У лавиринту (дез)информација:

Др Рудолфа Хензела

Зигмунд Фројд зачетник психоанализе и утицајни мислилац свога времена, негде
на размеђу двају претпрошлих векова говорио је да је свет лудница. Неколико
година касније почео је Први светски рат. Данас, преко 100 година касније, људи
широм планете Земље поново имају осећај да свет личи на лудницу. Догађаји у
светској политици и привреди се преокрећу, па их већина од нас више не поима. И
поред тога што се по цео дан информишемо преко мноштва канала, једва да ће се
наћи неко ко се сналази у том лавиринту информација и дезинформација. Шта се,
рецимо, заиста одиграва у Украјини и Сирији? Да ли свет иде у сусрет неком
новом великом рату? Да ли ће светска привреда доживети колапс? Коју улогу на
овој светској позорници играју масовни медији? Постоји ли уопште објективна
истина и како да је препознамо?
Желимо ли да се у овом све компликoанијем свету још сналазимо да бисмо личне
одлуке за будућност доносили на сигурнијој основи, онда морамо наћи одговор на
ова питања.

Quo vadis, Украјино, Сиријо, Венецуело, Босно и Херцеговино, Мали?

Куда води пут бившу совјетску републику Украјину и бившу Аутономну Репулику
Крим? Да ли је у Сирији, Венецуели, Босни и Херцеговини и Малију реч само о
немирима домаће израде или о грађанском рату преко заступника великих сила?
Да бисмо могли о овоме да просуђујемо, упућени смо на објективне извештаје
медија и независне аналитичаре. Амерички економиста Пол Крејг Робертс (Paul
Kraig Roberts)¹
и франко-канадски професор економских наука Мишел Косудовски
(Michel Kossudovsky)²
, експерт за војну политику САД у Азији и на Балкану, уз
друге личности, спадају у аналитичаре којима се може веровати. А њима се, ја
мислим, може веровати ондна када се њихове анализе потврђују у пракси или
током историје.

Пол К. Робертс, подстакнут новим издањем инсцениране прозападне наранџасте
револуције у Украјини, пита се да ли су то велике силе спремне да о 100.
годишњици од избијања Првог светског рата поново попут месечара крену
путем рушилачког конфликта. Тежња ка светској хегемонији покренула је
Вашингтон да се умеша у унутрашње послове Украјине, међутим, актуелни
развој ситуације све више измиче његовој контроли³
. Још крајем прошле године
он је писао да Вашингтон свет усмерава ка рату и да то Сједињене државе, после
пораза против талибана, прихватају уз Русију и Кину⁴
. Говор Мишела Косудовског на 19. међународној конференцији о Рози Луксембург
11. јанара 2014. године у Берлину управо се
бавио тежњом Америке као светске силе. Тема: Империјално
освајање: ’дуги рат’ Америке против човечанства (Imperial Conquest Amerika’s
against Huмanity)⁵
. У том говору он је изразио и став према рату у Сирији,
рекавши: Перманентни рат против Сирије јесте полазна тачка за рат против
Ирана који би могао да доведе до процеса војне ескалације. И Русија и Кина, обе
савезнице Сирије, налазе се на нишану САД, тј. ННАТО-а⁶
. Преврати у Украјини
и на Криму нису повезани само са геополитичким циљевима империје, већ и са
споља подстакнутим немирима у јужноамеричкој Венецуели, Босни и
Херцеговини и са ратом у северноафричком Малију.

Прикривене психолошкe операцијe (PSYOPS) треба да замаскирају тежњу
Вашингтона ка светском господству

Шта су империјални и геополитички интереси САД? Збигњев Бжежински, бивши
саветник председника Картера за безбедност, у својој књизи Једина светска сила
– америчка стратегија надмоћи (1999) пише да су, по његовом мишљењу,
европске и азијске земље између Лисабона и Владивостока шаховска табла на
којој се одиграва борба за глобалну доминацију. Забрана за Америку значи: ни
једном евроазијском изазивачу који би узмогао да континент стави под
доминацију и који би представљао претњу за Америку не допустити да се
уздигне⁷
. Према Бжежинском, у политичке интересе велесиле спадају, на пример,
и конкретни економски интереси, као што су сопствена безбедност и
контрола лежишта нафте и гаса у том делу света. Успостављање контроле
над овим сировинским регионима треба да омогући и овладавање привредама
Кине и Индије, које су у успону⁸
. Пошто агресивној геополитици прети опастост
могућег прекомерног ширења америчке империје, у САД се, после углавном
успешно изведених обојених револуција, тј. постмодерних државних удара⁹

почетком овог века, све више прибегава мекој сили (Soft Power) или спретно
употребљеној сили (Smart Soft Power).

Операције које Пентагонови ратници пропаганде (Голингер) методама меке силе
изводе широм света називају се психолошким операцијама (PSYOPS) и Пентагон
у њима види моћно оружје. Међу мноштвом PSYOP-ових метода су, између оста -
лог, летци који се бацају из авиона, телевизијске емисије, филмови, часописи за
младе као и нови медији, као што су интернет, мобилни телефони, SMS. Сви ови
продукти различите врсте смишљени су да придобијају ум и срца оних људи у
САД и у иностранству на које је Пентагон бацио око. За ово се користе сазнања
психологије и примењују манипулативне психотехнике, као што je
неуролингвистичко програмирање (NLP) и ангажују професиоални спин доктори
(специјалисти за извртање стварности)¹⁰


Истина је умрла и са собом однела у гроб слободу, писао је Пол К. Робертс још
2010. године: Данас се грађанима САД влада помоћу пропаганде. Њих се
Слобода не тиче и једва да имају приступ ка њој и нешто ограничених
способности да је уопште и препознају. За истину се више не пита. Она само
смета. Она је табу. Ко је и упркос томе помене, прети му опасност да буде
жигосан као ’антиамериканац’, ’антисемит’ или ’заклети теоретичар’


Мејнстрим медији као пета колона ратне алијансе

Мејнстрим и водећи медији претежно су власништво високих финансијских
кругова и осталих моћних група, а контролишу их и они и политичари – и то не
само у САД. Које нам онда истине продају ови гласноговорници моћних и
власних? Због овога један просвећени савременик дневне вести и новинске
извештаје једва да може још да подноси. Ови расположени помагачи стално нам
мажу очи некаквим нетакнутим светом коме сметају само Ал Каидини терористи
или зли момци попут руског председника Владимира Путина. Њима пристаје мото:
Audacter calmumniare: Semper aliquid haeret (Кад љагаш, љагај дрско, нешто ће
остати и запамћено.) Извештаји о Зимској олимпијади у Сочију прослеђивали су
нам утисак о садашњој расистичкој антируској антипутинској кампањи Запада
откако Русија под Путином поново игра водећу улогу у светској политици.

А, у ствари масовни медији су дужни да , сходно националним и
интернационалним споразумима, истинито информишу о нама, грађанима, и миру.
Међутим, они су одвајкада – како се изразила Берта фон Зутер – оруђе
министара рата, и служе хушкању на рат, пропаганди мржње и заглуђивању
маса¹²
. Тиме се они понашају као пета колона ратне коалиције, због које мање-
више субверзивно делују. Зато је аустријски писац и публициста Карл Краус за
своје колеге новинаре, користећи реч из француског, говорио да су они Kanaill,
изведено у погрдном смислу од Journaille, што исто тако пуно значи као и
оттпадник или пробисвет штампе.

Ускоро ће у САД званични надзорници и политкомесари Обамине владе да у
уредништвима вести по целој Америци гледају преко рамена новинарима,
уредницима и издавачима кад год доносе своје редакцијске одлуке¹³
. Није онда ни
чудо што, према једној Галуповој анкети, тек 23 процента Американаца верује
телевизијским вестима¹⁴. У Немачкој само заступницима осигурања (19,4 %) и
политичарима (15,1 %) верује се још мање него новинарима (37 %)¹⁵.

Шта је истина?

Истина је подударање мишљења са стварима. Мисао је истинита онда када се
може доказати стањем ствари. Притом међу истинама постоји извесна
рангираност: истине о човековој будућности имају већу вредност од истина о
човековој прошлости или садашњости. Добро је ако се зна шта је било; боље је
знати на чему смо сада и овде; међутим, најбоље је када се зна шта ће бити. Пре
свега, због тога филозофи и остали интелектуалци који (свесно) преузимају
одговорност за себе и друге људе морали би да нам говоре шта треба да чинимо,
јер само истина може да нас ослободи.

Велики руски писац Лав Толстој у свом Говору против рата 1909. г. пише да су у
рукама моћних милијарде пара, милијарде покорних војника, а у нашим је само
једно, али зато најмоћније средство на свету – истина... наша победа је
немсумњива, али само под једним условом, под условом да ћемо, исказујући
истину, да је исказујемо целу, без било каквих околишења, уступака и
ублажавања¹⁶
. Енглески писац Харолд Пинтер, добитник Нобелове награде за
књижевност, у свом говору приликом уручења награде 2005. године, говорећи о
трагању писца за истином, Сједињене државе је означио као бруталне, презрене,
и бескрупулозне и при том рекао да, упркос огромним отпорима, коначно морамо
сачувати одлучност да као грађани утврђујемо стварну истину о нашем
животу и нашим друштвима. Даље каже: Ако се та одлучност не оличава у
нашој политичкој визији, онда ћемо бити лишени наде да ћемо обновити оно
што смо готово изгубили – људско достојанство17
.

Како препознајемо шта је истина, а шта лаж

Готово да је објашњено да смо ми, људи, у стању да препознајемо истину. Ово
противречи конструктивистичком схватању да се предмет који посматрач
препознаје конструише само током процеса препознавања; због тога сваки човек
другачије опажа стварност, па се стога ни једном његовом опажању не може
веровати. Онда се из већ реченог може закључити:
- да би требало да се ми, људи, критички односимо према властодршцима, јер они
морају да помоћу пропаганде и манипулације прикривају истину,
- да би, према извештајима мејнстрим и водећих медија, требало да будемо
скептични, зато што их у рукама чврсто држе велики финансијери и властодршци,
- да не би требало да жалимо труда да се обратимо за савет независним
експератима и медијима, јер њихов интегритет стално изнова проверавамо (ко, на
пример, позива на мржњу и тражи позив или чак позива на рат, тај себе
дискредитује),
- да сви ми колико нас има не судимо набрзину, већ да аргументе и
противаргументе, којима располажемо, стално критички преиспитујемо. Од велике
помоћи нам је и самосазнање да смо као деца наше културе, услед осећања мање
вредности или из страха, често заслепљени, па нам уз помоћ државне
манипулације и индоктринације често брзо улију несигурност. Други су пак
лаковерни, дају да их воде општешрихваћене предрасуде, па примају на знање
само оно што воле да чују или нерадо допуштају да њихове инфантилне чежње и
илузије помућују сурове чињенице. Умирујуће самозаваравање понеком је драже
од помисли на опасност за коју он сматра да га већ поштеђује.

Да би се лаж разликовала од истине потребне су правилна представа о човеку и
реалистична слика света као резултат васпитања које је протицало позитивно уз
просвећене васпитаче у родитељском дому и школи. Исто тако, треба знати да је
човек по природи добар, али да може да буде веома иритиран. На пример, жудња
за влашћу у економији и политици толико је тешка иритација која стално води
људским катастрофама. Човек је и друштвено, кооперативно и по природи
неагресивно биће. Ратови се чине зато што су добар посао, а не зато што
одговарају човековој природи. Такође ваља раскрстити са инфантилном
представом о нетакнутом свету. Похлепне плутократе и њима покорне владе
света ништа не препуштају случају; свиме се управља одозго. Ако нам онда пође
за руком да развијемо здрав дух солидарности и свест да је сарадња оно једино
што човечаство може да спасе, онда ћемо се, заједно са својим ближњима, мало
по мало приближавати истини.

Дати шансу посредницима за истину

Низ независних, етичних експерата спремани су за посреднике за истину. Дајмо
им шансу. Ако их слушамо без предрасуда, к срцу ће на прирасти и основни
принцип из Римског права Audiatur et altera pars (слуша се и друга страна).
Будућност наше културе битно ће зависити од тога да ли ће бити довољно оних
просветитеља који ће бити у стању да народима отклањају оне идеолошке
предрасуде које су у позадини људских катастрофа. У времену, у коме је
самоуништење човечанства помоћу атомске бомбе и осталих рушилачких оружја
могуће и те како су нам потребни слободни духови који нас уче шта је истина, а
шта лаж.

¹ www.paulcgraigroberts.org
² www.globalresearch.ca
³ Kopp online од. 24.02.2014
⁴ Kopp online од 7. и 18.12.1013
⁵ www.gloabalreseach.ca/imperial-conquest-americas-long-way-against-humanity.html
⁶ www.jungewelt.de/beilage/art/3280
⁷ Ибид, с.16
⁸ Ибид, с 4
⁹ Tarpley, W. G. (2008). Барак Об
¹⁰ S. Golinger, E: (2009). Психолошке операција (PSYOPS) против Венецуеле: Вашингтон и његов
рат прорив боливаровске револуције (Psychologische Operationen (PSYOPS) gegen Venezuela:
Washington und sein Krieg gegen die Bolivarianische Revolution ), с. 3 и даље.
¹¹ www.informationclearinghouse.info/article25066.htm
¹² V. Suttner, B. (1889) и (1977). Die Waffen nieder (Доле оружје), с. XIX.
¹³ Kopp online од 21.02.2014.
¹³ ибид
¹⁴ Ибид
¹⁵ Цит. Према: Spiegel online v. 7.12.2005
¹⁶ Tolstoi, L. N. (1968). Rede gegen den Krieg (Говори против рата), с. 163f.
¹⁷ Цит. према: Spiegel online од 7.12.2005.

Превод: Милан Радојковић