Од Камбере до Минска: Српски поглед на историју
Саопштења |
Представљање књиге «Србија у Великом рату 1914. – 1918» Мире Радојевић и Љубодрага Димића
Књига "Србија у Великом рату 1914-1918" проф. др Мире Радојевић, професор и проф. др Љубодрага Димића, дописног члана САНУ, за шест месеци доживела је пет издања: два на српском и по једно на руском, енглеском и немачком језику. Књигу су издали Београдски форум за свет равноправних и Српска књижевна задруга, најстарија издавачка кућа у Србији.
После великог броја промоција књиге по свим већим градовима Србије, Црне Горе и Републике Српске, она је свој "живот" наставила и широм света промоцијама у Канбери, Братислави, Бечу, Минску, док се нове промоције планирају у Москви, Петрограду, градовима Немачке и Швајцарске.
Прву међународну промоцију књига је имала у Меморијалном војном музеју у Канбери, 25. октобра 2014.године, где је организовано вече сведочанстава о Великом рату. На промоцији су говорили проминентни аустралијски историчари, укључујући и историчаре српског порекла. Промоцији је пшрисуствовало око 180 представника јавног и културног живота Аустралије, дипломатског кора, као и српске заједницеу Аустралији. Успешној промоцији допринос су дали Амбсада Србије у Камбери и амбасадор Мирољуб Петровић, лично, Генерални конзулат Србије у Сиднеју, као и Еперхија СПЦ за Аустралију и Нови Зеланд. Промоција у Аустралији изазвала је значајну пажњу аустралијских медијa, посебно Српски радио у Камбери.
Мање од месец дана после, 14. новембра ове године, књига је "премештена" у Братиславу. У организацији српског удружења Срби у Словачкој, у сали Словачке матице у Братислави, организовано је представљање књиге. Поред академика Љубодрага Димића на представљању су говорили представници Срба у Словачкој и Аустрији, као и еминентни словачки историчари. Разговору о књизи и Првом светском рату, који је трајао готово три сата, присуствовао је и српски амбасадор у Словачкој, Шани Дермаку. Током задржавањаѕ у Братислави снимљен разговор проф. Љубодрага Димића за ТВ.
Дан касније, 15. новембра, књига је представљена у Бечу. У организацији српског друштва "Просвета" из Беча, организовано је вече о Великом рату под називом "Памћење и заборав", на којем су поред академика Димића, говорили и проф. Гордана Илић Марковић, режисер Роберт Гокл, писац Александар Гаталица и публициста Рихард Шуберт. Сваки од говорника је представио своје дело, било то књига или филм, а вече, које је трајало пуна три часа, пратило је преко сто српских и немачких љубитеља књиге и теме о Великом рату. Значајно је да је овом догађају присуствовао велики број српских студената у Бечу, а посебно, српски амбасадор Пера Јанковић.
На крају, књига се из Беча "запутила" у Минск, где је 18.новембра предсетављена у Клубу штампе највеће издавачке куће у Белорусији «Звезда», а 19. новембра на Међународној конференцији поводом 100. годишњице. У представљању су, поред ко-аутора Мире Радојевић, учествовали Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних, у име издавача, преводилац књиге на руски језик, професора Ивана Чароте, иначе, иностраног члана Српске академије наука и уметности, директор и уредник "Звезде" Алес Карлокевич, као и амбасадор Републике Србије у Белорусији, Вељко Ковачевић. Представљању књиге у Клубу штампе присусдтвовало је 15 новинара централних белоруских медија, а представљању на Међународној конференцији, владика Руске православне Цркве Теодосије и око 50 историчара, учесника Конференције из Белорусије и десетак других земаља. Промоцијау Минску наишла је на велики публицитет у централним белоруским медијима. За успешну организацију промоција посебно је заслужан Проф. Иван Чарота.
После ових успешних међународних промоција остаје изузетно корисно искуство да успех у ширењу истине и виђења важних догађаја и процеса од стране српских научника и стваралаца зависе, како од квалитета њихових дела тако ништа мање и од напора да се она преведу на светске језике и тако учине доступним страним научницима и читаоцима уопште.
За почетак 2015. године планиране су нове промоције ове књиге у Москви, Петровграду и градовима Немачке и Швајцарске.
Невена Ергић
< Претходна | Следећа > |
---|