Неувођењем санкција Русији Србија купује време ЕУ да их и она укине што је услов да ЕУ почне да води рачуна о сопственим интересима и споственој будућности – рекао је Живадин Јовановић, ранији дипломата и садашњи председник Боеградског форума за свет равноправних у интервјуу Радио Београду. Он је додао да ЕУ инсистира на дбросуседству као принципу својих чланица и кандидата за чланство. Ако држи до свог кредибилитета ред је да и сама у својој пракси покаже да се тог принципа придржава и у односу према Русији као свом највећем и најзначајнијем суседу. Јовановић сматра да су санкције према Русији засноване на исконструисаној оптужби да је Русија одговорна за „Мајдан“ иако је јасно да су „Мајдан“ изазвали они који су објавили да им је циљ излазак НАТО на границе Русије.  Јовановић је изразио уверење да ће санкције према Русији бити укинуте, јер је Русија незаменљив партнер ЕУ у развоју, безбедности и решавању сваког озбиљнијег проблема.

Дугорочна безбедност и перспективе развоја Европе, по мишљењу Јовановића, захтевају шири поглед и прилаз који укључују Европу од Даблина до Владивостока, затим, Магреб, Блиски и Средњи Исток. Сужене прилазе који који безбедност Европе ограничавају на безбедност чланица ЕУ и НАТО, који европске земље деле на привилеговане и на оне на „линије ватре“, или „санитарног кордона“ треба препустити историчарима хладног рата. Европи је потребна новв концепт безбедности ослобођен наслеђа хладног рата и униполарног поретка, сматра Јовановић.

Србија је важан фактор мира, стабилности и развоја на Балкану – каже Јовановић и додаје да је то чињеница која се поштује, поготову, ако се њоме не размећемо. Са брзим дубоке промене у распореду моћи у Европи и свету отварају се нови простори за јачање независне унутрашње и спољне политике Србије, за стварно а не вербално уважавање њених легитимних интереса. У незаобилазном прилагођавању новом распореду моћи потребно је полазити од новог оквира: да нема враћања на униполарни поредак, да нема беспогоровних центара моћи, да нема државне политике без алтернатива и да нема поштовања без реципроцитета, или како то кинески пријатељи кажу, без обостране користи (win, win). Интензивирање сарадње са Русијом, Кином и другим земљама растуће моћи (БРИКС) управо је на линији концепта уравнотежене спољне политике. Зону бесцаринске трговине са Русијом и другим ЗНД, важну улогу Србије у остваривању кинеског мега-пројекта Новог пута свиле треба максимално искористити за уравнотежење економских односа и очување економске суверености земље. Стратегију неутралности треба уздићи на ниво уставног принципа. Не треба се превише обазирати на «експерте» који, најпре, Србији припишу политику «седења на две столице» да би је потом прогласили као неприродну, или на оне оне који тврде да нико неће признати «неутралност» Србије. То, једноставно, није тачно.

Одговарајући на питање о најважнијим изазовима у региону, Јовановић, је истакао да је највећи изазов очување стабилности и мира на Балкану. Остајући отворена за све видове добросуседске и регионалне сарадње на основу реципроцитета, без једнострних концесија било коме, Јовановић је мишљења да треба одлучније захтевати поштовање права припадника српског народа у бившим југословенским републикама, поштовање и примену Дејтонско-Париског споразума, развијање специјалних паралелних односа са Републиком Српском. На све покушаје оспоравања, па и одузимања права Републике Српске гарантопваних у Дејтону Србија има право и обавезу да реагује правовремено и недвосмислено. Највећи изазов је покретање и решавања питања статуса Косова и Метохије онако како је то утврђено резолуцијом СБ УН 1244. Досадашњи ток преговора по моделу од «лакших ка тежим» питањима није довео до очекиваних и најављиваних резултата  јер су се решавала, углавном, питања од интереса за врхушку из Приштине, а не питања од виталног интереса за Србију и српски народ. Потребно је да се трезвено, без предубеђења, сумирају резултати и последице досадашњег оквира и тока преговора како би се обезбедили дугорочни суштински интереси Србије. Најважнији ослонац за заштиту српских виталних интереса представља резолуција 1244 и улога Савета безбедности без чега нема праведног и одрживог решења. Од других иозазова Јовановић је указао на опасности од тероризма и јачања исламског екстремизма, као и на проблем избеглица и масовне емиграције.