Бехадин АХМЕТОВИЋ

Реч Бехадина Ахметовића на Округлом столу о Бриселском споразуму одржаном 26. јуна 2013. године, у Београду, Галерија „Прогрес“

Поштована Господо,

Гора је увек била постојана, усправна и достојанствена. Увек је била привржена својој Држави Србији и учествовала у свим ратовима заједно са Србима у одбрани интегритета и суверенитета. Није никада дозволила да се њоме лицитира. А опстајала је и опстала захваљујући својој локалној самоуправи и подршци државе Србије и српског народа.

Почев од бављења пушкарским занатом Горанаца у селима Бачка, Враниште, Крушево, Рапча, Љубовиште и др. где су се производиле дуге и кратке пушке кремењаче и барут и продавали у Призрену, када су отац Симе А. Игуманова, Андрија и Призренац Чолак Анта Симоновић снабдевали Карађорђеве устанике товарима пушака из Призрена све до 1813 године, чиме су Горанци посредним путем дали допринос војевању Карађорђевих устаника.

Међутим, Горанци су увек били изложени притисцима, својатању и пљачки.

Дуго сам учесник у политичком животу Горе, Космета и Србије и одговорно тврдим : Притисака и својатања било је од стране Албанаца, Македонаца, а у последњих петнаестак година и од Бошњака.

Од стране Срба таквих притисака није било, шта више, увек су нам припомагали у одбрани нашег ентитета и идентитета. 

Пљачки је одувек и перманентно било од стране Албанаца, особито из реона Љумеу у Албанији, које трају до данашњих дана. Ево примера :

Према тачним податцима које сам добио за 1999.,2000. и 2001. годину опљачкано је : 121 грло говеда, 40 коња, 2 путничка возила,23 куће, 16 бачија, 2 магацина, 30 просторија сена, у 58 парцела посечена је шума. У потоњим годинама пљачке се интензивирају.

Дозволите ми да најпре истакнем приоритетне чињенице.

Никад нисам веровао да може бити бомбардована Гора, подручје најлепше природе, вековима настањена људима изузетне вредности (мирни, вредни, радни, поштени, комуникативни, одговорни, здрави и лепи), једном речју, Гора је расадник добрих људи.

У свом самостварању природа сама бира свој састав, зато није случајно што је лековито биље као финеса травнатог прекривача, изабрало баш подручје Горе на Шарпланини да се тамо настани, да га баш тамо буде више него и у једном другом крају Европе (расте највише врста лековитог биља). У овом смислу истичем и биљку Карабака хајдучица, или на латинском Ахилеја, која се налази код ловачког дома у Броду и нигде другде у свету, као што се Горанци налазе у Гори и нигде другде у свету, изузев оних, „трбухом за крухом“ отсељених у друге делове Европе и света.

Код људи, такође није случајно да се у многим земљама (Аустрија, Француска, Немачка, Луксембург и др.) код сређивања боравишних и радних папира играти уверење да си Горанац. Значи, Горанци су се са особинама свог идентитета и у иностранству афирмисали, поштујући законе и устав земље у којој бораве.

Био бих претерано нескроман ако бих рекао да су Горанци „небески народ“. Тај термин, иначе, је одавно заузет ,односно ту привилегију „небеског народа“ самовласно су присвојили Американци. Ваљда су и тиме аутоматски присвојили и право да само они могу употребљавати оружје за масовно уништење људи. Тако су у II светском рату употребили против Јапана бацивши атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки, а 1999. године на Косову и Метохији употребили су пројектиле са тзв. осиромашеним уранијумом. Боље рећи, у Метохији, јер су Косово поштедели, пошто су га определили за „Бондстил“, своју, своју највећу војну базу, која ће им служити привремено, најпре за период од 50 година, а продужење ће зависити од брзине експлоатације залиха стратешких минерала и другог рудног и природног богатства.

А чиме се Горанци могу заштитити, да би се вратили у своју Гору, тој племенитој природи, травнатим теписима благородних и лековитих биљака ? Одговор је увођење „Дистрикта“ за читаву Гору од 30 насеља са око 500км2 површине (19 насеља у Гори у Србији, 9 насеља у Албанији и 2 насеља у Македонији). Али за то је потгребно много напора, добре воље и ути9цаја према светским моћницима не би ли схватили да су овакви расадници људи и природе, попут националних паркова, потребни Европи и свету у обнови и грађењу перспективе здравијег и срећнијег живота.

У овом склопу такође истичем још две чињенице:

а) У рату 1999. године противу Албанских сепаратиста и терориста погинуло је 23 Горанаца, 7 борећи се у оквиру Војске Југославије, 16 је убијено од стране Албанских екстремних терористичких група. Ако би се тај број упоредио са бројком 18.000, колико је Горанаца стално живело у Гори, биће да су Горанци имали највеће губитке у Србији, што до данас то можда нико незна.

б) Можда сам ја Бехадин Ахметовић јединствени пример у Србији коме је 1999 године уништено :

- Све што сам као Директор фирме „Шарпроизводи“ ( 25 година у радном односу од тога 17 година као Директор) стварао за народ и Државу(управна зграда, магацин од 2000м2, фабрику за прераду лековитог биља и производњу чајева, ресторан „Ливаде“,овчарску фарму) бомбардовано 2.маја1999.године и уништено.

- Да су ми Албански екстремисти 9 октобра 1999 године најпре опљачкали а потом запалили породичну кућу у центру Драгаша и да КФОР грађанима није допустио гашење, чиме ми је уништено све што сам стварао за породицу од првог запослења 1958 године.

А колико су Горанци и органи у Србији „пажљиви“према мени говори чињеница да ме до данас нико није питао како ми је.

Мој организам се часно борио али је морао да попусти пред неразумевањем и надмоћним притиском;

2010 године доживљавам срчани удар и уградњу стентева а 2012 јула односно октобра оперишем тумор на левој страни груди.

Сада очекујем трећу операцију за још недовршену кућу легализацију. Говорило се биће 100-200 евра а сад веле неможе јер ови који су већ платили неслажу се.

А ја , коме је све уништено у Гори и многи вероватно 10-15000 на Космету којима је такође све уништено чекамо. Наше тужбе леже у архивама судова, као успомена на последњу одбрану Косова и Метохије.

Па зар ова Држава неможе бар да нас ослободи плаћања накнаде за легализацију, или је овај намет шанса да се оде са овога света.

Да се вратим опет на опстанак Горе и Горанаца. У одбрани од Амери- НАТО агресије и Албанских терориста 1999 године Гора је максимално мобилисана. Мобилизацији се одазвало 100% способних.

Дуго смо година живели у илузији да је слога и јединство две жупе Горе и Опоља, односно Горанаца и Албанаца, неразрушива.

Међутим, догађаји који су уследили повратком Албанаца Опоља из Албаније по престанку НАТО агресије, демантоваће ту илузију.

Повратком из Албаније након престанка бомбардовања, Албанци нама суседног Опоља запалили су 13 кућа и објеката, међу којима кућу Бехадина Ахметовића, дугогодишњег успешног политичког и привредног руководилаца Горе, Рустема Агушија, заменика командира станице милиције у Драгашу, Луто Ализоти, чувеног београдског продавца цвећа. Потом су убили 16 Горанаца и Горанки, ранили тројцу Горанаца , опљачкали 22 куће, претукли 23 Горанаца , подметали бомбе многим породичним кућама од којих су три претрпеле велику материјалну штету, узурпирали и уселили се у 26 станова Горанаца и осталих неалбанаца и надасве, уз благонаклоност КФОР-а и УМНИК-а, укинули Горанску општину и формирали своју.

Драстичан пример је био убиство Мендуха Аслани- Менда, Горанца из села Враниште. Њега су Албански терористи извукли са радног места дежурног електричара у трафостаници у Драгашу у поноћ и на 50 метара испалили му метак у чело.

Пре тога, док су били у Албанији за време бомбардовања, Горанци су им сачували куће и све остало. Нису спалили ниједну њихову кућу, нису убили ниједног Албанца, нису напали ниједног њиховог човека, нису присвојили ништа што ниоје њихово власништво.

Резултат свега тога је прогон преко 70% Горанаца са својих огњишта. Где су Горанци бежали? Преко 90% протгераних Гиоранаца нашло је уточиште у центгралној Србији - у Београду, Новом Саду, Суботици, Новом Пазару, Сомбору, а мањи број њих у многим другим градовима. У Београду се настанило преко 20.000 Горанаца у пригратским насељима претежно у Борчи, Котежу, Калуђерици, Крњачи, Падинској Скели, Овчи, Миријеву и у свим другим деловима. Горанци нису бежали у Турску, Бугарску, Македонију,Босну и дрруге државе, већ у централну Србију.

И како се вратити у Гори и живети са таквим комшијама Албанцима?

Моје су процене да данас Горанаца укупно у Свету има 150.000. Наравно, знатан број њих се утопио у народе држава у којима живе и више се не осећају Горанцима.

У Гори је остало, мислим на део од 19 насеља на Космету у Србији, једва, око 7.000.

Србија као наша једина домовина има обавезу да Горанцима на Косову и Метохији обезбеди исти третман као Србима и у оквиру Заједнице српских општина, односно можда би требало да то буде Заједница српских и неалбанских општина, или пак, Заједница општина српског говорног језика. 

При крају бих желео да нешто кажем о националном изјашњавању и одумирању Горе.

Горанац је Горанац ,био је од вајкада, сада и заувек. То је наше национално опредељење са идентитетом о коме сам говорио и који је познат у Европи и свету. Учешћем представника Горанаца на преговорима у Рамбујеу др.Ваита Ибре и у Бечу Јасмина Исаки, међународна заједница је прихватила Горанце као посебну националну заједницу.

Горанци су словенског порекла, били су православне вере, а исламску веру су прихватили у процесу насилне исламизације у другој половини 18.века и задржали као своју веру. Према томе, Горанци су исламске вероисповести , али се никада нису одрицали, нити се сада одричу, својих словенских корена. Овде истичем да је један од горанских хајдука Суљ-капетан, на самрти 1909.године изјавио : „Нову веру нисам упамтио, стару нисам заборавио“.

Горанци који су остали у Гори трпе стрховите притиске. Са једне стране, њихове куче свакодневано пљачкају Албанаци из реона Љуме, са друге стране свакодневно им се прети укидањем школа на српском језику и по образовном програму Србије. Истовремено уводи се бошњачки језик у школама, према коме су привремене власти Космета благонаклоне, јер ће то бити прелазни облик ка увођењу школовања на албанском језику и албанизацији. Иза свега стоји тзв. Зелена трансферзала, Може ли бити случајно што је Турска прва признала независно Косово?!

Зато Србија никада не сме дати Космет, или га се одрећи! У противном за Гору и Горанце то би био коначни нестанак.

Проф. Др Миодраг Стојановић у излагању 2000.год „Птоломејеви Оринеји и Орини“, поред осталог, истиче : „Хеленистички географ Клаудио Птоломеј у грчком називу Оринеји (орини ) препознаје српско име Горанци 87-165.године“.

У историји Срба – српских и југословенских земаља у Турској и Аустрији од М. С. Милојевића 1872.год стоји да је од 540.год. Гором владао син Свевладов Страјило, те се Гора помиње као Горски Дукађин и наводе села Злипоток, Рестелица, Кукуљане, Брод, Борје, Бачка и др.

Гора и Горанци се помињу у Хрисовуљи Цара Душана из 1348.године. Потом у турском пореском попису из 1452/55 године.

Цар Душан у поменутој повељи налаже :

„Горанцима не треба наплаћивати порез по грлу стоке. Они имају плаћати годишњи порез по домаћинству. Ово наређујем зато што су они највећи љубитељи државе и највернији део мог народа, који је вредан и радан и верује у ово моје и оно Христово царство“.

На основу свега изложеног, предлажем следеће, 
Закључке

1) У очувању Космета у Србији не може бити дилема нити алтернатива

2) За читаву Гору : 19 насеља Горе у Србији, и то: Рестелица, Злипоток, Крушево, Глобочица, Орћуша, Враништа, Млике, Горњи Крстац, Доњи Крстац, Горња Рапча, Доња Рапча, Драгаш, Њубовишта, Лештане, Горња Радеша, Доња Радеша, Кукуљане, Диканце, Бачка и Брод; као и за део Горе у Македонији, и то: Урвич и Јеловјане; као и за део Горе у Албанији, и то: Пакиша, Кошариште, Запот, Оргоста, Црнолево, Орашек, Борје, Очикле и Шиштевац, односно укупно 30 насеља, потребно је од стране међународне заједнице увести Дистрикт - Гора.

Гора иначе и природно и географски чини нераздвојиву целину.

До пропасти Отоманске империје 1912. године Гора је била географска и духовна целина а након тога нашла се на месту где се успостављала граница између Албаније и Србије. Лондонским миром којим је извршена подела територија, потврђена Букурешким договором 1913 године, девет горанских села је припало Албанији. Коначна подела је уследила 1923 године.

3) Гора са 19 насеља на Космету у Србији укључити и организовати у Заједницу Српских општина.

4) Обелоданити и разјаснити употребу осиромашеног уранијума у Америчко-НАТО-вском бомбардовању 1999. године и затражити одговорност за тај злочин преко Међународног суда правде .

5) Затражити решавање и накнаду штете за попаљена и уништена домаћинства Срба и осталих неалбанаца на Косову и Метохији.

6) Власнике домаћинстава уништених током агресије НАТО 1999. године ослободити плаћања бесправно изграђених кућа у Србији.

7) Створити услове, превасходно безбедносне, за слободан и безбедан повратак расељених. Повратак је кључни предуслов за очување Космета у Србији.

26 јун 2013 Бехадин Ахметовић
Београд 11211 Борча-Београд
Кикиндска 86