Дводневно заседање Скупштине и извршних органа Фонда дијаспора за матицу завршено је одлуком да се, поред већ додељених 125.000 евра, одвоји још милион евра за санирање последица мајских и септембарских поплава у Србији и Републици Српској.

Фонд дијаспора за матицу постоји већ 15 година, а редовно заседање скупштине била је прилика да се поново сретну чланови фонда из Европских земаља, Северне Америке и Аустралије.

Погледајте видео прилог овде:
https://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2014/09/29/5268078/Satelit%20fond%20290914.mp4

Годишњица је обележена изложбом фотографија и илустративним прегледом досадашњих активности уз сажете информације.

„фонд је у протеклом периоду уложила више од 5 милиона у разне инфраструктурне објекте широм земље. Ако ме питате шта су највећи резултати, ја бих прво рекао мостови. То је мост преко Варварина, мораве, мост Вараждинска дуга у Новом Саду, мост код села Врбе код Крушевца. Затим, да поменем дечју болницу у Тиршовој, неколико школа, касарни, путеви по Шумадији и Поморављу", Милоје Милићевић, председник УО Фонда дијаспора за матицу, Берлин.

Фонд је уложио и средства за трајно збрињавање избеглица и расељених лица, за обнову српских светиња, отклањање последица земљотреса у Краљеву и актуелних поплава у Србији, за које је у мају ове године, интервентно издвојио 125 хиљада евра.

„Ми смо увек били ту када се нека невоља јавила и кад је било потребно помоћи отаџбини. На овом скупу нашли смо се поново да помогнемо у поплавама и у овој несрећи која је задесила нашу Србију", каже Михајло Мајк Милићевић из Канаде, члан УО Фонда дијаспора за матицу.

Присуствовали су и председници општина из подручја Србије која су претрпела највеће штете од поплава.

Одлучено је да Фонд дијаспора за матицу издвоји један милион евра, који ће, у односу на обим штете, бити пропорционално подељен између Србије и Републике Српске.

Скупштина фонда усвојил је и документ - апел свим Србима и пријатељима Срба у свету, да се акције сакупљања добровољне помоћи наставе јер су последице поплављених подручја несагледиво велике.

Више хиљада евра биће издвојено за помоћ народним кухињама на Косову и Метохији.

Фонд којим управља 9 чланова, од којих су 3 из матице и 6 из расејања, поставио је на упражњено, али предвиђено место за представника из Аустралије у Управном одбору афирмисаног добротвора.

„Јесте Аустралија далеко, а четврти, пети смо по броју припадника дијаспоре. Ми сви учествујемо у раду Фонда дијаспоре за матицу. Сви помажемо финансијски, морално, и сматрам да је то организација коју стварно треба подржавати", каже Ратко Роберт Милићевић, новоизабрани члан УО Фонда из Аустралије.

Фонд Дијаспора за матицу броји око 100 сталних чланова, али је отворен за све представнике српске дијаспоре у свету, који су спремни да идејним пројектима, морално и финансијски помажу матицу Србију.

Патријарх Иринеј подржава рад Фонда:
Отклањање последица катастрофалних поплава ће још дуго трајати и зато активности на прикупљању помоћи треба наставити и појачати, рекао је патријарх Иринеј, истичући да подржава хуманитарну активност Фонда дијаспора за матицу.
Патријарх је благословио и рад удружења на обједињавању националне и духовне енергије матице и расејања и нагласио значај јачања слоге и јединства свеколиког српског народа.
Патријарх је посебно нагласио важност одлуке о хуманитарној помоћи Фонда народним кухињама у покрајини Косово и Метохија и позвао Србе у матици и расејању да се не уморе у акцијама које чувају и унапређују народно јединство, језик и веру.

Фонд још чека повраћај новца:
а скупу је изражена спремност да се унапреди сарадња са државним институцијама као и очекивање да се Фонду врате одређена средства која су блокирана 2000. године и надокнади приход изгубљен због осмогодишње блокаде.
Посебно је затражено да се врате средства Фонда за стипендирање талената из математике и техничких наука Сања Миленковић, која су у тренутку блокаде 2000., износила око 150.000 евра и још нису враћена.
Фонд носи име ученице београдске Математичке гимназије, носиоца многих признања са европских и других такмичења младих математиццара, а која је погинула 30. маја 1999. на мосту преко Велике Мораве код Варварина, од НАТО бомби.