Kорени украјинске кризе и њене ескалације налазе у стратегији војне експанзије НАТО, на челу са САД, на Исток и угрожавање безбедности Русије коју је Запад у својим доктринама означио за неријатеља.

Прва жртва стратегије експанзије НАТО на Исток био је српски народ и Србија. Методе санкција, сатанизације и изолације коришћене 90-их година против Србије и српског народа користе се данас против Русије и руског народа.  

Центри моћи који су својевремено спречили примену Плана за мир у БиХ, који трже ревизију Дејтона, резолуције СБ 1244, данас спречавају примену Споразума из Минска о миру у Украјини, одбијају преговоре о  једнакој безбедности и не одустају од експанзије и војног заокруживања Русије.

Србија и Русија, српки и руски народ су вековни пријатељи, савезници и стратешки партнери. Русија даје незаменљиву подршку Србији у очувању суверенитета и територијалног интегритета и мирном решавау питања Косова и Метохије на основу међународног права, резолуције СБ 1244 и Устава. Као стална чланица СБ УН Русија је заштитила Србију од неосноване оптужбе Запада за наводни геноцид. Разуме се да таквом пријатељу и партнеру као што је Русија, Србија не сме да уводи никакве мере и санкције, нити да га оптужује под притисцима оних који сносе највећу одговорност за  најгрубља кршења Повеље УН и међународног права уопште, за криминалну агресију НАТО 1999. и илегалну сецесију Приштине. Уколико су времена тежа, турбулентнија и неизвеснија, утолико је и морална обавеза поштовања проверених пријатеља и савезника већа.

Јавна нагађања да би могло доћи до искључења Русије из Уједињених нација нису умесна. Према Повељи УН, свака иницијатива  морала би претходно да обезбеди сагласност сталних чланица СБ. У том органу свакако би наишла на вето Русије, уколико не и Кине. То значи да СБ УН не би био у стању да Генералној скупштини упути валидан предлог. Русија је постала стална чланица СБ УН актом о оснивању светске организације као земља са највећим људским жртвама и доприносом победи савезника у Другом светском рату, па се, сходно томе, не може лишити тог статуса.  Све друго, водило би да ОУН доживи судбину  Друштва народа. Какав би то увод био, сувишно је подсећати.

Јавна нагађања о судбини резолуције СБ УН 1244 све до помињања могућности да НР Кина, под хипотетичким притиском Запада, одустане од подршке овом општеобавезујућем правном документу, никоме не користе, најмање Србији. За Србију  резолуција СБ 1244 треба да остане незаменљив опште-обавезујући правни докуменат трајног значаја, до његовог доследног и потпуног спровођења.

Информативна служба
Београдског форум а за свет равноравних