Проф.др Синиша Боровић, дипл.инж.
Академија инжињерских наука Србије, Београд
Академија електротехничких наука Руске федерације

ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА

Мислим да је Српско руководство прихватило или поставило погрешан циљ за решавање коначног статуса српске АП КиМ.
Наш циљ не сме бити да прихватимо решење са којим ће бити задовољни Косовски Шиптари и САД и ЕУ а да Срби нешто добију за узврат-да не изгубе баш све.
Наш циљ и циљ нашега истраживања мора бити: Пронаћи такво решење за реинтеграцију АП КиМ у састав Републике Србије које ће гарантовати правну сигурност и статус националних мањина и (Шиптарске) према стандардима САД и ЕУ (као што они решавају права националних мањина у својим земљама)

ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ:

- Стварање јасне и дугорочне стратегије за враћање суверенитета Републике Србије над својом покрајином КиМ.
- Актуелна руководства од 2000. године које је у Србији помагао “запад” да би оправдао агресију на СРЈ и њено разбијање, показује непринципијелност, стратегијску несигурност и стално подстицање сумње у властите снаге и евентуалну помоћ пријатеља и савезника ради стварања могућности очувања и заштите српских интереса на КиМ.
- Лидери ДОС-а нису имали националну стратегију и због поверења у западну демократију или због “дуга” за освајање власти прихватили су услове “запада”, од сарадње са Хашким трибуналом до дијалога за КиМ, као националне приоритете на путу у бољу будућност. Прихватили су измештање проблема КиМ из надлежности ОУН у надлежност ЕУ.
- Лидери ДОС-а који су схватили да су изманипулисани или нису успевали довољно верно да остварују стратегију САД и НАТО, елиминисани су из власти пре истека физичких и политичких ресурса. Остали њихови следбеници пошто су били неуспешни на власти остали су неуспешни и у опозицији и зато су постали још подложнији страним утицајима и зависнији од туђе финансијске подршке. После распада ДОС-а неки органи власти су се неодговорно односили према КиМ и резолуцији СБ УН 1244.  (Војно руководство је то редовно захтевало и од КФОР-а и од највишег руководства а увек је добијало одговор да је то *политичко питање* а наше највише руководство на то није реаговало).
- Поједини политички субјекти, прозападни медији и НВО намећу вашингтонско-бриселску визију “српске реалности” о могућем утицају на решавање статуса КиМ јер по њима Србија је својом кривицоми заслужено изгубила право управљања својом покрајином КиМ.
- Свако помињање заштите српских интереса на КиМ представља се као кочница напредовања Србије у придруживању Европској унији за коју владајуће структуре не виде другу алтернативу.
- Као што је некада био услов напредовања Србије ка ЕУ сарадња са Хашким трибуналом, сада је услов обавезујући докуменат о заокруживању косовске државности.
- Када би одмах тај услов испунили, Србији би се поставили нови услови све док САД и НАТО у потпуности на Балкану не остваре своје стратегијске интересе, окруживање Русије и свођење Србије на државу без могућности да самостално води своју унуташњу и спољну политику. Одвајање Војводине, Рашке области, Пчињског округа, укидање Републике Српске и прекид сарадње са Руском Федерацијом.
- Једина реалност јесте да су КиМ део српске државне територије који је након нелегалне агресије НАТО пакта стављен под привремену контролу Уједињених Нација, након чега је НАТО пакт на КиМ изградио своју војну базу и помогао шиптарским сепаратистичким снагама да изврше етничко чишћење територије КиМ и промене његову демографску структуру насилним путем, а затим да једностраним актом прогласе независност КиМ од Србије и успоставе парадржавне институције. Након свега се од Србије захтева да добровољно прихвати “нову реалност” на терену.
-  Злочини над Србима се не кажњавају, а најодговорнији Шиптари за злочине постали су највиши руководиоци и национални хероји.
- Фалсификовање истине од Маркала до Рачка постало је основно занимање америчких и енглеских оперативаца специјалног ратовања.
- Српска реална и одговорна политика мора бити усмерена на разбијање свих експанзионистичких и сепаратистичких насртаја на нашу територију и за то мора припремати реалне снаге и средства.
- Поништавање српског косовског наслеђа, етике, морала и завета, којим је оно чувано вековима, представља дугорочно погубан пут и води националној издаји која разбија хомогеност српске нације.
- Државе које поштују територијални интегритет Републике Србије, а пре свих Кина, Русија и Индија, постају водеће економске силе. За 15 година Америка ће бити само једна од развијених држава која неће бити на врху светске економије. Слично ће бити и са војном снагом.
- Признање косовске независности стагнира, неке земље повлаче признање, а многе важне земље нису ни признале (Русија, Кина, Бразил, Индија, Јужна Африка, Венецуела, Боливија, Иран, Мексико, Индонезија, Аргентина, Белорусија, Израел, Шпанија, Словачка, Румунија, Грчка, Кипар, Нигерија, Оман, Уганда (Малдиви, Суринам, Сао Томе и Принципе и Гвинеја Бисао су повукле признање).
- Великоалбанске територијалне претензије угрожавају безбедност на Балкану, а прерастање Косовских безбедносних снага у Војску Косова, подупиру такве аспирације.
17.     Западне земље потичу сепаратизам у Рашкој области, Пчињском округу (Прешевској долини) и Војводини.

ИСТОРИЈСКЕ ЧИЊЕНИЦЕ:

- СТАРОВЕКОВНО-АНТИЧКО ДОБА - ДО 6. ВЕКА НОВЕ ЕРЕ (н.е.),
4500 година Балкан је у непрестаном ратовању.
 За КиМ су се борили Келти, Грци, Феничани, Персијанци, Римљани, Византинци, Хуни, Авари, Франци, Бугари, Арапи, Монголи, Млечани, Угари, Албанци, Аустријанци, Французи, Немци, Италијани, Американци.
На нашем простору вођен је један од првих великих ратова човечанства између предака данашњих Европских зададних сила и Винчанаца - наших предака. Ту је Рим подигао највише легија у својој историји у рату са Илирима. Ту је завршило велико Монголско царство. Ту су на КиМ изгинули Цар Лазар и храбро Српско племство и спасили Европу од најезде Османлија.
КиМ је место завршетка, алфа и омега, улаз на “ПУТ СВИЛЕ” и “ЗВЕЗДАНА КАПИЈА”. Никада се за тако мало простора није борило толико много људи.
Актуелни догађаји око КиМ су доказ да се историја понавља и увек са собом носи уништење и смрт.
Највећа светска царства: Римско, Франачко, Османско, Хабзбургшко, Немачко јуришала су на Србију на врхунцу својих моћи. Тих царстава одавно више нема, а Срби су још увек овде где су увек и били од свог постанка.
КиМ је и данас јасна потврда да западне елите нису спремне да извуку поуке из прохујалих миленијума већ и данас свим средствима насрћу на Србе да КиМ исчупају из мајке Србије.
Сви тајни архиви до којих су научно поштени и добронамерни истраживачи дошли: Римски, Грчки, Византијски, Ватикански, Франачки, Млетачки, Турски, Аустроугарски, Чешки, Немачки, Амерички, Хрватски и други потврђују да је историја Срба од стране “Западне елите” фалсификована и да се Срби од никуда нису доселили већ од Винчанске културе до данас су староседеоци на овим просторима, а на КиМ им је била царска престоница. За ово истраживање треба само погледати мапу Српских цркава, манастира, испосничких ћелија и светиња на КиМ (који није српски извор), па знати ко је КиМ градио, развијао и бранио.
Већ током 4. века н.е. Улпијана-Липљан постаје важан хришћански центар и седиште епископа.

2. СРЕДЊЕВЕКОВНО ДОБА – ОД 6. - 15. ВЕКА н.е.
1018. год. Липљан и Призрен су седишта православних епархија. 1170. год. Велики жупан Стеван Немања односи победу над Византијском војском код села Пантине на левој обали реке Ситнице.
Крајем 12. века и почетком 13. века године 1219. православне епископије Липљанска и Призренска улазе у састав Аутокефалне српске епископије, а први српски Архиепископ Сава у северном делу Метохије оснива ХВОСТАНСКУ ЕПАРХИЈУ са седиштем у месту Подгору у МАЛОЈ СТУДЕНИЦИ северноисточно од Пећи.
Током 13. и 14. века Срби су развили ово подручје и изградили многе цркве и манастире, а град Призрен био је престоница владара Душана и Уроша. Пећ је био седиште Српске православне Пећке патријаршије од 1346.-1766. год.
Подручје се привредно успешно развијало, посебно рударство, ратарство и сточарство. Рудник Трепча ради од 1303. год. У руднику Ново Брдо вади се олово и сребро помешано са златом.
Од 13.-15. века становништво је било углавном српско а од 1371.-1389. Косовом и Метохијом владао је Вук Бранковић, а отпор Турцима је пружао све до 1392. год. када губи Скопље. Вук Бранковић тада признаје турско вазалство, али не испуњава ниједну вазалну обавезу.

- НОВОВЕКОВНО ДОБА – ОД 15. - 19. ВЕКА н.е.
Без обзира на још битака после Косовског боја 1389. г. Косово и Метохија су били под влашћу Српске деспотовине до 1459. год. када потпада под турску власт и остаје под Османским царством од 1459.-1912. године.
У том периоду под притиском терора и одвођењем у ропство и исламизацијом, српско становништво се смањује и расељава према северу, а Албанци се насељавају у плодније крајеве из планинске и сиромашне Албаније. Косовски Албанци и данас говоре северноалбанским дијалектом.
Методама присиле, исламизације, терора и политичких прогона све до краја 19. века Албанци прелазе масовно у ислам, а Срби делимично. Посебно су сурове репресивне мере провођене против Срба који нису прихватили промену вере.
После слома турске опсаде Беча, поново долази до буђења отпора покореног српског народа. После пораза аустријске војске од стране Турака код Качаника 1690. год. у страху од турске одмазде почиње највеће исељавање Срба, до тада, под патријархом српске православне цркве Арсенијем III Чарнојевићем преко 100.000 душа.
На празне српске поседе Турци насељавају лојалне Албанце дајући им плодну земљу и повластице. До 1912. године Турци успостављају гранични појас са Србијом састављен од села насељеним Албанцима. 10. јуна 1878. год. Албанци у Призрену оснивају Прву Албанску Призренску лигу. Према истраживању Јована Цвијића, овај простор је у периоду од 1876. год. под притиском Турака напустило око 176 000 душа.
Према Начертанију Илије Гарашанина, српска и црногорска војска су напале Отоманску државу и у 1. Балканском рату продиру на Косово и Метохију. Српска војска ослобађа Косово и Призрен, а црногорска Метохију и Ђаковицу. Српски одреди настављају напредовање и у октобру 1912. године заузимају луку Драч. Лондонским споразумом из 1913. Год. Територија Косовског вилајета Османијске царевине улази у састав Краљевине Србије, када се формира и Кнежевина Албанија, а Србији се одузима излаз на море. Поразом Српске војске у 1. Светском рату 1915. год. аустроугарске јединице окупирају северни део Косова, а бугарске јединице јужни део (Призрен, Приштина, Качаник, Урошевац и Гњилане).
После пробоја Солунског фронта 1918. године Косово и Метохија ослобађају јединице Српске 2. Армије и оно касније улази у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
У Другом светском рату 1941. год. већина косовских Албанаца поздравља немачке и италијанске трупе не желећи да се прикључе Југословенском ослободилачком покрету остајући доследни да су увек на страни освајача – тренутно јачих.
Након капитулације Италије 1943. год. Немци окупирају Албанију и Косово и Метохију. Немци формирају Квислиншку Другу Призренску лигу 16. септембра 1943. г. и Косовски пук који уништава отпор становништва окупатору.
Све до 1945. год. воде се тешке борбе за ослобођење Косова и Метохије и тек у марту 1945. год. уведена је војна управа за подручје Косова и Метохије.
10. јула 1945. год. проглашена је Аутономна Косовско-Метохијска област-АКМО у саставу Народне Републике Србије. Данашње границе АКМО добила је 1959. године проширењем на север, када су делови општине Рашка, насељени искључиво српским живљем изузети из састава централне Србије и додати као делови општине Лепосавић.
1963. год. АКМО је уздигнут на ниво покрајине. После 1961. год. под притиском албанских власти 103.000 Срба и Црногораца је прогнано са простора КиМ.
Након 78 дана бомбардовања после Кумановског споразума 1999. год. преко 200.000 Срба протерано је са КиМ под терором УЧК и самопроглашене државе Косово. Злочини над Србима без казне настављени су и даље, трају до данас, а трајаће док се Косово не очисти од Срба, ако се не предузму конкретне и делотворне мере државе Србије и њених савезника. Пример за то је “МАРТОВСКИ ПОГРОМ” Срба и српских светиња и српске имовине 17. и 18. марта 2004. год.

ПРАВНЕ ОСНОВЕ ЗА ОСТВАРЕЊЕ СУВЕРЕНИТЕТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НАД СВОЈОМ ПОКРАЈИНОМ КиМ

- Неповредивост државних граница суверених држава као темељни принцип међународног поретка и свака држава је обавезна да га брани свим расположивим ресурсима.
- Од 2000.-2017. сталним попуштањима и уступцима српске власти су битно угрозиле државни и правни поредак Републике Србије на КиМ, а заузврат су добијали само празна обећања.
- Напредак Србије ка чланству у Европску унију директно се условљава прихватањем независности самопроглашене квази државе Косово. Србија је једина држава која се условљава да се, ради пријема у чланство ЕУ одрекне суверених права на делу своје територије.
- Међународни правни поредак пружа заштиту суверенитета и територијалног интегритета државе, све док се држава као титулар не одлучи да се доборовољно одрекне тих гаранција (јер се изнуђени услови употребом силе и преваре третирају као ништавни).
- Формална сагласност матичне државе о промени државно правног статуса дела своје територије је коначна, трајна и неопозива одлука и не може бити предмет накнадног поништења. Зато се од нас тражи да потпишемо правно обавезујући писмени споразум.
- Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ у члану 135 прецизира да се тај уговор примењује на територији Србије изузев територије КиМ. Такав уговор није требало ратификовати.
- Пренос преговора о коначном статусу КиМ из УН у ЕУ извршен 2010. год. је изузетно лош политички потез и његови протагонисти морају сносити одговорност.
- Савет министара ЕУ 17. марта 2008. год. je усвоиo декларацију да је Косово “суи генерис” – јединствен случај која је у супротности са резолуцијом 1244 СБ УН која такав термин не познаје.
- Резолуције Савета безбедности УН имају предност над свим другим међународним споразумима и одлукама.
- Само за Србију ЕУ је отворила посебно поглавље 35 које се бави нормализацијом односа са Приштином док се не постигне “свеобухватна нормализација односа између Републике Србије и Приштине”.
- Европска унија је мимо Резолуција 1244 на КиМ послала своју мисију ЕУЛЕКС која нема легитимитет СБ УН.
- Бриселски споразум који је парафиран у априлу 2013. г. означио је почетак прихватања тзв. косовских институција које су 2008. г. једнострано прогласиле независност.
- Прихваћено је постојање устава тзв. Републике Косово што је супротно уставно правном поретку Републике Србије.
- Бриселски споразум је почетак гашења и повлачења институција државе Србије са КиМ. Косово добија грб и заставу, српски судови и тужилаштва интегрисани су у правосудни систем тзв. Косова. Признате су дипломе и лична документа тзв. Косова. Почела је узурпација државне имовине Републике Србије. Успоставља се граница тзв. гранични прелази, Косово добија међународни позивни број и почиње лобирање за пријем у међународне организације и институције.

ПОЛИТИЧКЕ ЧИЊЕНИЦЕ:

- Албанци на простору Косова и Метохије никада нису имали државу.
- Албанци имају матичну државу.
- Албанци на КиМ увек су били на страни освајача српских земаља.
- Освајачи су владали КиМ некада вековима, некада деценијама и годинама и увек су одлазили или отерани у своје матичне земље.
- Простор КиМ увек је ослобађала српска војска која је увек била на страни ослободилаца против окупатора.
- Сваки српски владар се борио свим расположивим средствима за КиМ и ниједан није успео да га реши за сва времена.
- Албанци су више културних и цивилизацијских добара на КиМ уништили него што су створили.
-  Албанци не могу владати и развијати КиМ као своју државу без подршке окупатора и туђих база.
- Добронамерни Албанци се прибојавају што их терају да “праве кућу на туђој земљи”.
- База “Бондстил” је нелегално изграђена на окупираној територији.
- НАТО агресија је противправно изведена без сагласности Уједињених нација, а није нападнута ниједна земља чланица НАТО алијансе.

ПРИПРЕМЕ ДРЖАВЕ СРБИЈЕ ЗА РЕИНТЕГРАЦИЈУ КиМ И ОБНОВУ СУВЕРЕНИТЕТА СРБИЈЕ

- Систематско јачање српских ресурса – безбедносних снага, војно-одбрамбених снага, логистике, пропаганде, дипломатије, обезбеђења савезника, културних активности, припрема становништва, оспособљавање државних институција, извлачење испод непосредног утицаја ЕУ и НАТО. Коначно стварање националне стратегије Републике Србије (са посебним делом за КиМ) који ће се базирати на Уставу Републике Србије и Резолуцији 1244 СБ УН.
- Пружити сваку подршку српском народу на КиМ и подстицати и помагати повратак прогнаних.
- Скупштина Републике Србије мора поништити све једностране акте самопроглашених институција Приштине који нису у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН и Уставом Републике Србије.
- Инсистирање на одговорности за ратне злочине почињене над српским народом на КиМ.
- Заштита државне, друштвене, приватне и црквене имовине на КиМ од стране међународних снага, а касније уз помоћ српских безбедносних снага.
- Канцеларију за КиМ уздићи на ниво Министарство за КиМ.
- По сваку цену држати север КиМ и смањити утицај приштинских самопроглашених органа на тај део КиМ.
- Србија нема потребе да срља у “коначне и обавезујуће споразуме са нелегитимним властима Приштине".
- Као полазна претпоставка за очување српских националних интереса на КиМ јесте повратак расељених Срба на своја имања.
- Као пример наводимо општину Вучитрн. У 14. Веку у општини Вучитрн живело је 100% Срба. 1941. год. било је 60% Срба, а од 1991. год. 7% Срба. Данас је стање вероватно још горе.
- Програмом Владе Србије треба предвидети изградњу комплетно нових насеља тамо где Срби имају формално право на повратак или на стратегијски важним локацијама на државном и друштвеном земљишту које формално правно припадају Републици Србији.
- У новим насељима сваком домаћинству које се врати обезбедити кућу и земљу без права на отуђење.
- Општине из централне Србије и Војводине би као спонзори добили општине на КиМ којима би помагале развој инфраструктуре и индустријских и прерађивачких објеката.
- Извршити ревизију незаконито и насилно одузете или продате имовине Срба на КиМ под притиском и у бесцење.
- Над српским рудницима на КиМ успоставити партнерство или концесиони однос са великим земљама које су наши пријатељи. Свакако би било добро да оне ту имају своје економске интересе.
- Поништити одлуку којом су три општине централне СРБИЈЕ припојене КиМ.
- Предвидети могућност изградње заједничке базе Војске Србије и Руске Федерације за обуку летачког кадра, оклопно-механизованих и артиљеријско-ракетних јединица на одабраној локацији (У Србији за то постоји оптимала локација).

ПРЕДЛОЗИ СТАТУСА КиМ ДО КОНАЧНОГ РЕШЕЊА

За прелазно решење стања на КиМ, до коначног решења статуса наше покрајине КиМ консултовао сам познате Српске руководиоце са КиМ које сам лично познавао и они су сачинили своју варијанту спровођења Бриселског договора коју прво треба имплементирати у пракси а затим настављати даље преговоре. Синтетизовани материал обрадио је и доставио ми господин ЉИЉАК ДИМИТРИЈЕ, рођен у селу Велика Река код Вучитрна. Д. Љиљак је 20 година био генерални директор КиМ банке и помоћник стечајног управника над удруженом Косовском банком. То су људи који најбоље познају стање на КиМ, а живели су дуго у заједници са Шиптарима. Ради аутентичности материjал прилажем без измена.
На подлози Устава Републике Србије да је КиМ саставни део територије РС, у складу са декларацијом скупштине РС из новембра 2003. године и обавезама Владе РС на решавању имовинских и других проблема, имајући у виду Кумановски споразум од 9.06.1999. године и Резолуцију 1244 СБ ОУН о напуштању војних снага РС са КиМ и уласку страних војних и цивилних снага КФОР и УНМИК, после прекида бомбардовања од стране НАТО, прогона народа са КиМ, пљачке и узурпације имовине, друштвене, приватне и акционарске имовине, на основу извештаја са разговора у Бечу од 21.02.2002 године између представника СРЈ и УНМИК, који извештај је саставни документ у допису НБЈ К.Г. бр. 108/2001 године, каснијег прогона Срба из марта 2004. године, и незаконитог и једностраног проглашења тзв. Државе Косова из 2008, поступање ЕУЛЕКС-а уместо УН, сталних обећања уласка РС у ЕУ, Бриселског споразума о заједници српских општина, на бази промењених околносту у свету и на Балкану и позива председника РС грађанима и институцијама за разговор о КиМ, при чињеници да на КиМ сада живи преко 120.000 становника Срба, при чињеници да СПЦ није напуштала територију КиМ ни током рата 1999. године, ни надаље, при томе да су животно искуство и чињенице најбољи аргумент за коначна одређења те да су после 1999. године непосредно вођени бројни разговори о имовинским проблемима и опстанку грађана, слободан сам да у овом предлогу текста предочим неке битне чињенице које могу да допринесу најбољем избору предлога решења статуса КиМ без било каквог фактичког признавања свега што се дуго дешавало, па из реченог предлажемо:
ПРЕЛАЗНО РЕШЕЊЕ - статуса Косова и Метохије, положаја СПЦ и народа, природних ресурса, имовине, организације власти, функцију образовања, здравства, правосуђа, трговине и развоја

1.     СЕВЕР КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

У својој целовитости север КиМ са четири постојеће општине је компактна, физички природно везана за територију РС и значи такву правно-економску, демографску и политичку чињеницу, кроз проток времена, оба светска рата и 1999. годину, преко које нико не може прећи, је да север КиМ значи искључиво историјско и етничко право РС.
У предњем смислу, скупштина РС да у свему одбаци политичке и тајне нагодбе о одређивању границе да је граница на Јарињу, јер политички став нигде на свету није правни основ стицања имовине, поготово не јер границу на том месту није потврдио српски народ, скупштина нити влада РС, а ни конгрес нити пленум СКЈ.
Река Ибар и мост у Косовској Митровици одређују природно разграничење територије власништва и поседовања Срба о територије живљења Албанаца на начин да је север КиМ саставни део јединствене територије РС.
Сви Албанци који живе на северу КиМ имали би сва права као и Срби.
За случај потребе РС ће бранити своје целовите интересе и да са правом затражи помоћ од првих пет чланица УН и од држава које подржавају резолуцију 1244 СБ ОУН.

1.     ЦЕНТРАЛНО КОСОВО И МЕТОХИЈА

Косметски староседелачки Српски народ је на том простору провео цело ропство под Османском империјом, а и пре тога, и то је доказ његовог историјског и етничког права данас.
Ову чињеницу употпуњује први Турски попис из 1455. године који указује да Срби имају тапије на свој посед, да плаћају порез, да носе српска имена и да имају своје цркве, и да на том простору нема Албанаца, доказ: књига о попису штампана у Историјском институту у Сарајеву из 1972 до 1974 године.   
Етничко право Срба почело је да слаби почетком 19. века, односно после Првог српског устанка, када је отпочело досељавање читавих породица из Албаније уз помоћ Порте и стравични терор над Српским народом, доказ: роман Године ужаса од проф. Томе Радосављевића из Лепосавића.
У склопу напред реченог, РС се данас нити може, нити сме одрећи ни историјског ни етничког права, без обзира што се после Брионског пленума 1966. године предуго ћутало.
Познато је да је током 1945. године тајном одлуком био забрањен повратак Срба из Дренице расељених у Војводини током рата 1941-1945 године.
Касније, после Уставних промена 1972-1974, исељавање Срба се није евидентирало, а запошљавање условљено националним кључем на штету Срба. То је био институционални терор, и то у време када РС највише издваја у фонд за неразвијена подручја, оснива факултете и финансира албанске кадрове.
Минимум који у преговорима РС мора да захтева за Србе на централном КиМ у УН и непосредно од кључних влада Запада и Истока, са Грачаницом као главним градом и центром духовности и седиштем епархије СПЦ је управо онај исти модел пуне самосталности и независности Срба са КиМ који су Албанци имали после Уставних промена 1974. године у СФРЈ уз здушну подршку и сагласност свих република и покрајине Војводине и то:
- договорену заједницу српских општина са седиштем у Грачаници и са свим органима власти из редова Срба са КиМ  која успоставља све облике сарадње са РС.
- заједница има свој буџет са изворним приходима од пореза и такси, од дотација УН, ЕУ и РС за текуће и развојне расходе и програме.
- заједница има главну филијалу НБС са седиштем у Грачаници, има мрежу филијала домаћих и страних банака које послују у оквиру закона НБС,
- валуте у платном промету и трговинској размени су динар и евро, контролу пословања заједнички врше НБС и НБК, док извештаје добија надлежно регулаторно тело РС и Косова,
- заједница има све облике здравствене заштите и образовање са кадровима са КиМ, из РС и шире,
- заједница има своје основно, средње и високо образовање,
- заједница има своју независну судску власт, тужилачку и полицијску заштиту, као у РС,
- полиција заједнице обезбеђује заштиту свих грађана на свом подручју и границу према Македонији, Црној Гори и Албанији, у сарадњи са полицијом УНМИК и КФОР,
- царинске послове према РС врше органи РС а према другима, послове заједнички врше органи заједнице са царином Ксова и УНМИК,
- заједница има своје органе и службе за план, урбанизам, стамбену изградњу, комуналије, чистоћу, инспекције, пореску управу, статистику,
- катастар и геодетска служба преузима и врши све послове од интереса за грађане, води службену евиденцију права својине и сарађује са органима РС,
- на приватним поседима грађана заједнице налазе се природни ресурси угаљ, вода и друго, које заједница, уз правичну накнаду може давати страном или домаћем инвеститору зависно од интереса заједнице,
- од утврђених резерви угља које се експлоатишу и прерађују у електричну енергију, заједница захвата као свој приход, нпр. 10% рудне ренте и толико нето утрошене струје за грађане заједнице. Логика овог захтева је управо историјско и етничко право Срба као и вишегодишња улагања у капацитете угља, струје и воде.

1.     СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

СПЦ као очевидац и сведок вишевековног ропства, оба велика рата, бомбардовања, злочина и погрома 1999. године, се у свему укључује у питање статуса КиМ на начин да на основу промењених околности у свету, на Балкану и суседству, процени и одреди живот народа будућег времена.
С тим што се положај СПЦ на КиМ није мењао и ако покушаји уклањања цркве и народа трају кроз векове.
Најновији покушаји са УНЕСКО превазилази и вређа здрав разум, понижава право и правду и сам карактер српског националног бића. Зато је улога и значај цркве у статусном решењу КиМ од суштинског значаја.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ПРЕДЛОГА СТАТУСА КИМ

Од Призренске лиге, преко устаничких борби за слободу од турског ропства, преко балканских, првог и другог светског рата, закључно са ратом и бомбардовањем РС и КиМ 1999. године, уз учешће и подршку западних сила, Албанци су насиљем, лукавством, демографијом и многим српрским слабостима освајали физички простор на КиМ и шире.
Исељавање Срба уз сваки терор, са продајом земље, је главни проблем који је у институцијама државе и партије релативизован до мере исмевања здравог разума (случај Мартиновић, Милинчићи у Самодрежи код Вучитрна, мати игуманија девичка и многи други), до забрањеног повратка исељених Срба са КиМ, са приказима кроз извештаје о исељавању у којима су Срби претварани у релативни број, када се клицало братству и јединству и уз ношење штафете младости.
Са напоменом да је самовласно заузеће земље, шума, речних корита, утрина, манастирске земље и шуме, чак и тротоара и олука са стамбених зграда, сеоских гробаља, попримило такве размере да нико није смео да јавно говори о томе у противном био би прогнан са целом породицом и приморан на багателну продају имовине. За оваква недела сви су знали и сви ћутали.
Исељавање је отпочело одмах после Брионског пленума, а после уставних промена доживело је кулминацију и ако су Албанци тада имали своју независну и заокружену републику као и остале чланице СФРЈ.
Албанци су дакле тада имали заменика претседника државе, самостално судство, полицију, образовање, универзитет, здравство, своју народну банку Косова, свог Гувернера и свој банкарски систем са мрежом основних банака у свим већим градовима на КиМ. Тако, да и поред изобиља новчаних страних и домаћих средстава, привреда и банкарство Косова је почетком 1990. године завршило у потпуном колапсу без средстава за рад одлазећи у привремене мере и стечај.
И управо коришћењем праксе уставних промена како је наведено у тексту и Срби сада морају да добију иста она права и институције какве су имали Албанци које је подржавао запад и све републике из састава СФРЈ од 1970 до 1990. године.
Нови статус заједнице српских општина на КиМ да потврде и признају првих пет чланица УН, ЕУ и државе у граничном окружењу КиМ.
Дакле, заједница српских општина КиМ добија све оне атрибуте самосталности без фактичког признавања самопроглашене државе Косова и могућим помирењем, сарадњом, трговином.
Са напоменом и знањем да је РС основала на КиМ образовање и здравство, финансирала и развијала Трепчу, ЕПС, Фероникал, Балкан, Ибар-Лепенац, аграр.
И са знањем да је први шеф УНМИК-а Кушнер 1999. године, својом вољом променио само шеснаест дана стару Резолуцију 1244 СБ ОУН и то дана 25.06.1999. године на начин да државна и друштвена имовина СРЈ и РС на КиМ прелазе у надлежност Косовске агенције за приватизацију. Тиме је легализован пут пљачке и узурпације те имовине с тим да није функционисала никаква правна заштита, а појединачни напори су потискивани.
Нове околности указују на даљу експанзију Албанаца после мартовског погрома 2004. године и после самопроглашене и незаконите такозване државе Косово 2008. године, наваљују на УНЕСКО, прете ратом и новим погромом, практично траже признање од РС, а тиме и апсолутни излазак на обале реке Мораве и Ибра. И обзиром на бројне имовинске трансакције у своју корист успостављају нову границу Ниш-Крушевац, а у прилог им иде њихова старост од 26. година и српска од 56. година.
После 2006. године добри познаваоци стања код Албанаца увиђају њихову нервозу због постепеног мењања светских околности. Губе постепено подршку коју су имали.
Путеви нафте и гаса, нови путни коридори, пруге, нова власништва лука за претовар, указују да се у непосредном окружењу дешава много новог које нису очекивали. Велики обим токова роба и капитала подразумева плаћање у валутама учесница земаља у трговини и инвестицијама, тако да ће доминација до сада једне валуте све више опадати, а тиме и њени политички утицаји и приходи.
Нова и потенцијална власништва знатно ће утицати на промену стања свести и зато може да погодује свакој сарадњи и помирењу у региону.
Српске преговарачке позиције су квалитетно ојачале, мада не сме да се жури као што се то већ једном догодило 1918. године када је председник САД Вилсон исправљао један документ у српску корист (излаз на море), али су Срби по сваку цену хтели савез СХС.
Димитрије Љиљак
02.01.2018.
Краљево

МЕТОДА ЗА СТРАТЕГИЈСКО ПРЕДВИЂАЊЕ-ДЕЛФИ 

Делфи метода проведена је у два циклуса са три популације испитаника: студенти и грађани 532 учесника и експертска група од 17 експерата.
- НАКОН ПРОВОЂЕЊА „ДЕЛФИ“ МЕТОДЕ ЕКСПЕРТИ СУ САГЛАСНИ У СЛЕДЕЋЕМ;  МОРА СЕ:
- САЧУВАТИ СРПСКИ НАРОД НА КиМ,
- КУЛТУРНО ИСТОРИЈСКО БЛАГО И ВЕРСКИ ОБЈЕКТИ,  
- ЦЕЛОВИТОСТ ТЕРИТОРИЈЕ КиМ У ОКВИРУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ.
- ЕКПЕРТСКО ЈЕЗГРО ЈЕ НАКОН ИСТРАЖИВАЊА УСАГЛАСИЛО МОГУЋЕ АЛТЕРНАТИВЕ, КРИТЕРИЈУМЕ И ПОЛАЗНУ МАТРИЦУ ЗА ДОНОСИОЦА ОДЛУКЕ –  СТВОРЕН ЈЕ МОДЕЛ ЗА ВКО (ВАО).
- СВАКИ ЕКСПЕРТ ЈЕ У АУТОРСКОМ РАДУ ДАО СВОЈ ДОПРИНОС СТРАТЕГИЈИ ДРЖАВЕ ЗА КиМ

МОДЕЛИ ЗА СТРАТЕГИЈСКО ОДЛУЧИВАЊЕ

- У СТРАТЕГИЈСКОМ ОДЛУЧИВАЊУ ДОНОСИЛАЦ ОДЛУКЕ И ЊЕГОВ СТРУЧНИ ШТАБ ДУЖНИ СУ ДА РАЗРАДЕ АЛТЕНАТИВЕ
- ДОНОСИЛАЦ ОДЛУКЕ КОЈИ НЕМА РАЗРАЂЕНЕ АЛТЕРНАТИВЕ, ВЕЋ СЕ УНАПРЕД ОПРЕДЕЛИ ЗА ЈЕДНУ, ОНДА ОН НЕМА НИ ВИШЕ КРИТЕРИЈУМА ПА ТАКАВ ДОНОСИЛАЦ ОДЛУКЕ МОРА ДА ПЛАТИ СВАКУ ЦЕНУ РАДИ ЊЕНЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ
- СТРАТЕГИЈСКЕ ОДЛУКЕ СЕ МОГУ ДОНОСИТИ „АД ХОК“ БЕЗ МЕТОДА, МЕТОДАМА ЗА СТРАТЕГИЈСКО ПРЕДВИЂАЊЕ, ВИШЕКРИТЕРИЈУМСКОМ ОПТИМИЗАЦИЈОМ, СЕКВЕНЦИЈАЛНИМ ОДЛУЧИВАЊЕМ, ОДЛУЧИВАЊЕМ ПРИ РИЗИКУ, КОНФЛИКТУ И НЕОДРЕЂЕНОСТИ-НЕИЗВЕСНОСТИ (ЗА СВЕ МЕТОДЕ РАЗВИЈЕНИ СУ СОФТВЕРИ).         
- КО УЧЕСТВУЈЕ У СТРАТЕГИЈСКОМ ОДЛУЧИВАЊУ МОРА СЕ ЗА ТО ОСПОСОБИТИ И СВОЈЕ СПОСОБНОСТИ КОРЕКТНО КОРИСТИТИ И БОРИТИ СЕ ДА ТО БУДЕ ПРИХВАЋЕНО.
- НАШИ СТАВОВИ БИЋЕ НАЈЛАКШЕ ПРИХВАЋЕНИ АКО ИХ УНАПРЕД МОЖЕМО ЕГЗАКТНО ИСКАЗАТИ И КВАНТИФИКОВАТИ ПА ИХ УПОРЕДИТИ СА ДРУГИМА И ИЗВРШИТИ ИЗБОР.
- СТРАТЕГИЈСКО ОДЛУЧИВАЊЕ УКЉУЧУЈЕ: НАУЧНО ПРЕДВИЂАЊЕ, ПРОЦЕНУ ВЕРОВАТНОЋЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ (или математичко очекивање), ПОКАЗАТЕЉЕ УСПЕШНОСТИ И СТРАТЕГИЈСКО ПЛАНИРАЊЕ.
- ДОБРА УПРАВЉАЧКА СТРАТЕГИЈА МОРА ОДРАЖАВАТИ ИНТЕРЕСЕ ЦЕЛИНЕ. ОНА ОНДА ИМА ШАНСЕ ДА СИСТЕМ ИЗВЕДЕ ИЗ НЕВОЉА ИЛИ ДА ПРЕДУПРЕДИ ДА СИСТЕМ НЕ ДОЂЕ У НЕЖЕЉЕНО СТАЊЕ.

АЛТЕРНАТИВЕ ДОНОСИОЦА ОДЛУКЕ

A1 - РЕЗОЛУЦИЈА 1244. КОСОВО ЈЕ ДЕО СРБИЈЕ ПОД ПРИВРЕМЕНОМ КОНТРОЛОМ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА.
A2- СРБИЈА ЗАДРЖАВА СУВЕРЕНИТЕТ И КОНТРОЛУ ГРАНИЦЕ ПРЕМА АЛБАНИЈИ, ЦРНОЈ ГОРИ И МАКЕДОНИЈИ, АЛБАНЦИ ЗАДРЖАВАЈУ АУТОНОМИЈУ И ФОРМИРАЈУ СВОЈУ ЗАЈЕДНИЦУ ОПШТИНА БЕЗ ДРЖАВНИХ АТРИБУТА И ГРАНИЦА.
A3- СРБИЈА ПОПУШТА ПРЕД ЗАПАДНИМ УЦЕНАМА И ИСПУЊАВА НАМЕТНУТА РЕШЕЊА БЕЗ ПОТПИСИВАЊА ОБАВЕЗУЈУЋИХ ДОКУМЕНТА.
A4- СРБИЈА ПРИПРЕМА ВОЈСКУ И САВЕЗНИКЕ ЗА ОСЛОБАЂАЊЕ КиМ У ДАТИМ ИСТОРИЈСКИМ УСЛОВИМА, А ПРОСТОР КиМ ТРЕТИРА КАО ПЗТ (Део државне територије Републике Србије под окупацијом) НАКОН ТОГА ОРГАНИЗОВАН ПОВРАТАК ПРОГНАНИХ СРБА НА КиМ.
A5- СРПСКО РУКОВОДСТВО ПОТПИСУЈЕ ОБАВЕЗУЈУЋЕ ДОКУМЕНТЕ ПОД ПРИТИСКОМ И ДАЈЕ ЛЕГИТИМИТЕТ СЕЦЕСИОНИСТИЧКОЈ ТВОРЕВИНИ ДА ПОСТАНЕ ДРЖАВА (А ЗАТИМ И ЧЛАН МЕЂУНАРОДНИХ ИНСТИТУЦИЈА).
A6- СРБИЈА ВОДИ ПРЕГОВОРЕ И ДИЈАЛОГ СА ПРИШТИНОМ И ЗАПАДНИМ ОСВАЈАЧИМА, АЛИ НЕ ПРИХВАТА УЦЕНЕ И ОДРЖАВА СТАЊЕ БЕЗ НОВИХ УСТУПАКА.
КРИТЕРИЈУМИ
K1- СРБИЈА ОСТВАРУЈЕ ПУНИ СУВЕРЕНИТЕТ НАД СВОЈОМ ТЕРИТОРИЈОМ
K2- СРБИЈА И СРПСКИ НАРОД РАСПОЛАЖУ ДРЖАВНОМ И ПРИВАТНОМ ИМОВИНОМ
K3- СРБИЈА ШТИТИ КУЛТУРНО И ИСТОРИЈСКО НАСЛЕЂЕ НА КиМ
K4- СРБИЈА ЗБОГ ВОЈНЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ ТРПИ ЉУДСКЕ ГУБИТКЕ И МАТЕРИЈАЛНА РАЗАРАЊА
K5- СРБИЈА ИМА МЕЂУНАРОДНУ ПОДРШКУ У ОКВИРУ ОУН
K6- СРБИЈА ДОБИЈА САНКЦИЈЕ И МЕЂУНАРОДНУ ИЗОЛАЦИЈУ
K7- СРБИЈА ИМА САВЕЗНИКЕ ЗА БОРБУ И ДИПЛОМАТИЈУ

ОРВ И УТИЦАЈ КРИТЕРИЈУМА НА АЛТЕРНАТИВУ

- ОРВ-Оцена релативне важности критеријума:  1–3
- Утицај критеријума на алтернативу: (+) или (-)
- 3+К1   СРБИЈА ОСТВАРУЈЕ ПУНИ СУВЕРЕНИТЕТ НАД СВОЈОМ ТЕРИТОРИЈОМ
- 2+К2   СРБИЈА И СРПСКИ НАРОД РАСПОЛАЖУ ДРЖАВНОМ И ПРИВАТНОМ ИМОВИНОМ
- 2+К3   СРБИЈА ШТИТИ КУЛТУРНО И ИСТОРИЈСКО НАСЛЕЂЕ НА КиМ
- 3-К4   СРБИЈА ЗБОГ ВОЈНЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ ТРПИ ЉУДСКЕ ГУБИТКЕ И МАТЕРИЈАЛНА РАЗАРАЊА
- 1+К5   СРБИЈА ИМА МЕЂУНАРОДНУ ПОДРШКУ У ОКВИРУ ОУН
- 2-К6   СРБИЈА ДОБИЈА САНКЦИЈЕ И МЕЂУНАРОДНУ ИЗОЛАЦИЈУ
- 2+K7   СРБИЈА ИМА САВЕЗНИКЕ ЗА БОРБУ И ДИПЛОМАТИЈУ

ПОЧЕТНА ТАБЕЛА ЗА ОДЛУЧИВАЊЕ

ВИШЕКРИТЕРИЈУМСКА ОПТИМИЗАЦИЈА И РАНГИРАЊЕ
(MЕТОДЕ ВИШЕАТРИБУТИВНОГ ОДЛУЧИВАЊА и професионални верификовани софтвер вао)
ПАРЦИЈАЛНИ ПОРЕДАК

ПОЛИГОН ПОРЕТКА АЛТЕРНАТИВА

МРЕЖНИ ПРИКАЗ ПОРЕТКА АЛТЕРНАТИВА

ПОТПУНИ ПОРЕДАК АЛТЕРНАТИВА

УТИЦАЈ КРИТЕРИЈУМА НА АЛТЕРНАТИВЕ

ПРИКАЗ АЛТЕРНАТИВА И ОДЛУКЕ У КООРДИНАТНОМ СИСТЕМУ
(иделно решење је у првом квадранту)

 
ВИЗУЕЛНИ ИНТЕРВАЛИ СТАБИЛНОСТИ

 
СИМУЛАЦИЈА УТИЦАЈА ИЗМЕНЕ КРИТЕРИЈУМА НА АЛТЕРНАТИВЕ - ИСПИТИВАЊЕ СТАБИЛНОСТИ РЕШЕЊА

 
ОЦЕНА ЕФИКАСНОСТИ АЛТЕРНАТИВЕ

 
ОПТИМАЛНО КОМПРОМИСНО РЕШЕЊЕ

- ПОРЕДАК АЛТЕРНАТИВА (А1, А2, А4, А6, А3, А5)
- Након вишекритеријумске оптимизације и рангирања алтернатива доносиоцу одлуке препоручује се следеће КОМПРОМИСНО РЕШЕЊЕ:
- АЛТЕРНАТИВЕ ПРИХВАТЉИВЕ ЗА ОДЛУЧИВАЊЕ:
- Најбоља алтернатива је А1 (БОРИТИ СЕ ЗА ДОСЛЕДНО ПРОВОЂЕЊЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ 1244 СБ ОУН).
- Прихватљлива алтернатива је А2 (АУТОНОМИЈА И ЗАЈЕДНИЦА АЛБАНСКИХ ОПШТИНА БЕЗ ДРЖАВНИХ АТРИБУТА И ГРАНИЦА).
- ТРЕБА  узети у обзир за одлучивање и припремити се за алтернативу А4 (ВОЈНА ОПЦИЈА).
- Неповољне алтернативе су А6 и А3 и не препоручују се.
- Најнеповољнија алтернатива је А5 и препоручује се одбацивање.
- ПРЕЛАЗНО РЕШЕЊЕ ЗА КиМ: Да се у потпуности имплементира „БРИСЕЛСКИ СПОРАЗУМ“ а затим наставак преговора.
ПА ЧИЈЕ ЈЕ ОНДА КОСОВО И МЕТОХИЈА?

Извор:
https://www.pinterest.com/pin/489062840760841604/
Приступ: 15.02.2018.
НАШИ ЗАПАДНИ ПАРТНЕРИ ЗНАЈУ ЧИЈЕ ЈЕ КиМ

 
Легенда:     Цркве
Манастири
Испоснице
МИ ЗНАМО ЧИЈЕ ЈЕ КиМ
Епархија Рашко - Призренска

КАКО ЕВЕНТУАЛНИ БУДУЋИ ГОСПОДАРИ КиМ ПОШТУЈУ КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ И ИСТОРИЈСКЕ СПОМЕНИКЕ:
УНИШТЕНИ И ДЕМОЛИРАНИ МАНАСТИРИ И ЦРКВЕ НА КИМ

 

ЗАКЉУЧАК

- ЗАШТО СЕ НАМЕЋЕ ХИТНО РЕШАВАЊЕ СТАТУСА КиМ ?
- ДА БИ СЕ ПРЕШЛО НА СЛЕДЕЋУ ФАЗУ:
- ОБАВЕЗУЈУЋИ СПОРАЗУМ СА РЕПУБЛИКОМ ХРВАТСКОМ.
- ТУ НАС ЧЕКАЈУ НОВИ СТРАТЕГИЈСКИ ИЗАЗОВИ: ХРВАТСКА ЈЕ ЧЛАНИЦА ЕУ И НАТО
- НАТО СВОЈЕ СТРАТЕГИЈСКЕ ОДЛУКЕ ДОНОСИ НАУЧНО КОРЕКТНО И ПРОВОДИ ИХ УПОРНО.
Неке одлуке (ЦИА и БНД) су донете још 1977. године.
Једна од НАТО одлука из 1977. године је да се Србима не може дозволити контрола обе обале Дунава.
Ако Хрватска пређе Дунав, 110 км2, онда вероватно тај простор неће обрађивати славонски сељаци (пола Славоније је необрађено). То је потенцијално нова база НАТО пакта у нашој северној покрајини а затим следи даље остварење НАТО стратегије...
МИ КАО ПРАВОСЛАВНА И ПРАВЕДНА НАЦИЈА НИКАДА НЕ СМЕМО ПРИХВАТИТИ, ОД ХЕГМОНА НАМЕТНУТУ ТРНУТНУ РЕАЛНОСТ, ДА СИЛА ИМА ПРЕДНОСТ НАД ПРАВОМ.

ЛИТЕРАТУРА:
- Илија Николић и Синиша Боровић „ВИШЕКРИТЕРИЈУМСКА ОПТИМИЗАЦИЈА, методе, примена у логистици,софтвер
- Синиша Боровић и Милић Милићевић „ЗБИРКА ЗАДАТАКА из одабраних области операционих истраживања
- Милутин Чупић и Милија Сукновић „ОДЛУЧИВАЊЕ“ ФОН, Београд
- Бранко Ђедовић и Бошко Надовеза „КВАНТИТАТИВНЕ МЕТОДЕ У МЕНАЏМЕНТУ“
- ЗАВЕТНИЦИ, Промотивни скупови
- Др. Горан Шарић „ВЕЧНИ РАТ - СРБИ У ТАЈНИМ АРХИВАМА ВАТИКАНА“, Београд 14. 12. 2017.
- ИСТОРИЈА СРБИЈЕ, треће издање, Нови Сад 2014.