Београдски форум за свет равноправних
СУБНОР Србије
Клуб генерала и адмирала Србије

Протекло је 15 година од почетка агресије НАТО пакта против Србије и Црне Горе (24. марта 1999.). Током агресије животе је изгубило око 4.000 грађана наше земље, међу којима 88-оро деце, а тешко је рањено око 10.000 грађана. Преко две трећине људских жртава су цивили. Колико је живота изгубљено од последица оружја са осиромашеним уранијумом, као и од заосталих касетних бомби после оружане агресије, тешко да ће икада бити утврђено.

Кршећи основне норме међународног права, НАТО је током 78 дана непрекидног бомбардовања разорио економију, инфраструктуру, јавне службе, радио и ТВ центре и предајнике, вредна културна и историјска добра. Трајно је загадио природну околину и угрозио здравље будућих генерација. Економска штета од агресије процењује се на преко 120 милијарди САД долара. Одштета још није затражена, а пресуде нашег суда о осуди лидера агресорских земаља су поништене после пуча 2000. године.

Владе земаља агресора отеле су, окупирале покрајину Косово и Метохију, а потом је предале на формално управљање врхушки бивших терориста, сепаратиста и шефова организованог међународног криминала. У Покрајини је успостављена америчка војна база– „Бондстил“, највећа изван територије САД.

Након агресије, из покрајине Косово и Метохија, застрашивањем и силом, протерано је преко 250.000 Срба и других неалбанаца, којима ни после 15 година од прогона није дозвољено да се слободно и безбедно врате на своја огњишта. Етничко чишћење и драстична промена етничке структуре се толеришу од стране тзв. међународне заједнице, када се спроводе против Срба. Преостало српско становништво у Покрајини које броји око 120.000 људи, наставља да живи незаштићено у страху и неизвесности. Напади на Србе, притвори и убиства, укључујући и убиства њихових политичких лидера, настављају се и данас, а да за то нико не одговара.

Агресија НАТО против Србије и Црне Горе (СРЈ) 1999. године представља злочин против мира и човечности. То је преседан и прекретница ка глобалном интервенционизму, самовољном кршењу међународног правног поретка и негирању улоге УН. База „Бондстил“ је прва и кључна карика у ланцу нових америчких војних база, које служе ширењу НАТО на исток, ка Каспијском басену, Блиском истоку и, коначно, ка границама Русије и региону Сибира, богатом стратешким ресурсима енергената и минерала. Тако је већ увелико милитаризована Европа добила ново издање стратегије „Drang nach Osten“, иако је њено прво издање крахирало током Другог светског рата. Дестабилизација и трагични развој у Украјини предсттављају најновије последице САД/НАТО/ЕУ стратегије експанзије на Исток.

Петнаест година после, остваривање циљева оружане агресије САД/НАТО наставља се другим средствима и методама. Србија је уцењена да фактички призна илегалну сецесију своје Покрајине Косово и Метохија преко тзв. Бриселског споразума. Већина луткастих државица створених разбијањем бивше СФРЈ, постале су директно зависне и презадужене према водећим земљама чланицама НАТО/ЕУ, њиховим финансијским институцијама и корпорацијама, због чега се пре могу сматрати новим колонијама, него независним земљама. На Балкану нема стабилности, прекрајање граница није завршено, доминирају урушена економија, незапосленост, сиромаштво и социјалне напетости. Европа, посебно њени јужни и југоисточни делови, пролази кроз најдубљу економску, социјалну и општу кризу.

Припреме и извођење оружане агресије НАТО против Србије и Црне Горе (СРЈ), искоришћене су у међувремену као образац за агресије и окупације низа других земаља – Авганистана, Ирака, Либије, Малија и других. Свуда гдегод је НАТО интервенисао по обрасцу „хуманитарних интервенција“, за собом је остављао десетине хиљада убијених и трајно осакаћених, милионе избеглица и расељених лица, етничке и верске поделе и сукобе, тероризам и сепаратизам, економску пропаст и социјалну беду. Експанзионистичка стратегија НАТО довела је до милитаризације Европе, порасту тензија и неповерења и нове трке у наоружавању. Данас се на европском тлу налази више америчких и НАТО база, него у време када је хладни рат био на врхунцу. Шта су разлози? Коме је данас потребна војна организација која својом експанзионистичком стратегијом представља опасност по међународни мир и стабилност?

Током и након агресије, на Косову и Метохији је порушено 150 средњевековних српских манастира и цркава. Убијено је или киднаповано око 3.500 Срба и других неалбанаца, од којих судбине многих ни до данас нису разјашњене. Ни за један злочин почињен против Срба на Косову и Метохији нико до сада није одговарао, па чак ни за такве терористичке злочине као што су дизање аутобуса „Ниш експреса“ у ваздух, 16. фебруара 2001. године, када је погинуло 12, а рањено 43 путника, као ни за убиство 14 српских жетелаца у Старом Градском, 23. јула 2009. године, и др.

Швајцарски сенатор Дик Марти обелоданио је исказе о трговини људским органима отетих Срба на Косову и Метохији. Његов Извештај усвојила је, као званичан документ, Парламентарна Скупштина Савета Европе, најстарије европске институције. Иако се сви фактори на речима залажу за ефикаснију истрагу и привођење злочинаца правди, годинама нема никаквих резултата. Да је реч о опструкцији, говори и чињеница да је документација достављена Хашком трибуналу – уништена!

Београдски форум за свет равноправних, СУБНОР Србије, Клуб генерала и адмирала Србије и Друштво српских домаћина, као покровитељ, у сарадњи са низом других независних, нестраначких удружења, како из земље и окружења, тако и из српског расејања, организују низ активности под заједничким насловом „ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ“. Циљ је да се домаћа и међународна јавност подсете на људске жртве, разарања и друге тешке последице агресије НАТО-а, како се сличне агресије не би понављале.

У петак, 21. марта 2014. у 18.00, у Центру „Сава“, Нови Београд, Милентија Поповића број 1, одржаће се свечано отварање фото-изложбе о последицама агресије НАТО-а.

У суботу, 22. марта и у недељу 23. марта 2014. у Центру „Сава“ одржаће се Међународна конференција „Глобалним миром против глобалног интервенционизма и империјализма“. Оба дана Конференција почиње у 10.00 часова. Поред домаћих научника и стручњака, у раду Конференције узеће учешћа око 100 проминентних научника, стручњака и јавних личности из свих делова света.

У понедељак, 24. марта 2014. у 09.30 стартоваће Међународни меморијални маратон са платоа исдпред Храма Светог Саве до Хиландара.
Истог дана у 11.00 часова удружења грађана и студената, представници српског расејања, дипломатски представници пријатељских земаља, гости из иностранства и појединци, положиће цвеће код споменика деци-жртвама агресије, Парк „Ташмајдан“, Београд.

Истог дана у 12.00 часова биће положено цвеће код Споменика жртвама агресије, Парк пријатељства, Ушће, Нови Београд.

Сличне активности независних, нестраначких удружења грађана одржаће се у већем броју градова и универзитета у Србији, Републици Српској и Црној Гори, као и у српском расејању у свету.