Очувати војну неутралност. О чланству у НАТО само на референдуму!

У трајном је интересу Србије да задржи и учврсти војну неутралност утврђену одлуком Народне скупштине – порука је учесника округлог стола „ Србија и НАТО“ одржаног поводом 12. годишњице почетка агресије НАТО-а на Србију (СРЈ). НАТО се не може игнорисати, са НАТО-м треба сарађивати, али водећи рачуна о искуствима током протекле две деценије и чињеници да НАТО почев од 1999. године није дефанзивни већ офанзивни војни савез. Нова стратегија НАТО има за циљ доминацију, а не демократизацију међународних односа. Заштита људских права, како су показале све агресије и окупације од 1999. на Србију (СРЈ), преко Авганистана, Ирака до Либије данас, само су параван за овладавање изворима енергената и стратешких сировина. НАТО је оруђе униполарног поретка, док се односи на глобалном плану незадрживо развијају у правцу мултиполарности. Ово су само неки од ставова и оцена изнетих у рефератима учесника округлог стола.
Партнерство за мир (ПЗМ) које је Србија прихватила 2006. на самиту у Риги довољан је оквир за међусобне односе. Тај оквир треба користити у мери и на начин који одговара интесима Србије не користећи га за тактику „пузећег“ уласка у Алијансу. Чланство у НАТО би донело далеко више штете и ризика него користи. Концепт уравнотежене спољне политике захтева уравнотежену безбедносну политику, односно, уравнотежену војну међународну сарадњу која сада не постоји  –  оцене су референата и учесника у вишечасовној расправи.
Односи Србије и НАТО-а су стратешко питање од највећег значаја. О томе сведочи испитивања јавног мнења која показују да је преко 70% грађана Србије против чланства Србије у тој Алијанси. Обавеза је државног руководства да испоштује став да о питању чланства, ако се и када се, оно постави коначну одлуку могу донети само грађани Србије на референдуму.
Округлом столу одржаном у великој сали Скупштине општине Нови Београд присуствовало је више стотина гостију из земље и иностранства. У холу испред дворане уприличена је изложба фотографија о последицама агресије НАТО.
Округли сто су заједнички организовали Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије и СУБНОР Србије.

Округли сто је почео одавањем поште жртвама агресије и подсећањем да је током 78-дневног непрекидног бомбардовања. Поновљене су чињенице да је од агресије НАТО страдало 3.500, а рањено преко 12.000 грађана Србије, да је међу погинулима било 89-оро деце, да штета од разарања инфра-структуре, привреде, електропривреде и јавних служби износи 100 милијарди долара. НАТО је разорио многе школе, обданишта, болнице а коришћењем пројектила са осиромашеним уранијумом и изазивањем хемијских катастрофа угрозио здравље грађана Србије (СРЈ) и нанео  дуготрајну  штету природној околини. Указано је да агресијом НАТО ништа није решено, нити је могло да се реши. Једнострана сецесија Косова и Метохије уз подршку НАТО и њених чланица узрок је продужене дестабилизације, јачања сепаратистичких тенденција, исламског екстремизма и организованог међународног криминала. Агресија НАТО означила је, поред осталог, интензивирање његове експанзије на Исток, отварање нових војних база и убрзавање милитаризације Европе.

Учесници у дебати и сви присутни дали су пуну подршку Извештају Дика Матртија и резолуцији Парламентарне скупштине Савета Европе за утврђивању истине о трговини људским органима киднапованих и убијених Срба на Косову и Метохији. Затражен је активнији однос и пуни допринос надлежних органа Србије тим напорима. По оцени учесника скупа, Србија и српски медији имају моралну обавезу да се супротставе свим покушајима разводњавања ове иницијативе Савета Европе као најстарије демократске институције Европе.

О односима Србије и НАТО-а говорили су, поред осталих, Проф. Др Радован Радиновић, Владислав Јовановић, Зоран Вујић, помоћник министра за иностране послове Србије, Др Станислав Стојановић, начелник одељења за стратегију Управе за стратегијско планирање у Министарству одбране Србије, Јово Милановић, генерал у пензији,
Проф. Др Бранко Крга, Проф. Др Петер Струтински (Немачка),
Проф. др Ђорђе Вукадиновић („Нова српска политичка мисао”),
Др Срђан Трифковић („Кроникл“, САД), Живадин Јовановић, Проф. Миодраг Зечевић, Милован Дрецун и други.
Округли сто је пратио већи број страних дипломата акредитованих у Србији.
Реферати учесника биће објављени као зборник радова и постављени на сајту Београдског форума за свет равноправних (www.beoforum.rs).

{artsexylightbox picasaUser="beoforum" picasaAlbum="OkrugliStoSrbijaINATO"}{/artsexylightbox}