Друштвенополитичка, економска и војнополитичка кретања у свијету нас опомињу, односно дају за право да треба  да се подсећамо на агресију НАТО на СРЈ-Србију, да млађим генерацијама објашњавамо како нам је тзв. ''демократски Запад''  1992. године наметнуо  до тада  невиђене економске санкције у истторији и зашто је 1999. године извршио агресију, односно наметнуо рат – зашто истакнути светски теоретичари и политичари јавно наглашавају да је ратом против СРЈ 1999. године почео рат у Европи.

Критичари нам ''приговарају'' да је све то познато и да то не треба сваке године понављати , поводом агресије НАТО.       

Да наведемо само неке чињенице. НАТО агресија на СРЈ  је дио Програма САД о уређењу Новог светског поредка, послије разбијања Варшавског уговора, по мјери њених интереса, демократије и људских права,

У остваривању своје политике примењивали су и данас примењују стратегију ''подијели па владај'', за разлику од нациста који  су примењивали тезу ''завади па владај''. Њихова дипломатска политика је прљава, са подмуклим потезима, лажима и преварама.
Разбијање СФРЈ је био дуготрајан план Запада и  дио је Програма – Плана пркомпоновања југоистока Европе, разрађеног 1976. и 1977. године (преко лета), код Министра одбране Немачке, о чему нас је француски генерал Пјер- Мари Галоа информисао у Поруци српском народу поводом 10-те годишњице агресије НАТО, јер због болести није могао да дође на међународну конферецију. Поруку је послао говорећи пред камером, која је прочитана на конференцији.

У изради Плана учествовали су представници САД, Француске, Енглеске и Ватикана,У оквиру тог плана психолошко-пропагандна активност за разбијање СФРЈ отпочела је 1984. године.

На челу СКЈ и Република довођени су истомишљеници Запда. Члан Председништва СФРЈ из Србије још 1987. године добио је овај План разбијања у што није  повјеровано. Запад је формирао у Рпубликама и Покрајинама странке, које су потом озакоњене у оквиру Програма за прелазак на вишестраначки систем. Програме странака су радиле поједине западне земље, које су имале приоритетан задатак разбијање земље  и  све активности су усмјеравале.

Како се планиране активности нијесу одвијале предвиђеним током подржано је разбијање оружаним путем. Исценирали су масакр на Маркалама у Сарајеву, зашто су оптужили Србе, покренули грађађански рат, нове жртве, разарање материалних добара – и умјесто превазилажења супротности и помирења , код нових генерација обновљена је мржња.

У разбијању СФРЈ Србија и Црна Гора се нијесу повиновале диктату Запада , односно САД, већ су формирале СРЈ. За ратове на простору Југославије Запад (САД) је оптужио Србију  (СРЈ). Пошто у даљим притисцима нијесу успјели у намјери да СРЈ  прихвати њихов систем вриједности, односно да нас покоре исценирали су нови масакр у Рачку, на КиМ и кренули у агресију-рат против СРЈ, Србије и српског народа. Рат су покренули наводно због угрожености албанског народа, а на КиМ био је угрожен српски народ.

Требало је да прође двадесет година од агресије НАТО,  да би се у Србији агресија назвала правим именом. Одбраном у агресији НАТО задивили смо цијели свијет, што данас слободуљве снаге и у државам чланицама  НАТО јавно истичу. Србија је као и увијек у историји показала да народ који се бори за слободу и у немогућим условима не може бити поражен. Између осталог и ова порука посебно смета ''демократском '' Западу. Не смијемо заборавити да нас је напало 19  тада најмоћнијих земаља , да НАТО у агресији није остварио циљ, а требало је да нас покори-окупира за 3 до 5 дана као поклон јубиларној, педесетој годишњици оснивања НАТО . Тај наш успјех је још значајнији када имамо у виду чињеницу да смо тада били сами, без савезника, као и у економскои санкцијама1992. године.  

И послије 23 године западна алијанса врши притисак да радимо на промјени свијести, да васпитавамо младе генерације како је агресија била оправдана, да су спријечили терор над албанским становништвом, да су донијели слободу у СРЈ , односно Србији. А окупирали су дио територје Србије, формирали тзв. државу Косово и изградили војну базу ''Бонстил'', једну од 800 војних база у око 70 земаља широм свијета.

Пријетили су да ћемо зажалити ако ако будемо испитивали последице агресије НАТО, посебно последице од употребе осиромашеног уранијума.. Почетком ове 2022. године огласио се и командант НАТО снага за Европу Весли Кларк, да је агресије на СРЈ била оправдана. Под његовом командом НАТО је извршио стравичне злочине на читавој  територији Србије.  Поред бомбардовања цивила и цивилнх објеката , употребе осиромашеног уранијума организовали су отмице Срба ради трговине људским органима. И то је, како неки стручњаци објашњавају грађанима Србије, најдемократскија земља на свијету.Само ових неколико примјера показују лицемерје западне- америчке демократије, како је у жаргону зову двстиким аршином.

Данас непрекидно дефилују бројни евроатлански миротворци, високи представници и отворено, чак дрско пријете да заборавимо агресију НАТО и прихватимо њихове вриједности. Стално истичу да поштују наш суверенитет да сами треба да изаберемо пут, али наглашавају да је у интересу Србије да прихватимо њихове вриједности, да се одрекнемо Дејтонског споразума и Републике Српске, да признамо тзв. Косово и да нас као независне државе приме у ЕУ, заједницу равноправних народа.

Посебан цинизам испољавају у захтјеву да признамо да смо геноцидан народ, да изгласамо Резолуцију којом се негира геноцид у Сребреници. Србе протјерали са вјековних огњишта, извршили геноцид над Србима а хоће да нас прогласе геноцидним. Зар је овоме потребан коментар?   

Не смијемо да заборавимо да су САД  са Западном Европом разбиле  СФРЈ, а онда једну по једну ''независну'' и ''демократску '' државу примали у заједницу демократских независних држава. А каква је та равноправност не треба трошити ријечи за објашњавање.    

Пошто НАТО (читај САД) за 99 дана није остварио постављене циљеве био је приморан да преговара, да у складу са њиховом прљавом дипломатском игром, потпише Кумановски споразум и прихвати Резолуцију СБУН 1244.               

Tреба стално подсјећати да Војска  СРЈ није поражена, није потписала капитулацију, није разоружана, АП КиМ није окупирана оружаним путем. Због неуспеха и губитака, одлучног отпора народа и Војске агресор је прибегао прговорима, Војнотехничком спорзуму и прихватању Резолуције 1244 ОУН, да би избегао ''срамоту'' и да би касније политичким и другим манипулацијама избегли преузете обавезе и Србију, ако се не повинује њиховом диктату, довели у неповољан положај. Војска СРЈ створила је повољне преговарачке услове СРЈ-Србији, повукла се са територије КиМ, према Војнотехничком споразуму, у савршеном војном поредку, док су противничке снаге при поседању испољиле бројне слабости. Између осталог и због тога се, као и херојског отпора Војске и народа, нису одлучили да иду у копнену операцију, како су били планирали.

Отпор у аграсији НАТО, упркос губитцима у људству и великим материјалним разарањима, је велики капитал Србије, чији пример отпора агресору и борбе за слободу истичу све слободољубиве земље и народи свијета.

У складу са њиховом преварантском политиком игнорисали су Резолуцију Савјета безбиједности ОУН број 1244, према којој је СР Југославија суверена држава у чијем је саставу АП Косово и Метохија. Поред гарантовања суверенитета  био је предвиђен и повратак Одреда војске и полиције СРЈ. Постепено су прећуткивали све њене одредбе, да  би на крају поступали супротно, а данас врше птитиске да је измијене,
Умјесто примјене одредаба Резолуције  изградили су војну базу Бонстил, највећу војну базу изграђену после Другог светског рата, ван територије САД, дозволили су  (односно планирали) погром преосталог српског становништва на КиМ ,17. марта 2004. године, када су, поред цивилних жртава, разорили домаћинства и споменике српске материјалне културе – уништили су укупно 34 цркве и манастира Српске православне цркве. А ови споменици материјалне културе стрији су неколико стотима година од америчке државе. Косово и метохија за нас треба је привремено окупирана територија.

Свјесни смо  да  на рјешење утичу данашња снага Србије и геополитички односи у свијету, али и чињенице да национално достојанство и национална слобода треба да су испред европских и других понуђених вриједности. У рјешавању свих спорних питања и уопште за спољнополитичку активност одредбе Резолуције СБУН су темељ и окосница од којих се не може одступати.

9.6. 2022. године
Генерал-мајор у пензији
Др Лука астратовић