и показао. Исто тако не жели нити ће дозволити да му неко други, поготово не странац, одређује и пише његову историју и да му заповеда када ће које догађаје из своје историје да слави.
Herr Inzko (не могу да кажем „поштовани“, јер се поштовање мора заслужити), Ви као држављанин земље која је у прошлости нанела толико зла српском народу, имали сте историјску шансу да исправите све те грешке и зла и да покажете једно друго лице Ваше земље. Ви сте зато могли да се покажете правим и искреним борцем за мир, толеранцију и равноправност сва три конститутивна народа у Дејтонској БиХ, и тиме и пријатељем оба ентитета, дакле и Републике Српске. Но, Ви сте одабрали да следите стари утабани пут једне пропале политике против српског народа, којом је ХХ век на катастрофалан начин почео, стравичним покличем „Serbien muss sterbien!“, а што је настављено 1941. до 1945., преко Јасеновца, па поново деведесетих година, на измаку самог тог ХХ века! Данашња модерна Република Аустрија не би смела да дозволи да је Ви на овако лоше представљате! Уколико вам  не осетите потребу да се извините српском народу и Републици Српској због тако гнусне изјаве,  остаћете зувек заробљени нецивилизованим поробљивачким поривима неповратне прошлости.

Др Дарио Видојковић, историчар