Светски поредак је на прекретници - ка поштовању суверене равноправности свих земаља и народа, миру и развоју, или ка доминацији једног центра и глобалном сукобу. Јасно је опредељење мирољубивих снага света за мирно и праведно решавање свих проблема, за поштовање Повеље ОУН, против хаоса, доминације и интервенционизма. Неопходно је јачање јединства снага мира и прилагођавање метода њихове борбе новим условима и дубоким променама у распореду моћи на глобалном плану. Мултиполарни поредак укида доминацију једног центра и отвара просторе за демократизацију међународних односа. Те просторе треба да освоје и испуне снаге мира. Мултиполарни није замена доминације једног центра доминацијом више центара. То је почетак новог светског поретка заснованог на равноправности и достојанству свих народа а не на доминацији самопроглашених «изузетних» и вазалству «мање обдарених». Једино поштовање суверене равноправности ствара услове за трајни мир, стабилност и напредак свих земаља и народа.

Ово су неки од ставова које је председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић изложио на Светској конференцији о миру, одржаној 21. новембра 2016. године у бразилском граду Сао Луис-у, провинција Марињао. У раду конференције учествовале су делегације мировних организација и покрета из 50 земаља са свих континената. Организатор је био Бразилски центар за мир (Цебрапаз) а конференцијом је председседавала Сокоро Гомес, председница Светског савета за мир, афилиације УН. Конференцији су присуствовали и највиши представници Провинције Марињао која има око 10 милиона становника.

Јовановић, један од почасних гостију, говорио је на самом отварању Конференције, одмах после Генералног секретара кинеског мировног покрета (ЦПАПД) Жу Руи-а. Представник Београдског форума  је, такође, рекао да је пад Берлинског зида пре 27 година означио крај конфронтације два војна блока, две глобалне идеологије и два система друштвеног уређења. Нажалост, наде човечанства да ће светски развој после тога кренути ка трајном миру, стабилности и свеопштем напретку су изневерене. Носиоци концепта униполарног светског поретка и либералног корпоративног капитализма посегли су за силом како би широм света наметали униформни концепт унутрашњег уређења, успостављали контролу над природним богатствима, тржиштима, стратешким комуникацикја и важним геополитичким просторима руководећи се приотом искључиво својим економским и геополитичким интересима. Глобални интервенционизам по моделу агресије НАТО 1999. против Југославије и стратегија војне експанзије НАТО на Исток, довели су до нових опасних конфронтација, рушења међународног правног поретка успостављеног после Другог светског рата и урушавања система ОУН. Један зид је пао, мноштво других зидова је подигнуто, или се и данас подиже. Ратови и стране интервенције уз лажне изговоре као што су тражење оружја за масовно уништавање, «спречавање људских катастрофа», «заштита цивила», помоћ «умереним опозицијама», рушење «диктаторских режима» изазвале су десетине милиона избеглица и расељених лица, разорене економије, фрагметисане државе и уништена друштва. Растуће сиромаштво изазвано неправедним економским односима произвело је и наставља да производи стотине милиона потенцијалних економских емиграната. Уместо да се отклањју узроци избеглица и емиграције, да се више улаже у развој а мање у наоружање, да се поштује суверена равноправност свих земаља - подижу се нови видљиви и невидљиви зидови, продубљују се поделе, расте неповерење. Зидови од челика и бетона, подигнути су између САД и Мексика, између Мађарске, Србије, Мађарске и Хрватске, између Турске и Бугарске, Турске и Грчке, Македоније и Грчке. Зидови од блокада и санкција, поред пет деценија дуге срамне блокаде према Куби, подигнути су према многим другим земљама само зато што воде смосталну и независну политику. Нови зид од мреже америчких војних база успоставља се од Балтика на северу до Анадолије, на југо-истоку Турске. Слични ланци база успостављају се и на Далеком Истоку. Свему томе додајмо зидове између класа, раса, зидове дезинформација, сатанизација и многе друге из номенклатуре хладног рата.

Центри моћи у постхладноратовском периоду, штагод говорили медији под њиховом контролом, настоје да свим средствима којима располажу заштите своје привилегије на глобалном или регионалном плану. Изазивају државне ударе, «обојене револуције», дестабилизације, грађанске ратове не би ли одбранили статус кво. Њихов принцип је јасан - њихови интереси су изнад свих других. Свако је дужан да то поштује. Ко покуша да брани своје легитимне интересе, ту је НАТО да га «примерно» казни.

НАТО пакт, створен у време хладног рата, својим интервенцијама и агресијама широм света, демонстрирао је грубо кршење Повеље ОУН и других основних принципа међународног права, изазивајући масовна страдања недужних људи, жена и деце, разарајући привреде, државе и народе, покрећући милионе избеглица и расељених лица. НАТО се потом јавља као заштитник својих чланица од надирања маса које спасавају голи живот, од обесправљених, обездржављених и понижених људи. Кршењем међународног права, интервенцијама без одобрења Савета безбедности УН, фрагментацијом независних држава, видљивим и невидљивим зидовима, НАТО, у ствари, брани униполарни систем међународних односа, односно, систем либералног корпоративног капитализма који су историјски неодрживи јер су у сукобу са слободом, равноправношћу и хуманизмом као основним вредностима цивилизације. Алтернативу и гаранцију трајног мира и напретка за све народе представља нови светски поредак заснован на сувереној равноправности, слободном одлучивању у унутрашњој и спољној политици сваке земље, мултиполарности и демократизацији међународних односа - рекао је, поред осталог, председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић.